VELIKI USPEH KRALJEVSKE VINARIJE SA OPLENCA: Evo koja vina su dobila zlatne medalje

U konkurenciji od preko stotinu vina, internacionalni stručni žiri, kojim je predsedavao g-din Vladimir Puškaš, šampionom u kategoriji belih vina proglašeno je „Pinot blanc” vino Kraljevske vinarije sa Oplenca. Stručni žiri nagradio je zlatnom medaljom i  „Chardonnay“ belo vino oplenačke Kraljevske vinarije.

Ponosan na uspeh Kraljevske vinarije sa Oplenca, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar uputio je srdačne čestitke g-dinu Draganu Reljiću, upravniku Zadužbine Kralja Petra I u okviru koje i posluje Kraljevska vinarija.

- Svim zaposlenima Zadužbine Kralja Petra I od srca čestitam na ovom značajnom priznanju. Ponosan sam što Zadužbina sa velikim uspehom nastavlja slavnu tradiciju koju je započeo moj pradeda i nadam se da će tim putem nastaviti i u budućnosti – istakao je Prestolonaslednik Aleksandar.

U okviru svog nadaleko poznatog imetka u Topoli, još je Karađorđe na padinama bliže vrhu Oplenca zasnovao plodonosne vinograde. Stari dokumenti iz vremena ustaničke Srbije svedoče da su vinogradi u atarima Topole tako dobro rađali da se nije imalo gde smestiti obilje grožđa i vina. Karađorđev sin, Knez Aleksandar se ozbiljnije posvetio vinogradarskim zasadima u Topoli, ali će pravi procvat oplenačkog vinogorja otpočeti tek dolaskom Kralja Petra I u ove krajeve.

Kralj Aleksandar I nastavio je poduhvat svog oca i dede zasadivši na preko 50 hektara 150.000 čokota sorti Traminac, Šardone, Game i Pino Noar nabavljenih u Francuskoj, ali i autohtone sorte koje su davale odlične kupaže. Vremenom su nastala poznata vina Trijumf, Oplenka, Žilavka i Roze.

Kraljevski vinograd je postao rasadnik kvalitetnih sorti koje su potraživala ogledna dobra, poljoprivredne škole i domaćinstva. Vina koja su se dobijala sa kraljevskih vinograda su se služila prilikom zvaničnih poseta evropskih vladara ali su našla i svoj put do trpeze stranih dvorova.

Na Oplenačkoj padini, a u sklopu Zadužbinskog imanja na Oplencu, u sred kraljevskih vinograda, 1931. godine Kralj Aleksandar je podigao  Kraljevsku vinariju u stilu Francuskih podruma. Kao  jedna od najsavremenijih vinarija, bila je  primer ostalim vinarijama kako treba da se uzgajaju i neguju vino i vinogradi.

Danas Kraljevska vinarija na Oplencu proizvodi vina u ograničinim količinama isključivo od grožđa iz sopstvenih zasada. Vina se proizvode od istoimenog sortnog grožđa sertifikovanog porekla i   nalaze se  u postupku kontrole geografskog porekla i kvaliteta. U vinariji se proizvode bela vina „Sauvignon blanc“; „Pinot blanc“ i „Chardonnay“, a od crvenih vina „Suveren“ (Cabernet sauvignon).

U muzejskom prostoru Kraljevske vinarije se čuva i deo opreme iz 1931. godine, punilica, zatvaračica, filter, ručna pumpa za pretakanja i hidraulična presa za grožđe, uvezena iz Francuske. U vitrinama su boce različitih boja i veličina sa grbom, koje su radili Italijani i Česi, karakteristične za period od 1931. do 1934. godine.

Čuvaju se i vinske knjige, priznanice i potvrde o kupovini zemljišta, kao i sorti grožđa. U muzejskom prostoru je i stolica kralja Aleksandra, od orahovog drveta, preneta iz lovačkog dvora u Han pijesku. U Kraljevom podrumu ima arhivskih vina i to su sigurno najstarija domaća vina koja se u Srbiji čuvaju.

Iz 1931. godine sačuvana su vina Oplenka, Žilavka i Beli brurgundac, flaširana u jedinstvenim bocama sa utisnutim kraljevskim grbom, a iz kasnijih berbi čuvaju se Prokupac, Hamburg, Plemenka. U to doba na Oplencu je bilo zasađeno oko 150 hiljada čokota, mahom belih sorti grožđa. Za crno vino grožđe je stizalo sa kraljevskog imanja iz Demir kapije u Makedoniji.

U delu vinarije koji je preuređen u muzej, čuvaju se i neka od prvih buradi u kojima je starilo kraljevo vino. Među njima su tri bureta koje je kralj Aleksandar 1922. dobio kao svadbeni poklon od predstavnika tri konstitutivna naroda Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Na svakom je izrezbaren po stih himne tog naroda.

Zadužbina kralja Petra I je 2004. godine počela sa revitalizacijom kompleksa. Ubrzo su zasađeni novi hektari vinograda i prva komercijalna berba je bila 2007. godine kada su proizvedena i prva vina sa obnovljenih 11 hektara vinograda. Ta vina dobila su visoka priznanja na međunarodnim takmičenjima, a najbolje je ocenjena ograničena serija sovinjon selekcije.