Vesić: Amnesti da direktno kontaktira Grad Beograd

NVO za ljudska prava Amnesti internešenel (AI) saopštila je juče da prati razvoj situacije u vezi sa raseljavanjem i smeštanjem Roma iz neformalnih naselja u Beogradu, ističući da raseljavanje treba sprovoditi po međunarodim normama i pozvala na usvajanje zakona kojim se zabranjuju prisilna raseljavanja.

Vesić, koji je predsednik Koordinacionog tela za praćenje realizacije Akcionog plana za preseljenje stanovnika novoformiranih naselja, rekao je i da je Grad Beograd otvoren za saradnju sa međunarodnim organizacijama i spreman da otvoreno razgovara o svemu. To bi, kako je on naveo bila i prilika da se „te organizacije direktno upoznaju sa situacijom, a ne da se obaveštavaju preko posrednika”.

Rekao je i da grad vodi odgovornu socijalnu politiku prema svima, uvažavajući međunarodne standarde i preporuke i u skladu sa poštovanjem ljudskih prava.

– Grad je u saradnji sa OEBS-om u okviru projekta za inkluziju Roma, koji je finansirala Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju, izradio Akcioni plan za preseljenje stanovnika novoformiranih naselja Makiš 1, Makiš 2, Resnik, Jabučki rit i Kijevo – rekao je Vesić.

EU je, podsetio je, podržala sprovođenje Akcionog plana preko projekta „Sagradimo dom zajedno”, vredan 3,6 miliona evra, a sredstva za realizaciju tog projekta nikada nisu dodeljena direktno gradu, kao što je objavljivano, već UNOPS-u. Vesić je naglasio i da je Grad Beograd za realizaciju tog projekta za sada dodatno izdvojio 1,9 miliona evra sopstvenih sredstava. 

– Posebno želim da naglasim da je ovaj projekat u trenutku kada je vlada formirala Privremeni organ bio mesecima u statusu mirovanja i na njemu se ništa nije radilo i postojala je opasnost da se novac koji je obezbeđen ne iskoristi – naveo je Vesić.

On je rekao i da je velikim zalaganjem Skupštine grada i delegacije Evropske komisije projekat ponovo pokrenut i danas je pred realizacijom.

Reč je o socijalnom stanovanju, popravci postojećih kuća odnosno izgradnji na postojećem zemljištu ili nekoj drugoj vrsti pomoći radi dostizanja minimuma adekvatnih standarda stanovanja i kupovini seoskih domaćinstava.

Vesić je podsetio da je Akcioni plan usvojen februara 2013. i da je to samo još jedan od „zakočenih projekata” koji je nasleđen.

–Za samo godinu dana uspeli smo da odblokiramo projekat i Grad Beograd je obezbedio tri lokacije za izgradnju stambenih objekata: Orlovsko naselje, Jabučki rit i Mislođin – naveo je Vesić i dodao da je, pored tih lokacija, obezbeđeno još devet stanova u okviru Projekta za izbeglice i interno raseljena lica, a ti objekti se grade u Kamendinu.

Ukupno je, naveo je, 68 stambenih jedinica dostupno za socijalno stanovanje, a sve u okviru produžetka projekta koji je odobren početkom februara ove godine.

Komponenta kupovine seoskih domaćinstava se, naveo je, pokazala veoma uspešnom, te su za poslednjih godinu dana do sada na taj način zbrinute 42 porodice.

Proces preseljenja i kasnije podrške na novim lokacijama se, podvukao je, sprovodi isključivo multisektorski – uključeni su socijalna zaštita, zdravstvo, obrazovanje, pribavljanje ličnih dokumenata i uz obezbeđenu dobrovoljnost porodica za preseljenje.

Kada je reč o u nepriznatom kolektivnom centru Pionirski grad, Vesić je rekao da postoji više od 20 izvršnih sudskih presuda za iseljenje, koje su nadležni sudovi doneli od 2004. do 2008. godine. 

– Ove porodice su redovno obaveštavane o mogućnosti apliciranja za programe koje sprovodi Grad Beograd zajedno sa Komesarijatom za izbeglice i migracije u cilju njihovog trajnog rešenja, ali se nisu javljali. Čak smo ih i pojedinačno obaveštavali - tvrdi Vesić. Kada je u pitanju naselje u Čukaričkoj šumi, koje je AI takođe pomenuo, Vesić je rekao da je grad sproveo popis stanara krajem marta i da će, nakon analize, započeti sa izradom akcionog plana za raseljavanje tog neformalnog naselja. 

Rešenje o rušenju objekata na toj lokaciji, objasnio je, nije izdala građevinska inspekcija Grada Beograda. 

AI je, između ostalog, naveo i da je grad počeo da dostavlja obaveštenja o raseljavanju i da uklanja veliki broj domaćinstava – oko 230 iz centralnog dela grada uz reku Savu, kako bi se pripremilo zemljište za razvojni projekat „Beograd na vodi”, radi izgradnje luksuznih apartmana i poslovnih zgrada.

Prema Vesićevim rečima, projekat „Beograd na vodi” sprovodi se u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji, koji će se primenjivati kada je raseljavanje tih porodica u pitanju.

Raseljavanje ostalih građana će, zaključio je gradski menadžer, biti sprovedeno u skladu sa međunarodnim standardima i preporukama.