VESIĆ O NACRTU ZAKONA O STANOVANJU: Biće promenjen način održavanja liftova

Goran Vesić je rekao kako Beograd ima oko više hiljada liftova koji se veoma loše održavaju ili se uopšte ne održavaju, a dnevno prevezu više ljudi nego gradski prevoz. On smatra da će izmena Zakona o stanovanju omogućiti njihovo održavanje i obnovu.

- To možemo da realizujemo i kroz javno-privatno partnerstvo, u okviru koga bi kompanija koja bi pobedila na tenderu zamenila sve takve liftove i onda bi građani, uz pomoć Grada, te liftove otplaćivali na više godina u nekim prihvatljivim mesečnim ratama, rekao je Vesić.

O uređenju fasada koje su pod zaštitom države

Prema njegovim rečima izmenom Zakona o stanovanju Grad će dobiti osnov da može da uređuje fasade koje su pod zaštitom države. 

– Uvešćemo obavezu da na zgradama u javnoj upotrebi, odnosno tamo gde su pravna lica, recimo državni organi, lokalna samouprava, banke, osiguravajuća društva ili kompanije svoje fasade moraju sami da urede u roku od tri godine. Tako ćemo u širem centru Beograda urediti bar dvadesetak odsto fasada ako ne i više. Na tim zgradama, koje su u javnoj upotrebi uredićemo da se u roku od tri godine klime povuku sa centralnih fasada. Probajte da nađete u Parizu ili Beču klimu na fasadi koja je pod zaštitom države, rekao je Vesić.

 - Dakle, državne institucije, lokalna samouprava, banke ili preduzeća imaće rok od tri godine za građane da urede ovo pitanje. To se ne odnosi na građane, odnosno stambene zgrade. Rešićemo i pitanje kućnih saveta zato što imamo preko 10.000 zgrada u Beogradu koje nemaju skupštine stanara. U tim zgradama ne znate sa kim komunicirate, niko ne donosi odluke, niko ih ne odžava ili se delimično održavaju samo pojedini spratovi. To je nedopustivo, naglašava Vesić.

- Ovim zakonom će biti uvedena obaveza da stanari formiraju skupštine stanara i ako ih ne budu imali, mi ćemo imenovati upravitelja zgrade dok oni ne izaberu skupštinu stanara. Jedna od posledica ovog novog načina rada je da će sve zgrade koje nemaju skupštine stanara održavati Javno stambeno kako bi pojedine zgrade počele da se čiste. Naravno, stanari uvek mogu da se organizuju, izaberu skupštinu stanara i ako žele izaberu drugu kompaniju da im održava zgrada. Poenta je da više neće biti nijedne zgrade u Beogradu koja se ne održava, naglasio je gradski menadžer.

Uskoro taksa za splavove

On je dodao da će izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave biti uvedena taksa za splavove, koja je kako je precizirao, u Beogradu postojala do 2010. godine.

– Od tada Beograd ne naplaćuje između 150 i 180 miliona godišnje prihoda od splavova!? Čim se promeni zakon i uvede taksa uvešćemo zone i splavovi će plaćati po kvadraturi, kao što se plaća poslovni prostor. Istovremeno ćemo doneti Pravilnik šta sve mora da ima splav, u smislu protiv požarne zaštite, bezbednog prilaza, zabrane izbcacivanja fekalija u reku, bezbednog rastojanja, odlaganja otpada, obaveze da se čisti reka oko splava i neke od novih mera će prema pravilniku stupiti na snagu odmah, neke u družem ili kražem vremenskom roku jer naš je cilj da damo vreme splavovima da se prilagode novim zahtevima grada, istakao je Goran Vesić.

Izmene Zakona o turizmu

Vesić je rekao da je izmenama Zakona o turizmu Beograd dobio nadležnost nad nekategorisanim turističkim objektima i inspekcijom. 

Izmenama Zakona o turizmu, na predlog Beograda dobili smo nadležnost nad nekategorisanim turističkim objektima i inspekcijama i pripremamo propise kojima ćemo da uredimo pitanje rada ovih objekata. Jedno od najvažnijih pitanja je pitanje rada hostela u stambenim zgradama koji neće moći ubuduće da rade bez saglasnosti skupština stanara. Na ovaj način smo preuzeli odgovornost da uredimo ovu oblast jer hosteli u Beogradu treba da postoje ali mora da se zna red kako se otvaraju i da se zaštite građani. Istim zakonom smo dobili ovlašćenja da rešimo pitanje pare i mirisa što je često problem kada se u stambenim zgradama otvaraju restorani. I narednih meseci pozabavićemo se pitanjem buke ali ne samo merenjem nivoa buke već i činjenicom da postoje čitavi delovi grada koji su izloženi buci koja dolazi najčešće sa splavova i traje čitavu noć, rekao je Vesić.