INTERVJU: Miloš Vučević o poziciji Srbije, odnosima sa Zapadom, Kosovu, korupciji

 U intervjuu za nedeljnik Pečat, član Predsedništva Srpske napredne stranke i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, govorio je o situaciji u kojoj se danas nalazi Srbija, predvođena SNS-om i otuda zavisna od odluka koje ova stranka donosi a koje se direktno odražavaju i na budućnost svih nas.

Situacija u Srbiji složenija je više nego što je bila zadugo; Srbija se danas, spletom raznih okolnosti, nalazi između EU integracija i saradnje s Rusijom. Odnosi sa Zapadom skoro svakodnevno osciluju između sukoba i želje za saradnjom, a tu su i pitanja Kosova i Metohije, Vojvodine, izbora, medijskih optužbi za korupciju i odgovora da je reč o pokušajima da se destabilizuje Srbija.    

 - Na koje je to strane službe premijer Aleksandar Vučić mislio kada je ovih dana rekao da im se zamerio zato što štiti slobodu i nezavisnost Srbije?

To je ipak pitanje za premijera Vučića.

- Da li su ove zamerke izazvane (i) nedavnom posetom Rusiji, s obzirom na to da naši EU partneri od nas traže da uvedemo sankcije Rusiji, dok mi s njom još i produbljujemo saradnju, čak i vojnu? Kako naši zapadni partneri gledaju na to, i, što je važnije, menja li Srbija svoj kurs?

Ne mislim da Srbija menja svoj kurs. Srbija ima svoj pravac, što znači da želi da postane članica EU, ali da zadrži svoje odnose i sa Rusijom, i sa Sjedinjenim Državama, i sa Kinom i drugim zemljama. Svestan sam da se u medijima stalno pokušava omalovažiti takav vid političkog delovanja, često i kroz ciničan vid kritike, ali dosadašnji rezultati pokazuju da je to moguće. Vlada koju vodi premijer Aleksandar Vučić je, za kratko vreme, uspela u tome da naša zemlja bude međunarodno poštovana, finansijski stabilna, bolje mesto za ulaganje kapitala, da bude sve bolje mesto za život, što nam je osnovni cilj.

Srbija je oduvek imala visok nivo odnosa sa Ruskom Federacijom, i nema razloga da bilo šta kvari. Zašto bismo izgubili koristi koje imamo u ekonomskoj, privrednoj, pa i bezbednosnoj saradnji s Rusijom?

Srbija treba da vodi politiku koja je u interesu naših građana, a ne u interesu drugih centara moći. Srbiji je potrebno da izgradi sebe tako da se o Srbiji odlučuje u Srbiji, imajući, naravno, u vidu činjenicu da je Srbija mala zemlja, u odnosu na raspored snaga na globalnom nivou.

 - Ruski premijer Dmitrij Medvedev je, u kontekstu naših EU integracija, primetio, inače sasvim ispravno, da će EU od nas zahtevati ukidanje sporazuma o bescarinskom izvozu robe u Rusiju. Kako pomiriti naš put u EU sa očuvanjem dobrih odnosa sa Rusijom?

Dokle god Srbija nije u EU, pretpostavljam da je moguće održati sadašnji nivo međudržavne saradnje Srbije i Rusije. To je nedavno rekao i ministar Rasim Ljajić. Dok smo u ovakvom statusu, statusu pregovarača, ne vidim zašto bi Srbija sebi izbila neke privredne koristi.

Nadam se da nećemo remetiti te poslovne odnose sa Rusijom; štaviše, mislim da tek treba da iskoristimo sav potencijal, i utom smislu bih se pre nama zamerio. Stalno pričamo da možemo da izvozimo, da snabdevamo rusko tržište, a pritom za to uopšte nismo pripremljeni u dovoljnoj meri, inertni smo, vrlo malo radimo na realizaciji...

Naravno, ne treba zaboraviti da najveću trgovinsku razmenu imamo sa zemljama EU. Na pragu smo dolaska još nekoliko investitora iz SAD, odlično poslujemo s Kinom. Srbija treba da sarađuje sa svim partnerima. I to nije nikakvo promiskuitetno ponašanje Srbije, to je ponašanje Srbije u sopstvenom interesu. Srbija mora da izvuče maksimum iz svih bilateralnih odnosa koje ima. I to je zadatak Vlade Srbije. I ona ga apsolutno uspešno ispunjava.

Već više od godinu dana nam pričaju da ne možemo izdržati, da ne možemo da sedimo, kako kažu, na dve stolice, tri stolice... Mi ne sedimo ni na dve ni na tri stolice, mi sedimo na srpskoj stolici, koju su naši prethodnici poprilično uništili. I prvo treba da popravimo tu našu stolicu, da je ojačamo, i onda će sve biti bolje. Moramo mnogo više da proizvodimo, to je naš zadatak; da, primera radi, naši  poljoprivredni proizvođači prihvate savremene agrotehničke mere, da pojednostavimo administrativne i pravne procedure, da bolje organizujemo udruživanje malih poljoprivrednih proizvođača, pre svega kroz zadružne saveze, naravno, ne u smislu replike socrealističkih vremena već kao jedini način da mali proizvođači jedinstveno nastupaju na stranim tržištima. To su patriotski zadaci, srpski, i to treba da nas vodi.

 - Osim raskida ekonomskih odnosa s Rusijom koje će naše EU integracije od nas kad-tad zahtevati, postoji ozbiljna opasnost i da će se tokom ovih integracija od Srbije zatražiti da se na neki način saglasi sa ulaskom Kosova u Ujedinjene nacije. Kako ćemo odgovoriti?

Mnogi nas, i u Srbiji, ubeđuju da Srbija ni de fakto ni de jure nije prisutna na Kosovu i Metohiji. Ako je to tačno, zašto će od nas tražiti bilo kakvu saglasnost? To je zapravo najbolji dokaz da je Srbija prisutna na Kosovu, i da mi jesmo u procesu odlučivanja svega što će se dešavati naKiM.

Što se vašeg pitanja tiče pa nismo dali saglasnost ni za ulazak Kosova u Unesko, i borili smo se protiv tog ulaska, i izborili se za to.

 - Bude li nam, ipak, ovakav zahtev isporučen, uz pretnju da će naše EU integracije biti zaustavljene ako odbijemo, koji je naš odgovor?

Taj odgovor će možda zahtevati i izjašnjavanje naroda. Ne mislim samo kroz referendum nego verovatno i kroz izbore. Intimno ne bih želeo da učinimo bilo šta što bi značilo odricanje od naše istorije i naše kulture, niti da ugrozimo nacionalnu bezbednost.

S druge strane, naša nacionalna bezbednost podrazumeva i da građani redovno primaju plate, i da nam raste standard. To svi građani očekuju, uklučujući i one koji smatraju da nema nikakvih pregovora oko KiM.

Dakle, moramo sagledati sve ove aspekte, koji sačinjavaju realnu situaciju u kojoj se nalazimo. Najlakše je, u kafanskom maniru, mahati jakim parolama. Mislim da nam u ovom vremenu nisu potrebna velika talasanja, potrebno je da radimo u tišini, dakle bez galame, svesni velikih iskušenja koja su pred nama. S jedne strane smo u opasnosti da ostanemo bez dela nas samih, a s druge strane imate omču da ćete ekonomski ugroziti bezbednost države. Is jedne is druge strane postoji opasnost ugrožavanja bezbednosti države. Dakle, reč je o veoma delikatnom izboru, kako na najbolš način izbalansirati ova dva momenta a da ne ugrozimo državu.

 - Kad smo kod bezbednosti, da li je bezbednost u regionu danasugroženija nego pre nekoliko godina? Hrvatska se naoružava, Kumanovo samo što nije zapalilo i čitavu Makedoniju, permanentna nestabilnost na KiM...?

Srbija jeste stabilna, ali za region to ne može da se kaže. Nesporno je da je, najblaže rečeno, zabrinjavajuća odluka Hrvatske da kupi ofanzivno naoružanje.

 - Kako objašnjavate tu odluku?

To pitanje treba uputiti Hrvatskoj. Zašto država, uglavnom okružena NATO partnerima, kupuje rakete koje mogu da pogode cilljeve udaljene nekoliko stotina kilometara? Kome i za šta su one namenjene?

Na nama je da vodimo smirenu i racionalnu politiku, politiku dijaloga u regionu, a da istovremeno radimo na jačanju našeg ekonomskog, pa i odbrambenog potencijala. Nemamo novca da kupimo sve ono što bismo voleli, ali je veoma bitno da, jačajući ekonomiju, jačamo i naše odbrambene potencijale, i da time odvratimo sve potencijalne opasnosti oko nas. U kontekstu Kosova i ugrožavanja bezbednosti, dolazimo i do pitanja Vojvodine. U sećanju nam je, naime, izjava pokojnog nemačkogambasadora Cobela, koji je još 2007. upozorio da možemo da ostanemo i bez Vojvodine ako se budemo opirali nezavisnosti Kosova. A sada svedočimo paradama sa zastavama Vojvodine, niču grafiti „Vojvodina Katalonija", pojavljuje se nekakva organizacija Mlada Vojvodina...

Primećujete li podgrevanje secesionističkih tendencija u Vojvodini, postoji li tu neka koordinacija?

Ove pojave su sve učestalije kako se približavaju izbori, naročito oni pokrajinski. Postoji korpus političkih organizacija koje nemaju šta drugo da pričaju osim da zaoštravaju tu retoriku. A postoje i srpske nacionalističke organizacije kojima odgovara ta retorika, jer jedni dru g e   p othranjuju. I jedni i drugi pokušavaju da mobilišu svoje biračko telo. Kako se izborna kampanja bude približavala, tih će pokušaj a biti sve više, ne bi li dobili neku prepoznatljivost među biračima.

Posebno je interesantno što među tim organizacijama ima i onih koje ne mogu da okupe više od 100 ili 200 ljudi, a dobijaju neverovatan medijski prostor za svoje aktivnosti.

Opasnija je, međutim, Demokratska stranka, naročito u Vojvodini, koja pokazuje slične antidržavne tendencije, ali u lepšem, prihvatljivijem pakovanju. Pritom su oni, sve skrivajući se iza navodne borbe za zaštitu Vojvodine, Vojvodinu potpuno kriminalizovali...

 - To tvrdite već godinama, kada će se to konačno i dokazati?

Zato su nam izbori i bitni, zbog političke odgovornosti za stanje u kome se Vojvodina nalazi.

 - Ali ne govorimo samo o političkoj odgovornosti, spomenuli ste i kriminalnu. Kada će državni organi najzad istražiti ove zloupotrebe?

Nekoliko ozbiljnih procesa je pokrenuto. Ali to je pre svega pitanje za policiju i tužilaštvo, o tome ne mogu da govorim ni kao gradonačelnik Novog Sada, ni kao član Predsedništva SNS-a, iako me to građani pitaju gde god da odem.

I svuda ista priča, u Sremu, Banatu, Bačkoj, svuda iste pritužbe građana da im je opljačkana zemljoradnička zadruga, da je poljoprivredno zemljište dato u zakup budzašto, a to su uradili isti oni koji su danas, navodno, na braniku, tražeći da se poljoprivredno zemljište ne daje strancima,

iako su u prethodnom periodu uradili sve da desetine hiljada hektara pokupuju tajkuni po bagatelnim cenama, ili da neke naše komšije dobiju ne mali procenat pol>oprivrednog zemljišta u Vojvodini.

 - Tu najpre mislite na Hrvate?

Oni su pre svega imali jedan snažan upliv u poljoprivredno zemljište u Vojvodini.

Koliko to ugrožava bezbednost naše države? To je pitanje za naše bezbednosne službe.

Vratimo se izborima koje ste spomenuli. Bojan Pajtić jedva drži svoju stranku na okupu, ankete pokazuju da je DS za nijansu iznad cenzusa... Dakle, politički je veoma neuspešan, osim u jednome - da je i dalje na vlasti u Vojvodini i lored niza poraza na lokalnim izborima, koji u suštini pokazuju da je njegova vlast nelegitimna. Ali šta to govori o SNS-u, što uprkos svemu tome već dugo ne uspeva da izdejstvuje vanredne izbore u Vojvodini? Ako SNS treba da radi bilo šta nemoralno, ili protivzakonito, da bi Pajtić bio smenjen, onda je bolje da to ne radimo. I nismo ništa slično ni uradili.

Pri svemu tome, moram da priznam da mi nije do kraja jasno ovo grčevito držanje za vlast, a govorimo o samo nekoliko meseci koliko je ostalo do redovnih izbora u Vojvodini. Pa DS je na vlasti u Vojvodini već 16 godina, Pajtić 12, i ne znam šta im znači ovih nekoliko meseci više. Šta on još može da pokaže za dva ili tri meseca, što već nije pokazao za poslednjih 12 godina? Potpuno je iracionalno ovo što oni sada rade, mada mislim da tu ima i straha od izbornih rezultata, i od ispitivanja rezultata njihovog rada. Govorim o sprezi vlasti, kriminala i korupcije, koja je najduže potrajala baš u Vojvodini.

Voleo bih da smo promene u Vojvodini sproveli brže, ali istovremeno mi je drago što nismo učinili ništa što bi moglo da bude ocenjeno kao nedemokratsko ili nemoralno. U politici je neophodan moral, zato što je političar dužan da se stara o javnom interesu i u tome mora da bude vođen etičkim načelima. Nažalost, politika se kod nas u protekle dve i po decenije iskazala kao delatnost koja je često u konfliktu sa moralom. Zadatak SNS-a i jeste da pokaže da sve stranke nisu iste, da svi političari nisu isti. Nismo svi isti. Ja nisam zadužio Novi Sad nijedan dinar, a oni su ostavili dug od 40 miliona evra koji mi sada vraćamo. Zato ne želim da prihvatim ocene da smo svi isti.

Javni interes uvek mora da bude iznad privatnog. Da li ima kadrova SNS-a koji to ne shvataju? Sigurno da ima. Zato je bitno da u SNS-u stalno imamo selekciju, to je važno zbog održavanja odgovornosti i discipline.

 - Ali svedoci smo da se u javnosti sve češće pojavljuju afere čiji su akteri funkcioneri SNS-a, ili ljudi bliski vašoj  partiji...

Imamo afere. fabrikovane na nekim sajtovima, poput one o vetroparkovima: na kraju se ispostavilo da Bojan Pajtić nema nikakve dokaze za svoje tvrdnje, štaviše, svi su ga demantovali, čak i američki ambasador. Zamislite taj politički šamar.

Konstantno napadaju i ministra Gašića, ministra Selakovića, ministra Stefanovića... Apsolutno sam siguran da su to čestiti ljudi, koji vole ovu zemlju. Te afere se valjaju kao talasi. Red napada na Bratislava Gašića, pa na Nikolu Selakovića, pa na Zlatibora Lončara. Pa na kraju ništa od svega toga ne bude, sve afere otpadnu kao blato s točkova.

Sada izmišljaju za gradonačelnika Beograda Sinišu Malog. Podržavam ga da dokaže sve što je izneo. I nije slučajno što su ga baš sada napali, to je jedino sigurno.

Objasnite ovu tvrdnju.

Nije slučajno to učinjeno sada, kada je Beograd počeo da se razvija, bez zaduživanja grada, bez jeftine demagogije i jeftinih marketinških poteza...

To verovatno za nekoliko nedelja više niko neće ni spominjati. Oni su naneli udarac, imali su jedan medijski blickrig na njega, a kako se budu otvarale sve te tvrdnje, dokazivali ti dokumenati, to više neće biti interesantno. I to je oprobana metodologija. Optuže vas, klevetaju, a kada počnete da dokazujete da to nije tako, to se proglasi za neinteresantno, neoitno.

 - Ko su "oni" koje spominjete?

To su svi oni kojima je u interesu da Srbija ne napreduje. Da Srbija ne bude stabilna država. Lako ih je prepoznati.

 - Možete li konkretnije?

Siguran sam da postoje organizacije i pojedinci kojima ide naruku da Srbija ne bude stabilna država. I unutar države ima onih koji ne žele da Srbija napreduje pod vođstvom SNS-a i premijera Aleksandra Vučića, a pretpostavljam da ni svi spolja ne navijaju da Srbija bude razvijena država, stabilna, jaka, da bude pravi ekonomski i politički lider uregionu... I tonijeteorijazavere, nije to nešto što se samo nama dešava. Ali građani nam veruju ito je najvažnije.