VUČIĆ: Javna preduzeća apsolutni priroritet
BEOGRAD - Premijer Aleksandar Vučić izjavio je uoči sastanka sa delegacijom MMF, da Vlada Srbije deli uverenje te finansijske institucije da je reforma javnih preduzeća prioritet.
"Suština je u tome da MMF insistira na onome što je dobro za nas, a to je ozbiljna i sprovodljiva reforma javnih preduzeća. Ako u tome uspemo, odlično, a ako ne, ne samo da nam MMF neće pomoći, već ni sami sebi nećemo moći da pomognemo", objasnio je premijer.
On je novinarima rekao da očekuje da će današnji razgovor sa delegacijom MMF, planiran od sat i po, trajati i duže, te da će razgovori biti ozbiljni i teški.
"Borimo se da uredimo javne finansije", podvukao je Vučić i dodao da je problem bio i u tome što su javna preduzeća uzimala kredite, što sve ulazi u javni dug. On je objasnio da je zbog toga stvarni javni dug oko sedam, a ne 5,6 odsto BDP.
Vučić je, na kritike pojedinih političara da nikakvih reformi nema, uzvratio da je jasno da Vlada, naprotiv, sprovodi najsveobuhvatnije reforme u istoriji Srbije, za šta stižu i potvrda i priznanje iz celog sveta.
"Pravo pitanje je da li smo mi sposobni da to uradimo. Ja sam optimista", rekao je premijer.
On je ponovio procene da ćemo 2015. godine imati privredni rast u visini od 1, 5 odsto, a u 2016. i "daleko ozbiljnije rezultate".
Govoreći o ekonomskoj i fiskalnoj politici, Vučić je kao najveći problem označio to što se pare za penzije i plate potroše odmah, dok sredstva namenjena razvojnim projektima ostaju neiskorišćena, a u prilog tome je izneo podatak da od 40 miliona evra namenjenih za puteve i obnovu polovina ostane neutrošena i ne ide u dodatni razvoj.
Vučić je dodao da realizaciju više infrastrukturnih projekata očekuje kroz javno- privatna partnerstva.
Kako je rekao, ideja je da sa francuskim prijateljima radimo na širenju kapaciteta Aerodroma Nikola Tesla, zatim da u maju počinju radovi na projektu "Beograd na vodi", te da se ti veliki projekti realizuju novcem stranih partnera, čime se obezbeđuje da se ne povećava javni dug i fiskalni deficit.
Zbog toga je, kaže, i insistirao kod predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina da ne platimo odmah još 100 miliona evra duga na ime gasa, te da posle razgovora sa šefom ruske države više nema problema sa dotokom tog energenta.
Pogledajte i: UVOĐENJE REDA U JAVNA PREDUZEĆA - Minimalac za neefikasne direktore?
