ZELENO JE PONOVO U MODI: Marijevo je prvak sveta u banatskim šorama (FOTO)

- Prijatelju, izvini, da li je ovo taj čuveni Tomaševac, mesto u kom se održava Mundijal u šoranju - jedva je dočekao putnik namernik da neko prođe "strogim centrom" sela od 1.500 duša ne bi li pronašao ko će da mu razreši dilemu gde se nalazi. Sve je bilo pusto, čule su se samo ptice i s vremena na vreme poneki traktor koji je kretao u arbajt.

- Jeste rođo, kaži šta ti treba - odgovor je bio spreman, uvežban.

- Gde je sva ta silna buka i cika, gde je svetina, gde su šorači iz desetak mesta širom Vojvodine i Rumunije? Gde je taj Mundijal u šorama, palice koje sevaju, trkači koji "begaju", navijači koji urlaju i trube? Čini mi se da sam zalutao...

- Zakasnio si brajko, završila se sva ta gungula. Dogodine ponovo, sad se vraćamo redovnim zadacima. Odi ti k meni, da ti pokažem šta je zapravo Svetsko prvenstvo u šorama. Da ti pojasnim srž - uhvati domaćin pod ruku svog novog prijatelja i odvede ga svojoj kući. A tamo... Tamo ga je dočekala šunka, slanina, paradajz, mladi banatski sir i rakija i vino koliko mu duša ište.

I zaista, iako je zakasnio na Mundijal u banatskim šorama koji se završio na Vidovdan (trajao je od 26. do 28. juna), mogao je da oseti duh svetskog prvenstva. Jer, šore su sport koji se na srpskom piše i izgovara i kao D-R-U-Ž-E-NJ-E, a ne kao K-O-L-I-K-A   V-A-M   J-E   N-E-D-E-LJ-N-A   P-L-A-T-A. Palice, trčanje, znojem natopljeni dresovi i nadmetanje, samo su "nuspojave" igre za koju šaljivi Banaćani vele da je preteča bejzbola, dike i ponosa američkog društva.

Njihova legenda govori kako je pančevački gimnazijalac, brkajlija koga celi svet zna kao Mihajla Pupina, prešao "baru" i naučio nove drugare kako se "bega" kad se loptica "zašori" palicom. Domišljati Ameri su potom "izmislili" bejzbol, ali je pravo na održavanje Svetskog prvenstva ostalo u vlasništvu Banaćana, te se svake godine održava u Tomaševcu, selu nadomak Zrenjanina. Da se zna ko je prvi smislio! Džaba im finale MBL-a...

Ne verujete u ovu priču? To znači da nikada niste bili na šoračkom Mundijalu i da nikada niste kušali tamošnji gulaš, pasulj, rakiju, hladno pivo, resku rakiju i čašicu toplog razgovora začinjenu smehom i pošalicama. Dođete li dogodine na sledeći Mundijal, poverovaćete u Pupinovo pošoravanje Amerike, ali i u mit o tomaševačkom poštaru koji je kao mladi fudbaler dao dva gola iz kornera na jednoj utakmici - i to prvi levom, a drugi desnom (pogledajte video o tome na OVOM linku).

Poverovaćete i u priču da je Tomaševac dobio ime po lokalnom birc-majstoru i zavodniku Tomi Ševcu (to što pored protiče Tamiš i što je nekada na tom tlu obitavao grof Tamaš, nema nikakve veze sa imenom sela). Poverovaćete da je to prestonica banatskih militara - kako i ne bi bila kad je 1788. odred srpskih graničara od oko 300 ljudi, pod komandom kapetana Đorđa Radivojevića, izginuo braneći da Turci pređu most preko Tamiša, praveći tako odstupnicu austrougarskoj vojsci u povlačenju. To je legenda o banatskih 300 ili banatskim Termopilima! Jedino nećete verovati kako sve te fantastične storije (a nabrojali smo samo neke) nastaju u tako mirnom i malom mestu kao što je Tomaševac.

No, da se vratimo na sportski deo. Petnaesto Svetsko prvenstvo u banatskim šorama u Tomaševcu je završeno, a novi vladari planete su igrači "Marijeva", ekipe iz severnog dela sela domaćina. Oni su u finalu bili bolji od ekipe "Orlova" iz Orlovata rezultatom 17:9.

Titula ostaje u Tomaševcu, iako su prošlogodišnji prvaci, ekipa "Čoka", stigli tek do deobe petog i šestog mesta. Njih su iz borbe za medalju izbacili Orlovaćani i tako im se revanširali za poraz iz 2014. Trećeplasirani su ove godine momci iz novosadskog tima "Bećari" koji su savladali kikindske "Mamute".

Pored zadovoljnih i punih stomaka i nasmejanih ljudi na tribinama, najsrećniji "učesnik" Mundijala je bio jedan - zid. Onaj koji razdvaja komšijsko dvorište od šoračkog stadiona. Najsrećniji je jer je ostao čitav, a to znači da udarači i nisu bili preterano raspoloženi. Nismo videli mnogo snažnih udaraca kao prethodnih godina. Kao da su šorači počeli isuviše da misle o osvajanju pehara, a ne o druženju i igranju.

Međutim, uzbuđenja je i te kako bilo! Finale je do poslednjeg minuta bilo neizvesno, a Marijevčani su bili u blagoj prednosti da trijumfuju. To su i uspeli, a nekoliko igrača su heroji meča za zlato.

Brojke kažu, a one ne lažu iako ne govore istinu, da je najkorisniji igrač finalne utakmice, ujedno i MVP prvenstva, Miloš Nikolić iz šampionske ekipe. Gotovo da nijedan trenutak igre nije prošao, a da on nije bio u akciji. Bilo ga je svuda, čas na jednoj, čas na drugoj "curi" (bazi), a čim bi osvojio poen, onako zadihan posle pretrčavanja, išao bi na liniju za udaranje.

Odmora nije imao jer je Marijevo stalno bilo na ivici da "zagori", tačnije da svih deset napadača ne uspe da pretrči zbog čega bi ekipa morala da pređe u odbranu.  Odličan je bio i u defanzivnim zadacima, hvatao je sve lopte, a imao je samo jednu grešku na utakmici. Na njegovu sreću, to što je "zašorio" lopticu u aut i oterao svoju ekipu u defanzivu, nije imalo uticaja na krajnji rezultat.

Ono što brojke "prećutkuju" je da je od najboljeg igrača finala bio jedan bolji – Aleksandar Žaca Jeftić. Nije osvojio više poena od Nikolića, nije jače šorao, a nije ni u odbrani bio bolji. Ali je ipak bio centralna figura meča. U strogo proračunatoj igri ekipe iz severnog dela Tomaševca, on je bio "nepravilnost". Osvajao je poene kada su kvote da će to uspeti bile ogromne.

Moglo bi se reći da je neretko trčao bez rezona, u suludim situacijama, a milimetri su nedostajali da ga igrači iz Orlovata pogode. Međutim, idealnih situacija za poentriranje gotovo i da nije bilo, udarači su i na jednoj i na drugoj strani bili stidljivi. Zato je Jeftićeva "ludost" i hrabrost bila ključna za osvajanje trofeja. Odigrao je partiju bez greške!

Dakle, kad god je bilo gusto – Žaca je bio tu da ne baš racionalnim potezima izvuče stvari. I saigrači su strepeli od njegovih poteza, šaputali su da on ne treba da udara lopticu jako jer neretko cilja u aut, ali ih on nije slušao i u najtežim trenucima je poslao krpenjaču visoko ka nebu, a saigrače ka osvajanju odlučujućih poena.

Njegov doprinos ističu i dva povratnika u tim Marijeva, nekadašnji MVP Novakov Goran i ubojiti trkač Jovanov Vladimir koji je u finalu muku mučio sa upalom mišića. Jer, šore su sport u kome je najvažnije druženje, a ono ne utiče najbolje na spremnost mišića. Ali zato duh čini veselim, te je Jovanov nakon meča na duhovit način istakao i svoj doprinos u pohodu na zlato.

- Uprkos jakim bolovima i upalama uspeli smo da postanemo svetski prvaci. Nisam dve godine igrao na prvenstvu i za to vreme Marijevo nije bilo šampion – uz osmeh govori Vladimir.

Orlovaćani su ove godine izostavili najiskusnije igrače, jer im se njihov povratak iz šoračke penzije prošle godine obio o glavu. To se pokazalo kao dobra taktika i najverovatnije su bili najbolja ekipa na turniru, najkonstantnije su udarali i bili sigurni u odbrani. Međutim, opet dolazimo do toga da brojke ne lažu iako ne govore istinu. U finalu nisu imali igrača kao što je "ludi" Žaca i čini se da je to presudilo da i ove godine ostanu bez trofeja iako su uvek glavni favoriti.

Novosađani su bili standardno dobri i nedostajalo im je malo sreće da se nađu u finalu. Najveće razočarenje je ekipa "Čoke", prošlogodišnji prvaci. Čini se da su pregoreli u želji da se dokažu i da su zbog toga prečesto grešili. Međutim, kvalitet njihove ekipe je u porastu što garantuje da će sledeći Mundijal biti još uzbudljiviji uz stalne favorite - Marijevo, Orlove i Bećare.

Baš kao i lane (izveštaj i fotografije sa SP u šorama 2014. pogledajte na OVOM linku), moraćemo da ispunimo želju Tomaševčana - nećemo vam otkriti gde se nalazi njihovo selo. Ako bismo vam rekli da je Tomaševac mesto u srcu Banata nedaleko od Zrenjanina, a na samo sat vremena vožnje od Beograda, onda ćete svi pohrliti tamo. Da uživate u pecanju pored Tamiša, mirnom huku starih lipa i vrba, klepetanju roda, šepurenju gusaka, labudova, krava i čobanskih pasa - pulina. Tomaševčani će morati da opravdaju epitet dobrih domaćina i da vas ugoste kao rođene. Kako kažu, bolje im je da sve ostane mirno, tiho i anonimno, kako bi putnici namernici koji tamo slučajno zalutaju mogli i dalje da se čude zašto nikada nisu čuli za takav raj na zemlji!