Bez njih možda danas ne bi ni bilo Srbije: Žene heroji koje su obeležile Veliki rat
Žene su itekako zaslužile svoje mesto u priči o Prvom svetskom ratu iako se o njima malo priča.
Ove nepravedno potisnute heroine su dale veliki doprinos borbama i svojom hrabrošću zaslužile da ih se sećamo.
Milunka Savić
Srpska heroina Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata i žena sa najvise odlikovanja u istoriji ratova je rođena je 1890. u selu Koprivnica od majke Danice i oca Radenka, kao najstarije dete. Iako je izrasla u lepu i stasitu devojku, udaja je nije zanimala. Kao dobrovoljac, u Balkanskim ratovima se borila preobučena u muškarca pod imenom Milun Savić.
U Prvom svetskom ratu se takođe prijavila kao dobrovoljac. Bila je deo "Gvozdenog puka" gde se istakla kao bombaš u Kolubarskoj bici. Učestvovala je i u Solunskom frontu gde se istakla u bici na Kajmakčalanu kada je zarobila 23 bugarska vojnika. Udala se 1922. za Veljka Gligorovića. Pored rođene ćerke Milene, usvojila je jos 3 devojčice-Mirku, Višnju i Zorku.
Vasilija Vukotić
"Crnogorska vila" koja je po tradiciji pamćena po hrabrosti, skromnosti i posvećenosti slobodi i časti srpskog naroda. Rođena je 1897. na Cevu. Ćerka čuvenog serdara Janka Vukotića. Učestvovala je u Balkanskom ratu kao bolničarka a u Prvom svetskom ratu se nalazila uz svoga oca u Mojkovačkoj bici kao jedina žena koja je učestvovala u toj bici.
Zabeleženo je njeno detaljno svedočenje o potresnim trenucima Mojkovačke bitke. Zahvaljujući njenom pamćenju upamćene su reči Đure Vukotića:
- Važno je da bratska srpska vojska izmakne. Ako mi izginemo imaće ko da nas osveti i satre švapsku silu. Ničija nije do zore gorela.
Između dva svetska rata se udavala dva puta i oba puta je ostala udovica.
Flora Sends
Flora je rođena 1876. u Jorkširu (Engleska). U mladosti je učila da jaše, puca iz vatrenog oružja i vozi automobil. Radila je kao sekretarica. Uoči Prvog svetskog rata je završila kurs za bolničarke. U prvoj godini rata Flora je radila kao bolničarka u "Gvozdenom" puku "Knez Mihailo".
U toku povlačenja ka Albaniji se prijavila kao vojnik‐dobrovoljac i priključila se borbenim jedinicama u kome je već vojevala Milunka Savić. Na Solunskom frontu je postala komandir odeljenja gde se istakla u borbama kod Gornićeva i Kajmakčalana.
Zbog zadobijenih rana, neko vreme je provela u Engleskoj gde je objavila kratku autobiografiju "Engleskinja, žena-narednik u srpskoj vojsci" i zajedno sa Evelinom Haverfild osnovala je Fond za prikupljanje pomoći srpskim vojnicima i ratnim zarobljenicima.
Posle oporavka se vratila u svoju jedinicu i učestvovala u borbama. Postala je prva žena oficir u srpskoj istoriji. Udala se za svog ratnog druga Jurija Judenica.
Mabel En Sent Kler Stobart
Ona je je rukovodila "Mobilnom ženskom jedinicom za bolesne i ranjene" u Velikoj Britaniji, osnovane 1907. godine da koordinira delovanje između poljskih i stacionarnih bolnica u slučaju rata. Kao pobornik pokreta žena za ravnopravnost, Mabel je verovala da će žene dobiti pravo glasa kada budu dokazale svoju sposobnost da učestvuju u odbrani zemlje.
To je bio motiv da u Balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu organizuje bolnice za pružanje pomoći ranjenima i bolesnima. Na čelu Treće jedinice Srpskog potpornog fonda u Kragujevcu, rukovodila je poljskom bolnicom.
Objavila je knjigu "Ognjeni mač u Srbiji i drugde", koju je posvetila prestolonasledniku Aleksandru Karađarđeviću i srpskom narodu. U knjizi je pričala o druženju sa Srbima i prikazala Srbina kao seljaka-vojnika koji nije surov i okrutan, divljak zeljan borbe, već čovek koji voli svoju porodicu i otadžbinu.
