ZVER KOJA JE OSTAVILA KRVAV TRAG NA 20. VEK: "Mrzim celi prokleti ljudski rod, uključujući i sebe"
Zavirite u život čoveka koji je svojim zverstvima, mučenjima i silovanjima uništio preko 1.000 života, a odneo preko 20...
Rođen je 1891. godine u siromašnoj porodici u Minesoti, a sa osam godina otac ga je napustio. Dečak je posle toga, zbog niza provala, završio u popravnoj školi "Crveno krilo", u kojoj su pribegavali sadističkom načinu kažnjavanja. Tukli su ga i silovali. Svakako da je to ostavilo dubokog traga u njegovom detinjstvu, zbog čega se misli da je i bio sadista kakav će ubrzo postati. Stručnjaci tako navode da je on svoje korene zla posadio u rano detinjstvo.
Silovanje rađalo novo silovanje
Nakon što je napustio školu, spavao je po teretnim vozovima, a tokom jedne vožnje silovala ga je grupa ljudi koji su ga ostavili "tužnog i bolesnog, ali i mudrijeg nego pre", napisaće posle Panzram u svojoj autobiografiji. Tokom 1915. godine proputovao je kroz Ajdaho, Kaliforniju i par drugih američkih država, ostavljajući za sobom spaljene građevine, mnoštvo opljačkanih mesta, ali i brojne silovane dečake i muškarce. Osuđen je zbog provale na sedam godina zatvora, a čuvari su se tada iživljavali na njemu, obesivši ga naopako i ostavivši da satima visi, da bi u njega uperili crevo sa vodom, i na kraju ga nedeljama držali u samici u kojoj su mu pacovi bili jedini izvor hrane.
Početak prvih ubistava
Pobegao je 1919. godine i, kako je verovatno njegov bes porastao, počinio je ubrzo 1920. prva ubistva. Kasnije je napisao: "Bio sam toliko pun mržnje, da u meni nije bilo mesta za takva osećanja kao što su ljubav, sažaljenje, dobrota, čast ili pristojnost. Jedino žalim što nisam rođen mrtav, ili što sam uopšte i rođen." On je u Njujorku namamio mornare daleko od barova, napio ih, silovao i upucao sve redom, pa bacio njihove ostatke u reku. Tvrdio je da je ubio ukupno njih 10.
Sodomija i iživljavanja
Ljudi kao hrana za krokodile
Panzram potom odlazi u Luandu u Angoli, gde tvrdi da je silovao i ubio 11-godišnjeg ili 12- godišnjeg dečaka. U svom priznanju ovog ubistva napisao je: "Njegov mozak izlazio je iz njegovih ušiju, kada sam ga napustio i video da nikad neće biti mrtviji." U Angoli je unajmio i nekoliko lokalnih vodiča kako bi ga odveli u lov na krokodile. Ali, nisu krokodili bili ti koje je planirao da lovi. Naprotiv, planirao je da ih nahrani. Dok su se spuštali kanuom niz reku, upucao je svakog od članova posade i bacao ih redom izgladnelim krokodilima.
Bila su to samo neka u dugačkom nizu ubistava koje je počinio. "U svom životu ubio sam 21 ljudsko biće, počinio na hiljade provala, pljački, paljevina, i na kraju, ali ne manje važno, sodomiju nad više od 1.000 muškaraca. Za sve ove strvari, nije mi ni najmanje žao."
Kada je 1928. ponovo završio u zatvoru, tukli su ga do besvesti usled čega se jedan čuvar sažalio i dao mu dolar da kupi cigarete. Ubrzo su postali prijatelji i čuvar mu je svakoga dana u ćeliju donosio papir i olovku, uveravajući ga da mora da napiše svoju životnu priču. Sačuvao je sve što je Panzram napisao, ali niko nije želeo da objavi tako detaljne, sadističke opise. Tek je 1970. godine objavljena autobiografija pod nazivom: "Ubica - Put ubistva“", za koju kriminalističari cene da je od velike važnosti pri razumevanju umova kao što je Panzramov, koji nažalost uvek postoje, iako njega već decenijama nema.
Godine 2012. režiran je i dokumentarni film po njemu sa nazivom: "Karl Panzram, duh mržnje i osvete".
