Dvadeset godina društvene mreže Fejsbuk: Da li je nekadašnji "div" i dalje relevantan?
I dalje ima puno korisnika.
Društvena mreža Facebook obeležava dve decenije postojanja, a uprkos tome što je mlađe generacije zaobilaze u korist TikToka i drugih platformi i danas je najveća društvena mreža na svetu sa više od tri milijarde aktivnih korisnika mesečno. Drugim rečima, trećina svetske populacije trenutno je na Facebook-u.
NEVEROVATNO: Počinje obavezna registracija pripejd brojeva mobilnih telefona
KORISNO: Mozilla ima novi alat da zaštiti vaše podatke, ali postoji caka
Ipak, Euronews piše da ta mreža danas izgleda sasvim drugačije nego na početku svog postojanja, budući da sada na njoj možete da vidite više reklama, nego objava svojih prijatelja.
Svetski fenomen
Facebook nije prva društvena mreža, ali je prva koja se brzinom virusa proširila svetom i među svim generacijama. Ona je promenila način na koji ljudi komuniciraju, organizuju se, okupljaju oko društvenih pokreta i konzumiraju vesti.
Sa Twitter-om je postala važno sredstvo za društvene promene, podsticanje diskusija o važnim temama, a doprinela je velikim pokretima poput Arapskog proleća, "Okupirajte Vol Strit", pa i napada na brazilski Kongres 2023.
Osnivač Mark Zakerberg koji je ovu platformu stvorio kada je bio 19-godišnji student, našao se u središtu debate o ograničenjima slobode govora, usled sve glasnijih kritika da Facebook ne radi dovoljno kako bi se suprotstavio dezinformacijama i govoru mržnje.
Regulatori u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji i dalje traže odgovornost te platforme zbog širenja dezinformacija tokom pandemije koronavirusa, jer je prema novom evropskom Zakonu o digitalnim uslugama Meta dužna da nadgleda i uklanja dezinformacije i nelegalni sadržaj na svojim platformama.
Osim toga, Zakerberg je proširio funkcionalnost platforme kako bi održao održiv poslovni model, dajući prioritet prihodima od oglašavanja i prikupljanju podataka u odnosu na omogućavanje interakcije korisnika.
On je 2019. godine promenio slogan platoforme koji je glasio "Besplatno je i uvek će biti" u "Brzo je i lako", čime je otvorio put novom plaćenom modelu pretplate za iskustvo bez reklama. Dve godine kasnije preimenovao je krovnu kompaniju u "Meta", jer je počeo da ulaže u istraživanja metaverzuma.
Takođe je povećao vido sadržaj na Facebook-u i Instagramu (koji je takođe Meta brend) i proširio opcije slanja poruka razvojem aplikacije Messenger i akvizicijom WhatsApp platforme.
Danas Facebook pozajmljuje raznovrsne osobine drugih popularnih mreža, poput Reddit-a, TikTok-a, Twitter-a i Snapchat-a.
Korisnici stariji, ali i dalje brojni
Facebook je i dalje polazišna tačka za vođenje bilo kakve marketinške kampanje na društvenim mrežama, ali nema sumnje da je njegova baza korisnika sve starija.
Milenijalci su i dalje na ovoj platformi, iako broj kontinuirano opada - primera radi, 2022. godine 69 odsto njih reklo je da im je to preferirana mreža u odnosu na ostale, dok je taj udeo 2021. iznosio 75 posto.
Mlađe generacije provode još manje vremena na Facebook-u, pa samo 37 posto pripadnika takozvane generacije Z aktivno koristi tu mrežu, u poređenju sa 65 posto svojih vršnjaka koji su na TikTok-u.
Iako to predstavlja veliki problem za kompaniju, pa mu mnogi predviđaju i skori kraj, novije brojke o korisnicima sugerišu da nije tako.
Svakog dana se na tu društvenu mrežu uloguje 2,11 milijardi ljudi, što je rast od šest procenata godišnje. Međutim, tri četvrtine dnevnih korisnika je izvan SAD, Kanade i Evrope. Najviše korisnika ima u Indiji - čak 315 miliona.
Menja se i način na koji ljudi koriste mrežu i adaptiraju se na novi algoritam platforme koji je više usmeren na viralni sadržaj, nego na prijateljstva.
- U poslednjih nekoliko godina došlo je do promene, pa ljudi na Facebook više dolaze da se zabave, saznaju nešto novo ili vide šta se dešava u svetu - napisao je prošlog marta direktor Facebook-a Tom Alison u saopštenju, najavivši novu opciju otkrivanja novih sadržaja zasnovanu na veštačkoj inteligenciji.
- Ranije su vas u Facebook grupe zvali prijatelji ili ste ih tražili prema specifičnim potrebama ili interesovanjima. Koristeći veštačku inteligenciju da pronađemo otvorenu grupu prema vašim interesovanjima, sada možemo da vam prikažemo visoko relevantan sadržaj u vašem feed-u, a da pritom ne morate da pretražujete ili zavisite od preporuka - naveo je direktor.
Budućnost Facebook-a, zasada deluje da je zasnovana na algoritmima koji će korisnicima prikazivati više onoga što žele da vide, što je dobra strategija da se ljudi zadrže na platformi, ali je takođe i korak ka tome da se korisnici izdele u "mehure" u kojima su okruženi isključivo istomišljenicima - drugim rečima, daleko od originalne ideje o ovoj mreži.
Jubilej u senci skandala
Poslednjih godina Facebook, međutim, prate i brojni skandali. Dve godine nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, 2018. otkriveno je da je analitička kompanija "Kembridž analitika" skladištila podatke sa više od 80 miliona naloga Fejsbuk korisnika, kako bi im tokom političke kampanje slali oglase koje je platio upravo Tramp.
Kompanija je zbog tog skandala morala da plati rekordnih pet milijardi evra i najveća regulatorna kazna u istoriji koju je američka vlada odredila za bilo kog privrednog subjekta.
Skandal je otvorio pitanje uticaja tako rasprostranjene mreže na demokratske procese u svetu, širenjem dezinformacija i ciljanih reklama bez poštovanja načela pravednog predizbornog procesa, a usledile su i još ozbiljnije optužbe i to iz njihovih redova na račun štetnog uticaja koji upotreba te platforme ima, naročito na mlađe korisnike.
Uzbunjivačica i bivša zaposlena u kompaniji Frensis Haugen, svedočila je 2021. pred američkim Senatom tvrdeći da zaposleni u Fejsbuku znaju na koje sve načine platforma šteti korisnicima, ali uprkos tome na prvo mesto stavljaju profit. Ona je ispričala da Facebook i Instagram utiču na mentalno zdravlje dece i da je algoritam pravljen tako da korisnicima namerno nudi sadržaj koji izaziva bes i mržnju, čime se društvo dodatno polarizuje.
Zakerberg se nedavno i sam našao pred Senatom, gde se izvinio prisutnim roditeljima dece koja su zbog maltretiranja na društvenim mrežama izvršila samoubistvo.
U eri veštačke inteligencije kada se mnoge nacionalne države i organizacije bore da izdejstvuju zakone i pravne okvire koji će korisnike društvenih mreža zaštititi od niza zloupotreba, Facebook je na prekretnici. Sve i da se u pitanje ne dovede njegova relevantnost u godinama koje dolaze, približava se trenutak u kom će mnogo efikasnije morati da osigura bezbedan boravak na platformi za svoje korisnike ili se suoči sa ogromnim kaznama.
