GDE SU GRANICE: Da li je roditeljima baš sve dozvoljeno?
Dokle smeju da idu kada je praćenje onlajn aktivnosti njihove dece u pitanju...
Dokle roditelji smeju da idu kada je praćenje onlajn aktivnosti njihove dece u pitanju...
Nalozi tinejdžera na društvenim mrežama su prepuni informacija o tome kako se provode u izlasku, na rođendanu, ekskurziji itd. Da li to znači da roditelji imaju dozvolu da prate aktivnosti svoje dece na mrežama?
Tehnologija je omogućila roditeljima da lakše dođu do stvari koje ih interesuju, a da su u vezi sa njihovom decom. Više od polovine roditelja svakodnevno proverava mreže svog deteta. Ni poznate ličnosti nisu imune na ovaj trend, Aleks Rodriges je priznao kako je napravio lažan profil na Instagramu kako bi pratio svoju ćerku i bio u toku sa dešavanjima. Ali, da li bi zaista trebalo da pretresamo društvene mreže svoje dece?
PRIČA O OPASNOSTIMA: Evo šta sve vreba na internetu
PUNI SU IZNENAĐENJA: Ova aplikacija hoće da uvede poruke koje nestaju
REŠIO DA TUŽI: Doktor iz Njujorka tvrdi da mu je Epl povredio PATENTNA prava
Praćenje dečije aktivnosti na društvenim mrežama može pomoći roditeljima da rano primete ako se nešto čudno dešava sa njihovim detetom. Kod adolescenti koji imaju između 12 i 15 godina, a koriste socijalne medije više od tri sata dnevno, češće dolazi do pojave mentalnih problema poput depresije, anksioznosti i agresije.
Aktivnost na socijalnim medijima može uticati i na dečiju perspektivu, njegovu mogućnost da upiše dobar fakultet i dobar posao. Trenutno se vrše istraživanja sa ciljem da se istraži da li društveni mediji mogu navesti dete da proba drogu. Oko 45 odsto tinejdžera je priznalo da su konstantno onlajn, što dovodi do toga da je sasvim normalno da roditelji žele da zaštite svoju decu. Postavlja se pitanje: "Gde je granica između vođenja i štićenja dece i kršenja nijhove privatnosti?"
Da li je OK da roditelji špijuniraju svoje tinejdžere?
Koja je razlika između špijuniranja i nadgledanja? Stručnjaci kažu da ovo drugo označava proveru detetovih aktivnosti jednom nedeljno, umesto da to čine svakog dana. Psihiolozi kažu da roditelji uvek mogu od svoje dece tražiti šifre društvenih mreža ili ih pratiti na društvenim mrežama. Pored toga, trebali bi da budu iskreni sa svojom decom i da izbegavaju pravljenje lažnih profila.
Psiholozi smatraju da treba da postoje granice koje roditelji ne bi trebalo da pređu, kao što je na primer čitanje sms poruka iz dečijeg telefona. Roditelji ne mogu očekivati da imaju pravo, da čitaju poruke koje njihova ćerka razmenjuje sa potencijalnim dečkom. Uvid u nalog na socijalnim medijima može biti dovoljan da se zaključi da devojčica ima dečka.
S druge strane, postoje situacije kada roditelji mogu otići dalje nego što je to prethodno rečeno. Ako tinejdžer pokazuje znakove ozbiljnih problema, kao što je želja za suicidom, roditelji imaju pravo da prečešljaju i sms poruke.
