NOMOFOBIJA: Strah od gubitka mobilnog telefona
Telefon predstavlja faktor sigurnosti. Naša potreba za tom sigurnošću i da držimo stvari pod kontrolom je prirodna i neiskorenjiva
Znoj polako počinje da vam se sliva niz leđa. Osećate strah, bes, izgubljeni ste, a panika polako dostiže nebesa, jer ste zaboravili mobilni telefon kod kuće, a na pola puta ste do posla.
Ako ste doživeli sličan scenario, dobrodošli u “klub” najnovijih psihijatrijskih poremećaja - nomofobiju, koja se kao epidemija munjevito proširila planetom, a prema procenama stručnjaka, od nje boluje svaka druga osoba. Naravno, Srbija je, takođe, na toj mapi, gde je, prema poslednjim rezultatima, registrovano 9,16 miliona mobilnih telefona, na 7,18 miliona stanovnika! I ne bi to bilo toliko strašno, navode stručnjaci, da neke osobe od straha da ne izgube i zaborave svoj “pametni” telefon ili da im se isprazni baterija tamo gde ne mogu odmah da je napune, ne moraju da se leče. Oni, kažu psihijatri, imaju sve simptome bolesti zavisnosti - strah, neizvesnost, paniku, bes i slične, zbog kojih im se propisuje terapija.
Dr Milan Milić, profesor psihijatrije na Midicinskom fakultetu, kaže da je nomofobija novi momenat u svetu psihijatrijie, ali da je siguran da ljudi koji je razvijaju imaju sklonost ka tom problemu.
SVI SE ŽALE NA MALE PLATE: A evo gde je zarada u Srbiji "skočila" za 126 odsto!
Njima telefon predstavlja faktor sigurnosti. Naša potreba za tom sigurnošću i da držimo stvari pod kontrolom je prirodna i neiskorenjiva. Flašice vode, lekovi u tašni, dokumenta, razne stvari, telefon, su stvari bez kojih ne idemo nikud i kao ludi smo kada nešto od toga zaboravimo. Telefon vrlo lepo “naleže” na tu potrebu jer gde god da se nađete, u nevolji nekoj, imate priliku da tražite pomoć. Za telefon važi i to da nas uvek nađu kad nas traže, da saznamo šta se dogodilo tamo negde. Čim sve to kontrolišemo mi smo manje anksiozni - navodi taj stručnjak i dodaje da živimo u civilzaciji koja nam donosi veću sigurnost u smislu da nas neće pojesti medved na sred ulice, a paradoksalno ispoljavamo daleko više nesigurnosti.
Ljudi koji od gubitka telefona stvore fobiju isti su oni koji bi imali fobiju i na nekom drugom elementu gubitka kontrole. Zanimljivo je kako se menja psihološka forma zavisnosti, a u suštini smo bića koja su uvek bila žrtve straha od opasnosti - objašnjava prof. dr Milić napominjući da je pomoć u tome da prepoznamo svoja osećanja.
Osvestimo ih i prihvatimo. Ako se desi da ste u panici zbog toga što ste zaboravili telefon, treba reći: Dobro, to je na nekoliko sati. Neće se ništa desiti. Svuda okolo su ljudi sa telefonima. Uvek mogu da nam pomognu - savetuje
