VEŠTAČKA INTELIGENCIJA - ključ budućnosti ili sunovrat čovečanstva
"Najveći svetski izumi su nastali sa najboljim namerama njihovih kreatora, ali su nažalost, neki od njih došli u pogrešne ruke i iskorišćeni u negativnim kontekstima..."
Veštačka inteligencija odnosno "Artificial intelligence (AI)", tema o kojoj se sve više razgovara ne samo u stručnim krugovima, već i u široj javnosti, tema je o kojoj treba više razmišljati, jer već uveliko prožima sve pore savremenog društva. Napredak i razvoj tehnologije, uzročno-posledično doveo je do napretka i razvoja čovečanstva, kao i svakog segmenta ljudskog života. Međutim, sav uspeh na ovom polju ne dolazi bez rizika. Bojazan da veštačka inteligencija preti da kontroliše čoveka i da vodi ka uništenju poretka kakav danas poznajemo, čini se da je opravdana. Budući da je neznanje čovekov najveći neprijatelj, o svim bazičnim i najvažnijim informacijama na temu AI, njenom pojmu, njenim opasnostima, prednostima, zakonskoj regulativi, uticaju na društvo, preduzetništvo i tržište rada, kao i njenoj perspektivi, predstavnik portala SrbijaDanas razgovarao je sa cenjenim i uvaženim profesorom dr Nenadom Kojićem, jednim od najistaknjutijih stručnjaka u ovoj oblasti.
Profesor dr Nenad Kojić, završio je Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, na kom je magistrirao i doktorirao upravo u oblasti primene algoritama veštačke inteligencije. Danas je zaposlen kao profesor elektrotehnike i računarstva na Akademiji tehničko-umetničkih strukovnih studija u Beogradu, na odseku Visoka škola za informacione i komunikacione tehnologije, gde realizuje nastavu iz oblasti "web programiranja", na studijskom programu Internet tehnologije. U svom dosadašnjem profesionalnom radu, objavio je preko 20 knjiga i preko 130 naučnih i stručnih radova.
"KAJEM SE"! Kreator veštačke inteligencije dao otkaz u Guglu i sve objasnio...
(VIDEO) VEŠTAČKA INTELIGENCIJA PREUZIMA JOŠ JEDNU PROFESIJU: Pogledajte kako izgleda rad prve Al voditeljke
Veštačka inteligencija može da "nadvlada" ljude u narednih 5 godina
- Inteligenciju, uopšteno, vezujemo za živa bića i njihove sposobnosti da uče, rešavaju probleme, donose odluke, prilagođavaju se itd. Kada isto to napravite kod mašine, a mašina je veštačka tvorevina, kažemo da je to veštačka inteligencija. Na taj način pokušavamo, da učeći od onoga što je priroda podarila živim bićima, nekim delom to napravimo i kod uređaja koje je napravio čovek. Obuka veštačke inteligencije je kao i proces učenja malog deteta. To dete stalno dobija nove informacije, upoznaje ljude, otkriva svoje okruženje i ima instrukcije roditelja kako da se ponaša, šta je dobro ili ne. Na vrlo sličnom principu čovek obučava veštačku inteligenciju sa ciljem da nauči neki proces i dobije znanje sa ciljem da neki posao može da uradi umesto nas.
- Principi rada veštačke inteligencije, i u to vreme i sada, su manje više identični. Isti mehanizmi, teorijska znanja i ideje se koriste. Međutim, razlika je u dve ključne stvari: pristup velikoj količini podataka koja je potrebna za obuku i rad veštačke inteligencije i dostupnosti alata veštačke inteligencije. Za kvalitetno obučavanje algoritma veštačke inteligencije potrebno je više desetina hiljada nekih uzoraka tj. informacija. Tako obimne informacije nisu uvek bile lako dostupne. Danas imamo preko 4.8 milijardi aktivnih korisnika Interneta, preko 1.9 milijardi aktivnih web sajtova. To kreira ogromnu aktivnost korisnika na dnevnom nivou u svim oblicima elektronske komunikacije. Samim tim, broj informacija koje se plasiraju, gledaju, menjaju, pretražuju i kreiraju je vrlo veliki i jako brzo se stvaraju velike količine podataka i informacija koje su potrebne veštačkoj inteligenciji da bi se kvalitetno obučila za rad. Drugo, u poslednjih nekoliko meseci smo svedoci masovno dostupnim softverima, koji su besplatni i nude najširem građanstvu pristup algoritmima veštačke inteligencije, što je ranije bila privilegija naučnih radnika koji su se ovom oblašću bavili. To je suštinska razlika koja je sada ovu oblast napravila dostupnom pa samim tim i atraktivnom.
- Ovo predstavlja najveći izazov za budućnost. Najveći svetski izumi su nastali sa najboljim namerama njihovih kreatora, ali su nažalost, neki od njih došli u pogrešne ruke i iskorišćeni u negativnim kontekstima. Isto tako možemo da zaključimo da se dalji tok i upotreba svih alata baziranih na veštačkoj inteligenciji, isključivo bazira na savesti čoveka ili grupe ljudi koja je vlasnik tog/tih softvera. Trenutno popularni alati veštačke inteligencije su ograničeni na davanje odgovora koji su u skladu sa pozitivnim i univerzalnim vrednostima čovečanstva. Sa druge strane, to je samo programsko ograničenje koje je neki programer definisao i koje teorijski može da se promeni. Ono što ja vidim kao veći problem je potencijalno plasiranje segmentiranih i tendencioznih podataka u odgovorima same veštačke inteligencije. Moramo se boriti za što bolji nadzor i kontrolu da neko ne može da plasira selektivne informacije. Po pravilu, večina korisnika veruje takvim informacijama i usvaja ih bezrezervno. Tako postoji velika bojazan da nam se formira neko unapred kreirano mišljenje, stavovi, vrednosti i sl. što može biti jako opasno.
Ne želite da vam drugi vide obaveštenja na ekranu telefona? Evo kako da se zaštitite
- Uvek je važno da posmatrano pre svega dobre stvari. Veštačka inteligencija može u mnogome da
pomogne u repetativnim i standarnim poslovima koje niko od nas ne voli. Time možemo da dobijemo više vremena za neke druge, lepše i kreativnije stvari. Može da odmeni čoveka i time smanji vreme potrebno čoveku za neki posao. Može da nam odrađuje veliki broj aktivnosti koje više ne moramo da znamo u detalje i time postanemo menadžeri nekih složenijih poslova. Zato je bitno da znamo širu sliku problema i da znamo da ispravno postavimo pitanje i tražimo nešto od veštačke inteligencije i da dalje to upotrebimo kao slagalicu u kreiranju neke više potrebe. Time će naš posao biti realizovan na višem i kvalitetnijem nivou pa će i naša vrednost na tržištu rada biti veća.
- Uvek je pitanje iz kog ugla se problem posmatra. Procenjuje se da je preko 40% kompanija u Americi u ovom trenutku kupilo komercijalne licence nekog od alata veštačke inteligencije. Ovaj trend raste u celom svetu. Ovim je omogućeno kompanijama da algoritme veštačke inteligencije obuče za svoje lične/kompanijske potrebe i time određena radna mesta zamene upotrebom softvera. Iz ugla poslodavaca ovo je doprinos, jer dobijaju radnu snagu za mnogo manje novca. Pri tome, ta radna snaga radi 24 sata svakog dana, nema bolovanje, odmore i sl. Iz ugla zaposlenih, koji su izgubili te pozicije, to je loše. Procena je da će značajan broj radnih mesta i profesija biti redukovan ili potpuno zamenjen upotrebom softvera, ali se otvara i mogućnost da novom tehnologijom radimo kvalitetnije i brže u nekim novim radnim mestima.
- Ovo predstavlja najveći problem, po mom mišljenju. Zašto najveći? Jer je borba protiv njega izrazito teška. Ljudi danas žive brzo i nemaju mnogo vremena da informacije proveravaju na više mesta. Ponašanje ljudi u ovakvim situacijama je uvek usmereno ka oduševljenju i želji da koriste nešto novo, popularno i interesantno, a najveći broj korisnika bespredmetno veruje tako dobijenim informacijama. Međutim, algoritmi za veštačku inteligenciju imaju svoje mane i greške i to zavisi od informacija kojima su obučeni, ali i načina kako ih neko obučava ili usmerava. Tako da ako softver obučite pogrešnom informacijom, bez ikakve zadnje namere, on će nam tu informaciju i plasirati na pogrešan način. Ali ako ga obučite na ispravanim podacima, ali maliciozno utičete na način kako se ta informacija koristi ili dalje plasira, to će stvoriti opštu sliku koja je pogrešna. Tako može da se dogodi kreiranje tendenciozno kreiranog javnog mnjenja u smeru koji nekome odgovara. Tu moramo biti jako obazrivi i uvek dodatno proveravati informacije.
Ovi veb pregledači najviše TROŠE MEMORIJU i procesor na Windowsu
- Ovde bih mogao da kažem da se u potpunosti slažem sa izvršnim direktorom "Googla" (Sundar Pičai), koji je rekao da bi za veštačku inteligenciju "trebalo uspostaviti međunarodne okvire i sporazume poput onih za upotrebu nuklearnog oružja". Kao što nuklearna energija može da se upotrebi na loš način sa jako velikim posledicama i veštačku inteligenciju treba strogo urediti i kontrolisati zakonskom regulativom. Ja želim da verujem da će to biti moguće urediti pravnim aktima, ali sam dosta skeptičan.
- Kao profesor programiranja o ovoj temi često pričam sa studentima. Posle svih tih razgovora u kojima slušam njihove stavove i vrednosti, došao sam do stava da je i ovo jedan iz skupa problema generacijskog jaza. Mislim da je neophodno prihvatiti da se vreme i celo čovečanstvo menja i da ne treba praviti poređenja sa prošlosti. To što su nekada važile druge norme, socijalni život, igranje sa loptom napolju itd. je ipak prošlost. Statusni simbol mladih u to vreme je kreiran kroz one koji su bili bolji igrači, brži i jači suparnici (…) i to se cenilo, vrednovalo i prepričavalo. Danas to nije vrednost mlađih generacija. Danas čak i u vrtiću je aktualna diskusija oko najnovije verzije neke igrice, broja nivoa koji ste prešli u popularnoj online borbi na različitim platformama i sl. Time se danas uspastavljaju nove vrednosti mladih i oni tako formiraju svoje idole ili kreiraju svoje lidere. Da li je to dobro ili ne, je bespredmetno jer je to prosto tako. Ja bih lično voleo da nije, ali mislim da se istorija ne može vratiti i da se moramo prilagođavati novim okolnostima. Ne treba zaboraviti da ovo najviše kritikuju roditelji. Ti isti roditelji da bi smirili dete, danas deci mlađoj od 2 godine daju masovno mobilni telefon da slušaju muziku ili gledaju video klipove na Youtube kanalu, do mere da deca ne žele da jedu ako nisu tako animirana. Tako da ti isti roditelji nemaju pravo da dalje budu iznenađeni zašto dete sa 15 godina provodi 4-6 sati u proseku na telefonu ili računaru nakon toga.
- Nikako ne znači kraj. Ali znači da jako brzo moramo da prihvatimo činjenicu da se dešava oko nas, da u mnogome menja život oko nas i da ne smemo da to ignorišemo. Čim prihvatimo ove činjenice, onda treba da se što pre upoznamo sa njom, njenim mogućnostima i vidimo gde mi možemo da imamo naše prednosti od upotrebe. Što se kasnije ukrcamo u ovaj voz biće sve teže. Jako je važno da ne gubimo nadu i da nema odustajanja u toj ličnoj borbi. Možda ćemo izgubiti posao, možda će nas znanje softvera u nekom trenutku prevazići, ali samo je bitno da se ne stane, nego da osvestimo da moramo tražiti druga rešenja, poslove i načine. Mislim da moramo da budemo u korak sa realnošću, a ne da opovrgavamo istu ili psihički gubimo volju da se nastavi dalje. Ceo život je borba, pa je i ovo jedna od situacija koja nam se dešava kao i puno drugih.
Evo kako vaš telefon može da prepozna skrivene kamere
- Ovo je teško proceniti, jer i mi kao i veštačka inteligencija, moramo da se obučimo na bazi nekih informacija, da bi pravili predikciju. Razvoj veštačke inteligencije u ovako masovnom obliku je tema mlađa od godinu dana, i obzirom da je prepoznata kao opšti trend, skoro sve velike svetske kompanije pokušavaju da kreiraju svoja softverska rešenja za najrazličitije stvari i nametnu se kao lideri u nekim oblastima. Tako je porastao broj alata koji se plasiraju kao novi i inovativni na nedeljnom nivou. Nikada do sada nismo imali tako veliku dinamiku promena u ovako malom vremenskom periodom, pa ne možemo da sagledamo dalji tok. Moje lično mišljenje je da će se društveni poredak promeniti u izuzetno velikom obimu i to u narednih 5-10 godina. U sve većem broj zemalja imamo metro linije bez vozača, taksi vozila bez vozača, online agente prodaje koji su mašine, softvere koji kreiraju sadržaje po socijalnim mrežama i forumima, pa čak i prvog izvršnog direktora kompanije, koji je softver, koji definiše poslove i deli zaduženja zaposlenima. Postoji i puno drugih stvari za koje smo verovali da to može samo čovek. U najavi su mnoge neverovatne stvari i samim tim je nemoguće napraviti procenu šta sve može da bude dalji tok, ali izvesno je da će se tok čovečanstva promeniti. Mašine će biti sve više angažovane za pomoć postojećim poslovima ili zamenu istih i samim tim mi se moramo drugačije edukovati, usavršavati i menjati način upotrebe tehnologije. To će nam omogućiti dosta više vremena za neke kreativnije stvari, odmor i slično, ali nas terati da budemo u toku sa promenama i da budemo deo njih - zaključio je profesor dr Nenad Kojić razgovor sa predstavnikom portala SrbijaDanas.
