Otvoren legat profesora, ambasadora i prevodioca Aleksandra Ilića
Okupili se se brojni poznavaoci književnosti i literature...
Sinoć je u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligatu svečano otvoren legat profesora, ambasadora i prevodioca Aleksandra Ilića (1945 – 2018).
„To je čovek koji je obeležio borbu za demokratiju i slobodnu reč u vreme kada je to moglo i života da ga košta. Profesor kojeg su svi voleli i za kojeg su se borili studenti, diplomata kojem se divio predsednik države u kojoj je služio, prevodilac kojem su pisci bili zahvalni kao rođenom ocu, zato što im je pružao glas kada niko drugi nije“, kaže Viktor Lazić, počasni predsednik Adligata.
BORO DRAŠKOVIĆ U SUZAMA OTVORIO BITEF: "Kako onda toliko pozorišta, a svet nikad gori?"
Veče Sejšela u Adligatu: Zbirka neobičnih knjiga i predmeta sa dalekih ostrva
Književno veče najznačajnijeg meksičkičkog pisca Horhe Volpija u Adligatu
Pored ordenja i mnogobrojnih nagrada, fotografija i značajne arhivske građe, u legatu se nalaze originalna, do sad javnosti nepoznata pisma Milana Kundere, Jozefa Škvoreckog i predsednika češke Vaclava Klausa, kao i pisma drugih izuzetno značajnih književnika "šezdesetosmaša". Zahvaljujući Iliću dela čeških disidenata su objavljivana u Srbiji, kada nisu bila dostupna u Češkoj!
Na svečanom otvaranju goste je pozdravio ambasador Češke Tomaš Kuhta, a o životu i radu omiljenog profesora i slavnog prevodioca govorili su Andrej Kubiček, predsednik Češke besede, Đorđe Jevtović, student bohemistike i Zorica Ilić, supruga, osnivač legata, inače i sama prevodilac sa češkog.
Ilić je bio urednik lista „Student“ čije pisanje je J.B. Tito proglasio „antisocijalističkim“, pa je list doživeo četiri privremene i jednu trajnu sudsku zabranu, dok je Ilić bio teško premlaćen od strane policije tokom demonstracija 1968. godine.
Ilić se zatim sa grupom saradnika prebacio u časopis „Vidici“ u kome je bio glavni urednik. Tada objavljuje broj posvećen ruskim disidentima – od Aleksandra Solženjicina do Josifa Brodskog. Taj broj je delimično zabranjen na sudu, ali su vlasti odbile zahtev SSSR-a da Ilić lično bude kažnjen.
Od 1975. godine Ilić je radio kao asistent, docent i kao redovni profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Godine 1977. Ilić je potpisao Povelju 77 i odbio zahtev tadašnjih vlasti da povuče potpis sa peticije. Poveljom 77 započet je proces koji će se završiti rušenjem Berlinskog zida i oslobađanjem zemalja istočne i srednje Evrope.
Godine 1981. i 1982. Ilić je pisao književne kritike za dnevni list Politika. Njegovo zalaganje za srpske, ruske, poljske i češke disidente u tim kritikama svrstalo ga je u cenzorsku Bijelu knjigu CK SK Hrvatske. Za prikaz knjige Antonija Isakovića Tren 2 o Golom otoku, dobio je Nagradu Milan Bogdanović. Kao posebnu nagradu za posvećenost disidentima, dobija otkaz u Politici.
U toku devedesetih godina Ilić je učestvovao u svim demonstracijama protiv tadašnjeg režima, a bio je jedan od osnivača Demokratske stranke. Ponovo ga je premlatila policija, ovoga puta ne kao studenta, već kao profesora Univerziteta.
Godine 1998. Ilić je zbog odbijanja da potpiše represivni Zakon o Univerzitetu bio otpušten sa fakulteta, na koji se vratio na osnovu sudske odluke izdejstvovane pre svega istrajnim štrajkom studenata Filološkog fakulteta.
Ilić je objavio pet dela i sa češkog preveo dvadeset osam knjiga. Bio je ambasador SRJ u Češkoj od 2001. do 2005. godine. Radio je kao profesor na Karlovom univerzitetu u Pragu i Masarikovom univerzitetu u Brnu. Posebno su bila zapažena njegova predavanja i diskusije u Centru za ekonomiju i politiku i Savetu za međunarodne odnose.
Predsednik Češke Republike, Vaclav Klaus – što za njega inače nije uobičajeno – izjavio je da bi bio ponosan da ima ambasadora kakvog Srbija ima u Češkoj Republici. Ilić je preveo dve knjige Vaclava Klausa i bio je jedan od njegovih domaćina u Beogradu, kada je Klaus primljen za inostranog člana SANU – zajedno su govorili na promociji Klausove knjige u Službenom glasniku.
Ilić je nosilac četiri češka odlikovanja, dva iz oblasti kulture i nauke i jednog iz oblasti kulture i politike.
Ilić je bio dugogodišnji član UKS, Srpskog književnog društva, srpskog P. E. N. a i saradnik Drugog i Trećeg programa Radio Beograda. U toku devedesetih godina bio je saradnik praške redakcije Bibisija.
