"Nije imala milosti prema nasilnicima nad decom" - srpska glumica štitila svojim životom najslabije
Glumila je u tri filma Želimira Žilnika, ali ovom čoveku je obeležila i detinjstvo.
Na današnji dan pre 21 godinu, ubijena je Vjeran Miladinović Merlinka, ikona andergraund Beograda, glumica i prostitutka. Njeno ubistvo i dalje nije razrešeno, a njen život i dalje privlači veliku medijsku pažnju. Obično se smatra prvim tranvestitom u srpskoj kinematografiji a u istoriju srpskog filma je ušla po svojim zapaženim ulogama u filmovima crnotalasnog režisera Želimira Žilnika.
Na Instagramu Beogradske parade ponosa okačili su objavu u znak sećanja na ovu glumicu.
Velikan srpskog glumišta odigrao je preko 300 uloga i lik mu SVI POZNAJU, ali mu PRAVO IME malo ko pamti
Ove naše glumice tumačile su SRPSKE VLADARKE u TV ostvarenjima: Jedna kneginju igrala čak 3 puta
"Devojke, hijaluron i silikoni ništa ne pomažu" Olga Odanović o estetskim intervencijama kod mladih
Ispod objave najviše pažnje i sviđanja je privukao komentar u kome se jedan muškarac prisetio Merlinke koju je poznavao kao dete i na koji način je ona, prema njegovim rečima, obeležila detinjstvo.
- Moje društvo iz kraja i ja, a svi smo živeli na potezu Karađorđeva-Zagrebačka- Gavrila Principa- Balkanska smo obožavali Merlinku, Likanu i ekipu. Zahvaljujući pre svega Merlinki smo imali mirno detinjstvo i ostajali celu noć na ulici vikendom i za vreme raspusta, jer nije imala milosti prema nasilnicima nad decom, trgovcima decom i pedofilima. Deci u njenom rejonu nije smela da fali dlaka sa glave da fali, a prilično je brutalno je tukla. Ne bih bio u koži koga ko je odbio batine. R. I. P. Vjeran/Merlinka - stoji u komentaru.
Merlinkin uzbudljiv i melanholičan život dosta sažima u sebi šta je značilo odrastati kao drugost na Balkanu u drugoj polovini dvadesetog veka.
Vjeran je rođen u Zagrebu 1958. a odrastao je u domu za nezbrinutu decu "Vladimir Nazor". Njegova majka ga je u tom domu i rodila jer su je zbog trudnoće izbacili iz škole, a neko je vreme živela na ulici. Nekoliko godina kasnije otac ga je odveo iz doma, pa je živio sa bakom u selu Bresničiću, a zatim sa ocem u Prokuplju.
Nakon srednje škole sa očevom porodicom preselio se u Beograd, a u svojoj je biografiji "Terezin sin" napisao je da je to za njega bila najveća životna prekretnica.
Godine 1978. izbacili su ga iz kuće, ali je pronašao krug prijatelja, počeo da se šminka i bavi prostitucijom, a 1989. se, u svojoj 31. godini, transformisao u Merlinku, ali je o sebi govorio i u muškom i u ženskom rodu.
Reditelj Želimir Žilnik dao mu je epizodne uloge u filmovima "Beograde, dobro jutro" i "Lepe žene prolaze kroz grad", a 1995. dobio je i glavnu ulogu u njegovom filmu "Dupe od mramora".
U to je vreme napisao je svoju biografiju"Terezin sin".
"Napisao sam biografiju koju sam posvetio ženi i kurvi u meni - Merlinki. Posvetio sam je i muškarcu kojeg sam najviše voleo - Tiboru. Opisao sam nečovečan i koristoljubiv odnos majke Tereze Strmecki, oca Miodraga Miladinovića i brata po ocu Nebojše Miladinovića prema meni. Svima ću im lično poslati svoju knjigu s posvetom punom mržnje i sa željom da svako od njih doživi što težu i ružniju sudbinu. Sve što sam napisao o njima je moja lična osveta", rekao je Vjeran u jednom od svojih posljednjih intervjua.
Nakon toga odlučio je da prestane da se bavi prostitucijom.
"Nikad nisam rekao da je lepo zarađivati za život baveći se prostitucijom. Ja sam sad kurva u penziji. Svestan sam da sam pobegao sa dna života, dna punog umrlih, pokvarenih, zlih, gramzivih, izopačenih. Sad živim kao svi prosečni građani ove zemlje. Živim od plate, imam 25 godina radnog staža, nikad nisam napuštao posao. Možda nisam preterano koristan član društva, ali sam osoba koja je izazvala veliki interes", objasnio je za portal gayecho.
Ubijen je 22. marta 2003. godine u beogradskom naselju Krnjača. Najpre je zadavljen, a zatim je njegovo telo izmasakrirano zidarskim čekićem. Telo mu je pronađeno mesec dana kasnije.
Za njegovo je ubistvo bio je osumnjičen Faik Ramadani, a maloletni Bejtul Raćipi optužen je da mu je pomagao nakon ubistva. Obojica su u maju 2004. oslobođeni zbog nedostatka dokaza. Za Vjeranovo ubistvo nikad niko nije osuđen.
U Srbiji postoji filmski festival koji od 2009. godine promovše filmove o LGBT zajednici i nazvan je Merlinka. Takođe, na desetogodišnjicu njegova ubistva na uglu ulice Gavrila Principa i Zagrebačke (današnje Koče Popovića) postavljena je ploča s nazivom Ulica Merlinkina.
"Vjeran je potresna slika traganja za ljubavlju na pogrešnim mestima, on otelotvoruje tragične sudbine svih onih osoba koje su imale potencijala, darova, mentalnih i svih drugih sposobnosti da žive ispunjeniji i srećniji život, ali se to ipak nije desilo. Kod Vjerana mi je posebno potresna čežnja za ljubavlju koja isijava iz svake njegove rečenice", rekao je o njemu Stevan Bordroža koji je 2014. režirao pozorišnu predstavu Merlinkina ispovest.
