Da li mladi u Srbiji čitaju manje nego prethodne generacije?

Za neke ljude je svaki dan dan knjige, a za neke druge nije i nažalost moramo se složiti da mladi ljudi danas manje čitaju, naglašava Pištalo. 

 - S jedne strane, kad razgovaram s ljudima, neko je pročitao neku knjigu, pa je neko za neku novu čuo, pa preporučuje i tako dalje, i mislim da je to jedan deo društva. A drugi deo društva, mladi ljudi, predavao sam znate, i jednostavno imaju problem, ja to zovem problem kondicije, da pročitaju velike knjige - napominje gost RTS-a. 

Sve je stvar navike

Zato je te ljude potrebno navići, dodaje Pištalo, kao i na bilo šta drugo, odnosno na jedan dobar odnos prema sebi, da puste knjige u svoj život. 

Zbog toga ovi dani, kao što je današnji Dan knjige, ohrabruju mlade ljude da to učine. 

 - Pravo da vam kažem, sećam se mnogo ljudi koji nisu mnogo čitali ni u vreme kad sam ja bio u srednjoj školi. Ljudi kreću da, kako je govorio Andrejić, sve bolje bilo što je ranije bilo, a najbolje što nije nikad bilo. Tako da ljudi malo idealizuju to kako je bilo ranije, nije svako čitao ni ranije. Ali rekavši to čini mi se da se manje čita zbog poznatih stvari, zbog uloge elektronskih medija, zbog uloge slike. Ja ne mislim da se čitanje može izgubiti, ali zaista, iz srca ne mislim - napominje upravnik Narodne biblioteke Srbije na Svetski dan knjige i autorskih prava. 

Knjige su kao bubašvabe

Kao što radio nije nestao kada je došla televizija, neće ni knjiga nestati, ali sigurno će biti nekih promena u načinu čitanja, dodaje Pištalo. 

 - Vidite da nema kraja inventivnosti što se tiče novih medija. Znači, čitanje neće nestati. Knjige su kao bubašvabe, to znamo. Ne može ni atomski rat da ih uništi jer mi smo sazdani od priča. A jednostavno ne možemo se odreći sebe.

Vladimir Pištalo dodaje da mu nije toliko važno šta se čita. Voleo bi da se čita dobra literatura, da se čita poezija jer nas ona uči šta sve reči mogu da urade. Ali sa druge strane, da kada bi se našao na pustom ostrvu, ako ne bi imao dobru literaturu, čitao bi i lošu. 

 - Ali ono što je najvažnije, molim vas zapamtite, svi ljudi su čitali avanturističke knjige u srednjoj školi, pa su kasnije tražili svoj put prema Balzaku, Mopasanu, Dostojevskom i tako dalje. Meni je važno da ljudi čitaju i jedan veliki broj ljudi ipak čita - napominje Pištalo. 

Pročitati knjigu do kraja Vladimir Pištalo je predavao 30 godina na univerzitetu u Americi i ako bi trebalo da povuče paralelu gde se više čita, navodi da mu se čini da se u Americi manje čita nego kod nas. 

Posebna specifičnost u Americi je da je literatura svrstana u kategorije i razdvojena u žanrove, što priznaje njemu nije imalo mnogo smisla. 

 - Ali sam imao utisak da moji studenti imaju i veće probleme, a to je da od prve do zadnje stranice, da ne koriste puškice, da ne koriste neke interpretacije, da pročitaju i da završe knjigu. Mislio sam da je to možda i još veći problem. Ovo o čemu danas govorimo, na Svetski dan knjige, to je globalni fenomen. Samo da znate, da to nije fenomen srpskog društva, to nije fenomen američkog društva, to je nešto za šta se borimo zajedno svuda u svetu - naglašava Pištalo.