Nebojša oduzeo sebi život nakon što su na Hram Svetog Save postavili krst koji je napravio
Umetnik čija dela svi znamo, a malo ko je upoznat sa njegovom tragičnom životnom pričom.
Iza pozlaćenog krsta na centralnoj kupoli Hrama Svetog Save na Vračaru, postavljenog u avgustu 1989. godine, ostala je tragična priča o jednom od najboljih vajara svoje generacije Nebojši Mitriću.
Ovaj umetnik je samo dvadesetak dana nakon postavljanja krsta oduzeo sebi život, a u njegovoj biografiji, pored brojnih vrhunskih vajarskih dela, upisana je i neobična priča o tome da je kao dete preživeo Holokaust.
IZMEĐU ZABORAVA I VEČNOSTI: Jelena Dimitrijević - najzanimljivija žena srpske kulture! (FOTO)
Da li ste kulturni? Ukoliko nemate ovih 8 osobina - nema govora o kulturi
Da li znate najdužu reč u srpskom jeziku? Ima 29 slova, a sigurno je nikada niste čuli
Spasao ga obućar čije prezime je nosio do kraja života
- Kada su nacisti vodili Jevreje u logor Sajmište, Nebojšina majka uspela je da ga sakrije ispod tezge obućarske radnje u Brankovoj ulici i tako mu spasla život. Porodica mu je kasnije ubijena, a njemu je prezime promenjeno u Mitrić, po vlasniku obućarske radnje koji ga je usvojio - počinje priču Miodrag Rogan, o svom kolegi vajaru, koji je izvršio samoubistvo samo nekoliko nedelja posle postavljanja njegove kreacije, impoznatnog krsta na centralnu kupolu Hrama Svetog Save.
Domišljatost jedne majke u mračnim vremenima svetske istorije, u Drugom svetskom ratu, uspela je da spasi Nebojšu koji je tada imao 12 godina i jevrejsko ime.
- U tom haosu, kada su ih vodili u logor, majka je uspela nekako da ga ubaci u obućarsku radnju "Mitrić" gde je on ostao sakriven i tako se spasao. Majka, otac, ali i cela familija su stradali u Sajmištu. Obućar Mitrić ga je prihvatio kao svog sina, dao mu svoje prezime, tako da je Nebojša odrastao među Srbima. Kako je rastao, postepeno je zaboravio pakao kroz koji je prošao sa svojom porodicom i postao jedan od najcenjenijih vajara - priča čuveni vajar Miodrag Rogan.
Dvadeset dana nakon postavljanja krsta oduzeo sebi život
Nebojša Mitrić je nakon osnovne i srednje škole diplomirao na Akademiji primenjenih umetnosti, a Rogan ga je upoznao preko svog profesora Miroljuba Stamenkovića kojem je on bio mentor. Tada je saznao potresne detalje iz Mitrićevog detinjstva. Međutim, iako je stasao u nadasve dobrog čoveka, ali i jednog od najcenjenijih vajara u Srbiji, Nebojša Mitrić je tragično završio.
On je izvršio samoubistvo u avgustu 1989. godine, samo dvadesetak dana nakon što je postavljen impozantan krst na centralnoj kupoli Hrama Svetog Save. Iako su brojni umetnici iz celog sveta hvalili njegovo remek-delo, sa druge strane usledile su kritike dela tadašnje javnosti.
- Pucao je u sebe pištoljem u Palmotićevoj ulici. Nakon toga, njegova supruga prodala je kuću i vratila se u Sloveniju - priseća se Rogan.
Kada je Branko Pešić, protomajstor Hrama, pozvao Nebojšu Mitrića da ponudi rešenje za Krst Svetog Save, vajar je bio suzdržan i skeptičan. Možda je predosećao težinu ponuđenog posla, jer je već imao iskustvo napada nacionalističke elite nakon njegovog rada na rekonstrukciji Bogorodičine crkve u Studenici. Međutim, Sinod SPC-a je uskoro prihvatio Mitrićev koncept krsta, što je izazvalo gnev nove elite. Na udaru je pre svega bio patrijarh German, koji je prihvatio vajarev predlog, a potom i sam Mitrić, čije je rešenje okarakterisano kao "bezdušno i neduhovno". Pomenuta grupa intelektualaca je 4. aprila 1989, u godini kosovskog jubileja i podizanja velikog talasa nacionalizma na Gazimestanu, potpisala peticiju protiv usvajanja modela krsta, koji je za njih bio "jedna odljudna naprava, precizno-mehanički izvedena, koja liči na kakvog robota koji će se nadneti nad glavnu kupolu i otuženo stajati na najvišem vrhu Vračara". Grupa je na tom krstu videla krljušti, vizantijsko, a ne srpsko nasleđe, negirajući činjenicu da postoje četiri jevanđelja, već samo jedno jedino. Takav krst nije "odgovarao ni ovome hramu niti pravoslavnom ispovedanju". Među potpisnicima, kao i uvek, bili su akademici, profesori univerziteta, pisci, slikari. Ova agresivna kampanja tokom meseci poprimila je žestoke dimenzije, zadirući duboko u privatni život Nebojše Mitrića, koji je nastavio da radi pod nesnosnim pritiskom, kog se nakon njegovog samoubistva više niko neće sećati, čak će im se Mitrićev lik činiti kao blizak heruvimskim bićima.
Bio je nesvakidašnji talenat
O neprikosnovenom talentu akademskog vajara govore njegova dela, od krsta na Hramu do biste despota Stefana Lazarevića na Kalemegdanu. Zaslužan je za figure mnogih srpskih istorijskih ličnosti, kao i ličnosti iz sveta kulture, dok se u Palati federacije nalaze dve sobe prepune njegovih dela.
- Bio je nesvakidašnji talenat i mnogo je uticao na srpsku primenjenu skulpturu. Zahvljajući njemu je na Fakultetu primenjenih umetnosti uveden predmet "plaketa i sitna plastika". On je legenda o kojoj se, nažalost, malo zna. Mitrić je za svoj rad dobio je više nagrada i priznanja poput nagrade za skultpturu Oktobarskog salona u Beogradu i drugih. Autor je i mnogih medalja, a njegov poslednji stavaralački poduhvat je bio krst za kupolu na vračarskom Hramu Svetog Save.
Spomenik despotu Stefanu Lazareviću je spomenik u Beogradu izrađen od bronze. Nalazi se na platou Gornjeg grada Beogradske tvrđave. Podignut je 1981. godine i posvećen Stefanu Lazareviću vitezu, vojskovođi i vladaru Srbije, za čije vreme je Beograd prvi put postao prestonica srpske države, 1405. godine. Nebojša Mitrić je poklonio ovo svoje delo Beogradu.
Takođe, Mitrić je autor i čuvenog spomenika knezu Lazaru u Kruševcu. Uglavnom je bio inspirisan motivima iz vremena srpsko-vizantijskog doba kao i znamenitim osobama iz srpske istorije.
Srpska princeza u turskoj seriji: Poznata glumica tumači čuvenu Maru Branković, a zapevala je i na našem jeziku
Sačuvan je Mitrićev rukopis iz maja 1989. koji predstavlja duboke unutrašnje nemire umetnika u teškim danima. Fragmenti su nastali u studeničkoj Isposnici Svetog Save, a pisani su u formi poetskih epistola.
Za kraj odredih greh. I to veliki. Kratak.
Veći je greh ovo što napisah, od trenutka kad prestah.
Zaustavih grešni život.
Srbija Danas/V.J.
