Otvoren legat pesnika Vojislava Ilića Mlađeg (FOTO)

Otvoren je legat jednog od najznačajnijih srpskih pesnika u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata, Vojislava Ilića Mlađeg (1877-1944) u Muzeju srpske književnosti Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.

Vojislav Ilić Mlađi je pisao poeziju, književne kritike, prevodio sa ruskog, francuskog i nemačkog jezika i svrstavan je među vodeće umove svoga doba. Upravo su njegovi prevodi Srbiji približili Puškina, Ljermontova, Getea, Šilera, Molijera, Gotjea, Lamartnina i druge velikane. Objavio je više od četrdeset knjiga, a sarađivao u stotinak časopisa. Uz „Plavu grobnicu“ Milutina Bojića, Ilićevi stihovi uklesani u kamen veličanstvenog mauzoleja na srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku, spadaju u najčuvenije stihove posvećene solunskim borcima. Nagrada Vojislav Ilić Mlađi dodeljuje se svake godine njemu u čast, kao nagrada za najbolji sonet na srpskom jeziku.

„Primili smo izuzetno bogatu pesnikovu arhivu. Na stotine stranica rukopisa, dnevnika i beležaka i stotine fotografija po prvi put će javnosti sada biti dostupne u Adligatu. Dragocena građa ne svedoči samo o zanimljivoj ličnosti pesnika i bogatstvu njegovog dela, koje će se tek istraživati pošto je jedan deo rukopisa neobjavljen i do sada nepoznat javnosti, već predstavlja važno svedočanstvo o celom jednom periodu srpske istorije. Okupio se najuži krug ljudi, predvođen unukom Milicom R. Janjušević koja je poklonila većinu predmeta za legat i glumcem Milanom Cacijem Mihailovićem na čiju je preporuku ona to učinila“, kaže Viktor Lazić, predsednik Adligata.

Donatorka Milica R. Janjušević je ovim povodom Udruženju Adligat poklonila još nekoliko stotina fotografija slavnog pesnika i njegove porodice, uz reči: „Oduševljena sam činjenicom da postoji neko ko želi da sačuva kulturnu baštinu ove zemlje. Srećna sam što me je usud doveo do Adligata, pa imam kome, mirne duše, da predam dedino blago“.

 „Vojislav Ilić Mlađi je nepravedno skrajnut i zaboravljen srpski pesnik, koji je posle Drugog svetskog rata izbačen iz školskih programa i lektira zato što je bio previše prosrpski nastrojen i zato što je bio monarhista. Bogdan Popović je čak pet njegovih pesama uvrstio u svoju slavnu Antologiju novije srpske lirike 1911. godine. A kada je zapao u dugove, pomogao mu je lično Mihailo Pupin. Ali, Pupin nije želeo da velikog pesnika ponizi, već da mu od srca pomogne. Tako mu je dostojanstveno otkupio više stotina primeraka njegovih knjiga, a pesnik mu se odužio sa dve pesme čiji su rukopisi sada takođe u Adligatu, u kojima Pupina naziva 'zvezdom čovečanstva',“, kaže Gorica Lazić, potpredsednica Udruženja Adligat.

Ovim povodm je Adligat objavio i posebnu brošuru o Vojislavu Iliću Mlađem i arhivi koja je predata na poklon Adligatu. Pored rukopisa, u nekoliko navrata u prethodne dve godine poklanjani su i predmeti, kao na primer piščev pisaći sto i uljana lampa, kao i nešto sačuvanih knjiga iz njegove lične biblioteke. Udruželje Adligat je pokrenulo inicijativu i da jedna ulica u Beogradu ponese ime ovog pesnika.

Udruženje Adligat je potpisalo protokol o saradnji sa Vikimedijom, pa je otvaranje legata propratila stažistkinja Miljana Matić koja je uradila kvalitetan članak o ovom pesniku na Vikipediji, a Udruženje Adligat je odmah dalo dozvole da se i novopridošle fotografije i materijali fotografišu i besplatno postave na korišćenje najšire javnosti.

ZANIMLJIVOSTI

Vojislav Ilić Mlađi je bio poznat i po pisanju epitafa, a govore je držao i na sahranama mnogih velikana, među kojima su i vojvode Radomir Putnik i Živojin Mišić. Često je smišljao smešne i ironične epitafe – samom sebi. Tako je, na primer, dok je radio kao pomoćnik upravnika Narodne biblioteke Srbije, zbog nedostatka grejanja, napisao:

Ovde leži pesnik...

Plačite nad njime!

U državnoj službi

Umro je od – zime! ...

„Kada nije mogao da zaposli sina, Vojislav Ilić Mlađi je i taj problem rešio – pesmom“, dodaje Viktor Lazić. „Guverneru Privilegovane Narodne banke poslao je zvaničnu molbu da mu zaposli sina 18.3.1937. godine i to u stihovima! Možda je to jedno od njegovih najboljih dela, a do nas je došla zahvaljujući našem osnivaču profesoru Ivi Tartalji“.

Mnogopoštovanom Gospodinu

G. Dr Milanu Radosavljeviću,

Guverneru Privilegovane Narodne Banke

Dozvolite malen uvod. Pre meseci nekoliko

Radi lakšeg postignuća molebnoga svoga smera

Ja sam, jednog zimskog dana u Narodnu Banku došo

I imao čast: biti primljen kod Gospodin-Guvernera.

On, pošto je saslušao opravdanu moju molbu

S urođenom iskrenošću, - osobinom koju volim,

Tada mi je savetovo, da pričekam neko vreme,

Pa, kad mu se opet javim, učiniće što ga molim.

Imajući pre dočima poslovicu srpsku staru:

"Dok se jagnje ne zaplače, majka ga se i ne seća"

Molio sam ovih dana, te da od Vas budem primljen

Al', na velju žalost moju, nije mi se dala sreća.

Pa Vas molim ovim putem, Gospodine Guvernere,

- Da bi nada obasjala porodični i moj kutak, -

Poklon'te mi jedan časak svog vremena dragocenog,

Saslušajte moju molbu, primite me za trenutak!

Vi ste bili tako dobri: milostivo obećati

- Ovo nisu moje mašte i pesničke gole priče -

Ja verujem nepopravno u svetinju obećanja,

Guvernerska, ko i carska, nikada se ne poriče!

U narodu srpskom našem, ja sam vazda srpski pevo,

Podizao duh vojnički, negovao sve vrline,

To pevanje ima vrednost barem jednog bataljona,

Pa. valjda sam zaslužio, da i meni što učine.

Poznajući Vašu umnost i široku uviđavnost

I pravednost Vašu znanu, i dobrotu što Vas kiti

Ja verujem i nadam se, Gospodine Guvernere,

da ćete me razumeti, i da ćete učiniti!