Tajna najtužnije kultne pesme bivše Jugoslavije je ZASTRAŠUJUĆA: Tito ju je ZABRANIO, a razlog je jeziv

Pesma Dragiše Nedovića, “Pluća su mi bolna”, smatra se jednom od najtužnijih pesama u regionu, a priča iza nje je podjednako zastrašujuća i tužna.

Dragiša je imao tešku sudbinu – 1941. godine izveden je na streljanje u Kragujevcu. Međutim, kako je tada već bio poznat tekstopisac (sa samo 20 godina napisao je kultnu sevdalinku “U lijepom starom gradu Višegradu“), pa su ga odvojili na stranu. Nakon toga deportovan je u Nemačku gde je četiri godine proveo u logoru Dormagenu.

Kada se rat završio, Dragiša se vratio u Kragujevac, a onda 1950. godine napisao pesmu “Pluća su mi bolna”, kada je saznao da boluje od tuberkuloze.

Stihovi su potresni:

Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam

Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani

Živeću još danas, a možda i sutra

A onda zauvek, zbogom moj živote

Nije meni žao, bednoga života

Jer ja sreće nikad, osetio nisam

Samo bol i patnja, gorke suze lio

U životu svome, srećan nisam bio.

U to vreme tuberkuloza je u Jugoslaviji i dalje odnosila ogroman broj života. Pesmu je prvo snimio Zaim Imamović, i toliko je sugestivno delovala na ljude, naročito na one obolele od tuberkuloze, da su mnogi nakon što bi je poslušali pokušali da sebi oduzmu život.

Nije mnogo prošlo, a Centralni komitet Saveza komunista je po naređenju Josipa Broza Tita odlučio da zabrani emitovanje pesme.

Zabrana je potrajala čitavih deset godina, sve dok na jednoj proslavi pesmu “Pluća su mi bolna” nije naručila lično Jovanka Broz. Otpevala joj ju je pevačica Nada Mamula, i tada ova kultna pesma počinje svoj novi drugi život.

Što se Dragiše tiče, on je uspeo da se izleči od tuberkuloze, ali 1959. godine počinju njegovi problemi sa srcem. Preminuo je od infarkta 1966. godine, a iza njega su ostale kultne pesme poput “Tekla reka Lepenica”, “Na Moravi vodenica stara”, “Jutros mi je ruža procvetala”, “Smederevo, grade od starina”.