Predstavljena knjiga Uništavanje i prisvajanje kulturnog nasleđa u izdanju Službenog glasnika

Autori knjige izdate u saradnji sa Ministarstvom kulture ističu da ona dokazuje da je težnja za prisvajanjem tuđih kulturnih dobara stara koliko i sama kultura, i da se čovek iz ličnih osećaja inferiornosti i podređenosti neretko upuštao u  razaranje tuđih obeležja kulture kako bi dokazao posedovanje određene teritorije. 

- Poslednjih godina smo svedoci da je svest u međunarodnim krugovima takva da nalaže da čitava kulturna baština koja se nalazi na Kosovu i Metohiji pripada nekom drugom, pojedincima koji su odabrani i koji ne prave probleme kao Srbi. Krađa kulturnog nasleđa je bila sastavni deo svih ratova vođenih u ljudskoj istoriji i takve slučajeve imamo još u antici čak i u situacijama kada su oba naroda iste religije, uvek praćene pohlepom i zavišću koje su nerazdvojne od čoveka - izjavio je idejni tvorac projekta Dragan Simeunović.

Kako ističu autori, knjiga pokušava da podigne glas u korist pravde i ukaže na veliki problem prisvajanja kulturne baštine od onih kojima ona ne pripada.

- Ako odemo malo dalje u prošlost, srpsko nasleđe na Kosovu i Metohiji je neupitno. Osim nadzemnog nasleđa u vidu različitih crkava i manastira, koji su nažalost u prethodnih nekoliko decenija doživeli ogromno oštećenja, a neki sravnjeni i srušeni, postoji i ono nasleđe koje se nalazi ispod zemlje. Ako situacija nastavi da se razvija u ovom smeru, plašim se da li će u budućnosti neko iz onog što nije do sada uništeno, zaključiti da su na tom prostoru postojali upravo Srbi - izjavio je predsednik Srpskog arheološkog društva Adam Crnobrnja.

Koncept knjige je takav da se tematikom uništenja i prisvajanja kulturnog nasleđa bavi veoma široko i otvara pitanja poput licemerja zapadne civilizacije, krađe kulturnih dobara kroz istoriju, kao i aktuelno stanje na našem prostoru.

Danijela Nešić, politikolog studija religije, pobrojala je sva zdanja srpske kulture na Kosovu i Metohiji, koja su delimično ili u potpunosti uništena od 1998. godine do sada. Među njima su i manastir Zočište, koji je prvi doživeo zlu sudbinu, a do oktobra 1999. godine ukupno 86 srpskih crkava i manastira je oštećeno, a 40 kompletno uništeno eksplozivom.

Mina Zirojević, naučna saradnica Instituta za uporedno pravo, ističe da je od ekstremne važnosti da u digitalnoj eri, omladina u Srbiji zadrži kulturnu svest i izbegne zamke poput onih sakrivenih iza fraza poput "Svi smo građani sveta", i upozorila na njihovu štetnost, jer svi "veliki" narodi se pre svega identifikuju sa svojim sugrađanima i svojim državama.