Stručnjak otkriva GREŠKE u filmu "TItanik": Vrata nisu mogla da spasu Rouz - Sada ćete potpuno drugačije gledati ključne scene
Istoričar je čitav život posvetio proučavanju ovog broda. On je uočio niz nelogičnosti u filmu, pa je rešio da o tome i javno govori.
"Titanik", klasik Džejmsa Kamerona iz 1997. fokusira se na nesrećnu romansu između aristokratske lepotice Rouz, koju glumi Kejt Vinslet i mladića iz radničke klase Džeka čiju je ulogu odigrao Leonardo Dikaprio na tragičnom prvom putovanju istoimenog putničkog broda.
Među brojnim poklonicima filma, našao se i švedski istoričar Kles-Guran Veterholm, koji je ceo život proveo proučavajući Titanik, koji je potonuo pre 112 godina, 15. aprila 1912., usmrtivši 1500 ljudi. On tvrdi kako mnoge scene u filmu odudaraju od činjenica i onog šta se zapravo dogodilo te kobne noći.
- Ovo je najbolji film ikada snimljen o stvarima koje se nikada nisu dogodile - rekao je za "The Sun", istakavši kako je cela priča o Titaniku "prepuna mašte i pukih želja reditelja".
Potonuće broda
Mučan trenutak kada se ogroman brod lomi na dva dela i s gotovo vertikalne visine pada u ledeni Atlantik neverovatan je filmski podvig. Doduše, Klaes tvrdi da se brod nije mogao slomiti kao u filmu, a oko toga se posvađao i s rediteljem Kameronom.
- Kameron je došao na našu izložbu i ja sam ga proveo kroz nju. Rekao sam mu da se krma broda nije odlomila i pala u okean - priseća se i dodaje da je to nemoguće jer bi taj čin uzrokovao talas, ali reditelj je insistirao da je zaista došlo do talasa.
- Jednostavno nisam mogao da se suzdržim i nazvao sam njegovu teoriju "sr***". Da je krma pala, nastao bi cunami koji bi preplavio teško natovarene čamce za spašavanje - ističe istoričar.
Naime, u vodi nije bilo talasanja i neki su rekli da nikada nisu videli tako miran Severni Atlantik.
- Nije se predomislio, ali ove nedelje sam pročitao da sada tvrdi da Titanik nije potonuo kako je on to prikazao u filmu - kazao je Veterholm.
U dokumentarcu "Titanik: 25 godina kasnije" reditelj je rekao:
- Otkrili smo da možete imati krmu koja tone okomito i možete imati krmu koja se spušta uz veliki pljusak, ali ne možete imati oboje. Dakle, film je pogrešan u jednom ili drugom smislu. Sklon sam misliti da je pogrešan u spuštanju zadnjeg dela krme, baš zbog onoga što vidimo na pramcu olupine.
Zaključana vrata
U filmu, dok brod tone, putnici treće klase osuđeni su na smrt i poplavljene hodnike zbog zaključanih vrata koja ih sprečavaju u begu, no Klaes insistira na tome da je više reč o mentalnim preprekama koje su sprečile putnike treće klase da se spasu.
- Gvozdena vrata u filmu išla su od poda do plafona, ali takvih vrata nije bilo. Vrata na Titaniku dosezala su samo do pola metra, ali su vrata u glavama ljudi, da tako kažem, bila viša. Ako vidite znakove koji govore ‘zabranjen ulaz’, stojite tamo i čekate i ne radite ništa dok ne bude prekasno. Takođe, putnici prvog i drugog razreda mogli su se lako popeti na palubu broda kako bi ušli u čamce za spašavanje, ali treći razred nije znao kako pronaći put. Kad su došli, bilo je prekasno - prepričao je.
Ljubavna scena
U jednoj sceni vidimo Rouz i Džeka kako vode ljubav u automobilu na teretnoj palubi, ali Klaes kaže da postoji jednostavan razlog zašto se ta scena nije mogla dogoditi.
- U teretnom manifestu piše "automobil s jednim sandukom", što znači da je jedini automobil na brodu zapravo bio sačinjen od samo baze i šasije - objašnjava.
- Da su to radili u takvom autu, bilo bi ružno i neprijatno - govori Veterholm.
Par u krevetu
Jedan od najpotresnijih trenutaka u filmu fokusiran je na stariji par koji umire jedno drugom u zagrljaju, umesto da se pokuša spasiti. Tragično, ovo se temelji na istinitoj priči Isidora Strausa, 67-godišnjeg vlasnika njujorške radnje "Macy‘s" i njegove supruge Ide (63).
- Kako su prvo spašavali ženu i decu, Idi je rečeno da ide do čamaca za spašavanje na levoj strani, ali njenom mužu nije bilo dopušteno - kaže Klaes. +
- Odmakla se i neko ju je čuo kako mu govori: "Toliko smo dugo zajedno. Gde ideš ti, idem i ja". Zadnji put kad ih je neko video, sedeli su na dve ležaljke. Njegovo telo je pronađeno, ali njeno nikada nije - uputio je na još jednu nelogičnost.
Kuvar sa bocom
U jednoj sceni, dok oko njega vlada haos, vidimo jednog pekara kako visi s ograde broda i pije viski iz pljoske. Ovaj hladnokrvni pijanac temelji se na glavnom pekaru, Čarlsu Džouanu, za kojeg Klaes kaže da je bio “mariniran u alkoholu” i “radio na principu da je bolje imati alkohol u telu nego van njega”.
- Čarls je trebao biti zadužen za čamac za spašavanje, ali kada je krma počela izlaziti iz vode, popeo se na ogradu s desne strane i peo se ka gore - tvrdi Veterholm.
Naime, kad su ga u istrazi pitali šta je učinio dok je brod tonuo, rekao je: "Prebacio sam nekoliko stvari iz ovog džepa u drugi".- Kasnije je pokušao da uđe u preokrenuti čamac za spašavanje, ali je odgurnut i ostao je da visi. Bio je jedinstven primer nekoga ko je zapravo preživeo jako dugo vremena u vodi i stručnjaci kažu da to ne može biti zbog alkohola - priča Veterholm.
Vrata koja su spasila Rouz
U srceparajućim poslednjim scenama filma, Rouz leži na komadu drveta, koji se često naziva vratima, i to u ledenoj vodi, dok smrznuti Džek polako umire.
Klaes ističe kako drvena vrata ne bi spasila ni jednog od likova.
- Za početak, to nisu vrata. To je komad obloge iz salona prve klase koji se još uvek može videti u Pomorskom muzeju u Halifaksu - započeo je.
- Kameron je morao da poveća originalne dimenzije tog komada, jer glumica nije stala na njega. Džek, s druge strane, ne bi mogao preživeti jer je voda bila ispod nule. Džek bi preživeo oko 15 minuta, a ni Rouz ne bi ništa duže - kaže stručnjak.
Kultno stepenište
Jedan od najdirljivijih trenutaka u filmu je Džekovo nervozno iščekivanje da Rouz stigne na večeru. Dok se spušta niz elegantno stepenište u salonu prvog razreda, izgleda zapanjeno njegovim preobražajem dok joj on ljubi ruku. Doduše, Klaes tvrdi da je scena "smešna" jer je stepenište na pogrešnom mestu.
- Film je neverovatno dobro napravljen u smislu enterijera i dizajna. Ali za nas koji smo proučavali Titanik, to je smešno jer područje iz kojeg dolaze nema ništa osim palube za čamce. Dakle, svi ovi ljudi u elegantnim večernjim haljinama koji silaze s polarne hladnoće su smešni. To je nemoguće - pojašnjava.
Stvarni i nestvarni likovi
- Mnogi likovi u filmu su stvarni, uključujući i Moli Braun (Kejti Bejts) koja je neuspešno molila oficira koji upravlja njenim čamcem za spašavanje da se okrene kako bi pokupio putnike iz vode. Stvarni su i JJ Astor, 47-godišnji milioner, i njegova mlada trudna supruga Medelejn.
Njihova ljubavna veza izazvala je skandal u američkom društvu, a kad je on poginuo u katastrofi, ona je ostala s malo novca zbog predbračnog ugovora koji je potpisala, uskraćujući joj bogatstvo u slučaju njegove smrti.
Tomas Endrus, pomorski arhitekta koji je dizajnirao navodno "nepotopivi" brod, takođe se vidi u filmu kako mirno puši u salonu dok se bliži smrt.
U kontroverznoj sceni iz filma, prvi oficir Vilijam Murdok (Evan Stjuart) ubio je Tomija, prijatelja Džeka Dosona, a zatim sebi oduzeo život. Džejms Kameron nedavno je priznao da je ovo scena za kojom najviše žali.
Klaes otkriva da je rekao reditelju da je gadno pogrešio, i to još nakon premijere u Nemačkoj 1998.
- Viđeno je da je Vilijam Murdok podmićen, ubio putnika, a zatim sebe. To se nikada nije dogodilo - kaže on.
- Ne možete koristiti stvarne ljude i menjati njihovu istoriju. To je jako naljutilo porodicu pokojnog Murdoka. Fox-Paramount je poslao zamenika direktora u Murdokov rodni grad Dolbeti u Škotskoj, gde je upoznao Vilijamovog rođaka Skota Murdoka, a oni su donirali 5000 funti u fond u znak sećanja na Murdoka.
Ne smemo zaboraviti ni kapetana Džona Smita koji u kormilarnici čeka sigurnu smrt, no veruje se da je skočio u vodu i pokušao pomoći ljudima da uđu u čamce za spašavanje pre nego što je poginuo. Klaes kaže da istina možda nikada neće isplivati na videlo.
- Postoji mnogo različitih izveštaja svedoka, ali mislim da možemo pretpostaviti da je ostao na mostu i tamo umro - tvrdi.
- Posle su se pojavile mnoge priče o kapetanu Smitu koje tvrde da nikada nije umro, jer je jednostavno nestao. Činilo se da je bio vrlo neaktivan tokom potonuća. Nije zasigurno bio spreman na to, pa imam osećaj da je možda doživeo psihički slom - zaključio je Veterholm.
Izvor: The Sun/Jutarnji.hr
