Poezija kao vizija budućnosti glumice Ivane Žigon
Glumica Ivana Žigon ostvarila se u mnogim pozorišnim i filmskim ulogama, a ovog puta predstaviće muzičko dramski spektakl "Desanki Maksimović za večnost" i to 29. oktobra sa početkom u 20.30 časova u Narodnom pozorištu.
Predstava je posvećena pokojnoj majci Ivane Žigon i velikoj glumici Jeleni Žigon, a nakon premijere u Beogradu, uslediće brojna gostovanja u Srbiji i regionu.
ARMIJA ljudi želi da poseti ove stepenice i slika se na njima! (VIDEO)
REGIONALNA ZVEZDA PONOVO U BEOGRADU: Vedrana Rudan na štandu Lagune u subotu u 18 sati!
- "Desanki Maksimović za večnost", predstava je sa kojom se posle 10 godina vratila u Narodno pozorište, svoju matičnu kuću. Zahvalna sam upravnici pozorišta, Ivani Vujuć, koja je prva posle svih tih godina imala razumevanja za moj dosledan stav prema pozorištu i umetnost. Iako ova predstava zvuči kao jedno tradicionalno vraćanje poeziji, koja je nažalost, sve manje zastupljena i u životu, a i na sceni, ova predstava urađena je u savremenom maniru, veoma futuristički. Ona je na putu ostvarivanja one vrste telepatije, komunikacije među ljudima koje će nauka stići tek u budućnosti a umetnost ima moć da je katkad prestigne - rekla je Ivana i dodala:
- U isto vreme i Narodnom pozorištu je potrebna predstava na koju može doći i baka i majka sa ćerkom i svaka uživati iz ugla svoje generacije, a da nijednoj ne bude dosadno.
- Moja majka Jelena igra glavnu ulogu u ovoj predstavi, verovali ili ne, pre svega zahvaljujući tragu koju je ostavila u našoj kulturi, a potom i tehničkim mogućnostima, mi uspevamo da sinhronizujemo u stotinkama sekunde naše prolazno vreme sa vremenom večnosti i otvorimo jednu novu izražajnu mogućnost na sceni - objašnjava naša glumica koja dodaje da je jedna od glavnih uloga umetnosti da pomera granice i života i smrti, smisla i besmisla, a to je u predstavi i izrazito vidljivo.
- Umetnost ima za cilj da zapušava rupu kroz koju veje besmisao, govorio je moj otac - navodi Ivana.
- Predstava će biti održana i u Herceg Novom koji je uspeo, kao retko koji drugi grad, da oda zasluženu počast poeziji... Tamo je i učionica Njegoševa, kuća Ive Andrića i spomenici i biste svim velikim pesnicima koji su voleli ovaj grad - od Desanke do Stevana Raičkovića. Bez svih tih pesnika, duša našeg naroda, ne bi bila više to što jeste, a i ja se ovakvom odom poeziji približavam i mladoj generaciji ne bi li sačuvali što više od duše.
Ivana je podelila i svoje stavove o savremenoj umetnosti, koju je uporedila sa svojim projektom:
- Znate, meni se ne dopada što danas neka savremena umetnost pokušava da šokira ljude na najbanalniji način, pa neki umetnici na primer jedu leševe, te to nazivaju nekom umetnošću, a mi smo u našoj predstavi zaista pokušali, čak na tragu onoga što je Nikola Tesla predvideo da ćemo jednoga dana moći da razgovaramo sa našim voljenim koju su nas napsutili, mi to i ostvarujemo putem umetnosti.
Pored Ivane, koja je predstavu režirala i u kojoj učestvuje u ulozi ženskog srca, u simbolizaciji onostranog, predstaviće se baletski igrači ansambla Narodnog pozorišta Željko Grozdanović i balerina Malina Stanojković. Svojim efektima majstor zvuka Petar Antonović doprineo je mnogo da osetimo da komuniciramo sa onostranim, sa nebeskim. Ono što je posebno interesanto jeste da decu i detinjstvo Desanke Maksimović glume upravo unuci Jelene Jovanović Žigon - Anja Marković i Stefan Žigon.
- Glavni cilj ove predstave je da predstavi tradicionalne vrednosti na jedan savremen i futuristički način. Takođe, da se branimo svim izražajnim sredstvima umetnosti protiv tendencije da poezija polako napušta naše živote i naša srca.š - zaključila je naša sagovornica.
Poslednjih petnaestak godina Ivanu smo viđali samo u odabranim ostvarenjima, a o tome kako je birala uloge otkrila je:
- Iako sam od samog početka ja birala uloge, u poslednjih petnaestak godina to je posebn došlo do izržaja. U ovom periodu bavila sam se kako bih rekla nekom vrstom glorifikacije ugroženih vrednosti, ne samo zato što sam kao potomak velikog heroja Mitra Mitrovića koji je kao ministar vojni Crne Gore jedan od prvih koji je ušao u balkanski rat, posebno vezana za njih, već zato što sam u tom teškom periodu svog života, kada je moj život bio ugrožen, osećala neverovatnu slabost, morala sam da se hvatam za one teme koje ulivaju hrabrost i snagu. Tako sam glumila u spektaklima koje sam sama stvarala, i koji su bili preteča velikih obeležavanja praznika koji se danas hvala Bogu organizuju i na državnom nivou. Tumačila sam i ulogu Milunke Savić, zatim ulogu Belog ždrala u Drugom svetskom ratu kao simbola slobode, koji je potom igran pred 10.000 ljudi u Stavropolju i Minsku, a ove godine prikazaće se i u Sevastopolju.
Za naš portal slavna glumica otkrila je i sa kim joj je žao što nije igrala i sa kim bi volela da se nađe na "daskama koje život znače".
- Volela bih da sam više igrala sa svojim ocem, Stevom Žigonom. Imali smo samo jednu priliku da se zajedno nađemo na sceni, kada je on zamenio svog kolegu u jednoj malenoj ulozi. Na sceni smo bili jako kratko zajedno, samo dva minuta.
Pored svog oca, Ivana je istakla da je obožavala velikane poput Milivoja Živanovića i Rahele Ferari, te je dodala kako je imala tu sreću da sarađuje sa mnogim velikim glumcima poput Miše Janketića, Petra Benićevića, Miloša Žutića, Ksenijom Jovanović i Predragom Ejdusom, Brankom Plešom...
O njenoj uspešnoj karijeri zna se mnogo, a kako se porodični život uklapa u to, Ivana je otkrila:
- Trudim se da postignem nemoguću misiju da moj sin ne provodi previše vremena na tim igricama, pa čak vrlo često odbijam izlaske i dogovore kako bi što više vremena provodila sa njim - zaključuje Ivana.
Pored premijere "Desanki Maksimović za večnost", koja će biti odigrana u Narodnom pozorištu 29. oktobra, Ivanu očekuju i gostovanja u Novom Sadu 24. novembra, a 4. novembra nastupiće Herceg Novom, što joj predstavlja posebnu radost.
Izašao je finalni trejler za poslednji film u sagi -" Ratovi zvezda: uspon Skajvokera" (VIDEO)
Frančesko Diodati: “Nisu mi potrebna priznanja kako bih bio siguran u ono što radim”
ROBOTI NEĆE ZAMENITI LJUDE: Predstavljena knjiga engleskog naučnika Martina Risa „O budućnosti“
