ODRŽIVO ULAGANJE
24 milijarde evra kredita za MREŽU za VODONIK: Nova NEMAČKA STRETEGIJA
Nemačka polaže velike nade u vodonik, koji bi delimično trebalo da zameni gas i obezbedi više vremena za pronalaženje rešenja za povezivanje električne energije iz nestabilnih obnovljivih izvora na električnu mrežu.
Regulator je krajem oktobra odobrio izgradnju mreže vodonika, a odluka je pokazala da su uklanjanjem viška i nepotrebnih priključnih vodova njeno jezgro skratili za 600 kilometara, na 9.040 kilometara.
Neke deonice bi trebalo da budu završene pre roka 2032. godine, a ukupna cena projekta procenjena je na 19,8 milijardi evra. Najveći deo iznosa trebalo bi da obezbedi privatni sektor, a država će subvencijama ograničiti troškove mreže.
Prema Udruženju operatora prenosnih sistema, prenosni kapacitet mreže odgovaraće proizvodnji od 278 teravat sati energije godišnje i trećini trenutne nemačke potrošnje prirodnog gasa.
Više od polovine mreže činiće sadašnji gasovodi i poveziće luke, industriju, skladišta i elektrane, a njihovi operateri i vlasnici i dalje moraju da rezervišu milijarde evra za ulaganja u rekonstrukciju i izgradnju novih deonica.
U cilju ograničavanja mrežnih naknada, državna razvojna banka će operaterima nadoknaditi štetu preko računa amortizacije.
Plan je da se oni u potpunosti obeštete do 2055. godine, saopštio je KfV.
Kako prihodi od mrežnih naknada budu rasli, višak će biti preusmeren na račun i olakšati povrat, dodaju.
Ako račun ne bude uravnotežen do planiranog završetka povećanja proizvodnje vodonika 2055. godine, Vlada će preuzeti 76 odsto rizika, a preostalih 24 odsto snose operateri mreže.
Sve češće se izražavaju sumnje da je vladin plan za vodonik nerealan.
Saopštenje Državne razvojne banke nadovezalo se na sve izraženije sumnje kompanija da je vladin plan za vodonik nerealan i preskup.
Energetska kompanija Uniper je početkom meseca saopštila da će planiranu investiciju od osam milijardi razvući na duži vremenski period, pošto je potražnja za vodonikom slabija nego što se očekivalo.
Danska je početkom oktobra pomerila rok za završetak izgradnje deonice vodovoda od Esbjerga do nemačke granice za tri godine, na početak 2031. godine, uz napomenu Ministarstva klime i energetike da želi da sprovede istraživanja o bezbednosti i uticaju na životnu sredinu.
Vremenski okvir izgradnje "daleko je od idealnog", priznao je tada danski ministar klime Las Aagaard u izjavi za novinsku agenciju Ritzau, ali ponekad moramo biti realni, dodao je Aagaard.
