Aleksandar Vučić je pre 30 godina bio na “Maksimiru”: Jezivo! Osećala se iskrena mržnja, a onda je počelo gađanje stolicama

Pre tačno 30 godina na Maksimiru je “odigrana” utakmica koja je najavila rat na prostoru bivše Jugoslavije. Tog 13. maja 1990. godine duel Dinama i Crvene zvezde nije ni počeo, zbog opšte tuče na tribinama i travnjaku zagrebačkogf stadiona.

Scenario je unapred bio pripremljen u kuhinji tadašnjih hrvatskih moćnika, a Zvonimir Boban se obrukao udarivši policajca, zbog čega je doživotno obeležen.

Ovu “utakmicu” CNN je svojevremeno svrstao na četvrto mesto liste sportskih događaja koji su promenili svet. U Zagrebu se tog dana našao i sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tada imao 20 godina.

Vučić je pre nekolikpo godina pričao o događajima na “Maksimiru” u intervjuu za Vreme.

- Kad god bismo išli u Zagreb, očekivali smo tuču. Zato ne verujem u priču da je rat počeo baš na Maksimiru. Mislim da se tada samo pokazalo kakvi su odnosi u društvu. Kad vam se tako nešto pokaže u masovnom obliku, jasno vam je šta predstoji i šta je u dušama ljudi.

Vučić je bio u vozu sa 2.000 navijača crveno-belih.

- Obično bi nas Dinamovi i Hajdukovi navijači čekali na samoj stanici u Vinkovcima i kamenovali voz. Međutim, tog dana su shvatili da dolazi ogroman broj Zvezdinih navijača, pa su sačekali da voz krene prema Slavonskom brodu. Kako je voz krenuo, zasuli su ga kamenicama, ali sa suprotne strane. Sećam se da je Krle povukao ručnu kočnicu. On je bio jedan od starijih i hrabrijih vođa navijača, nije se fizički isticao, ali je bio autoritet. Voz se zaustavio i sećam se da je veliki broj ljudi koji su pripadali „vinersima", „zuluima" i „devilsima" izleteo napolje. Video sam nekoliko Hrvata na zemlji, u baš teškom stanju. Sve u svemu, izgledalo je prilično jezivo.

Doček u Zagrebu je bio neočekivan.

- Kada smo stigli u Zagreb, prvi put se dogodilo da nas je čekala bukvalno armija policajaca. Mi koji smo bili iskusni, prepoznali smo neke navijače Dinama koji su imali zadatak da prate da li će se neko od nas izdvojiti, pa da ga prebiju. Prepoznao sam Šejtana, Sarmu i još neke. Nisam video Klokana i Sandra koje sam znao kao vođe Bed Blu Bojsa. Onda sam saznao da su i ostali Zvezdini navijači to primetili, pa su ih ispred jednog kafića presreli i pretukli. Zatim su iz kafića izašli drugi navijači Dinama, vikali su "udri četnika". Ali sve to nije bilo ni novo ni neuobičajeno.

Predsednik Srbije je istakao i da je nasilje na stadionu izbilo zahavljujući osećaju moći navijača Zvezde među kojima je bilo Srba iz mnogih delova Hrvatske.

- Osećala se iskrena mržnja, sa obe strane su se čule najjezivije pesme jednih o drugima. Onda je krenula ta priča sa Bobanom na terenu... Sukob između Zvezdinih i Dinamovih navijača počeo je baš na tom manjem delu južne tribine gde je bilo više Dinamovih nego Zvezdinih navijača. Ja sam bio na donjem delu, ali svi smo se brzo popeli gore. Tu je došlo do manjeg obračuna u kom su Zvezdini navijači potisnuli Dinamove na travu. Ali, Dinamovi navijači sa Severa su već uleteli na teren, a sa Istoka je prema nama letelo sve što su mogli da pobacaju. Pošto su u odnosu na nas oni stajali na visini, mi odozdo i nismo mogli bogzna kako da im uzvratimo. Taj sukob je trajao neko vreme, onda više nije bilo stolica kojima bismo mogli da se gađamo. U međuvremenu je policija ušla u obračun sa Dinamovim navijačima na terenu.

- Na kraju nas je policija spakovala u specijalni voz. Sve su nas ispitivali dok nisu popisali, valjda, svakog čoveka u vozu. Ali, tu stvarno nije bilo neke naše velike krivice – jasan je bio Vučić.