DŽAJA O POKOJNOM "KAJZERU": Izazivao je veću pažnju od političara, glumaca, muzičara...
Preminula je jedna od najvećih legendi u istoriji fudbalske igre.
Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Dragan Džajić oglasio se na zvaničnom sajtu FSS povodom smrti Franca Bekenbauera.
Matiću ne daju da pređe u drugi klub, hoće da završi karijeru?
Govorio je Džajić biranim rečima o fudbalskoj legendi i prisetio se njihovih susreta i vremena kada je Bekenbauerov sin Štefan bio na probi u Crvenoj zvezdi.
- Franca sam upoznao u Rio de Žaneiru 1968. godine, kada smo zajedno nastupali za Tim sveta u jednoj revijalnoj utakmici. Imao je tada svega 23 godine, ali je već bio veliko ime evropskog fudbala i privlačio je veliku pažnju javnosti. Sećam se da mi je poklonio sat i torbu, ostavio je na mene izuzetno snažanm utisak. Na terenu je bio gospodin u kopačkama, u svakom smislu reči. Fer i korektan prema protivniku, pravičan, dostojansvten, nikada ružna reč u pravcu sudije. Pristupom, stavom i ponašanjem odskakao je od svih drugih igrača. Isti je takav bio i van terena, pravi džentlmen - prisetio se Džajić za sajt Fudbalskog saveza Srbije.
Sreli su se Džajić i Bekenbauer i na Svetskom prvenstvu 1974. godine:
- Tada je već bio prva zvezda reprezentacije i jedan od najpopularnijih sportista na svetu. Nijedna televizijska emisija u Nemačkoj nije mogla da se zamisli bez neke njegove izjave ili prisustva uživo u studiju. Neću preterati ako kažem da je izazivao više pažnje od bilo kojeg političara, glumca, muzičara ili nekih drugih pripadnika javnog života. Sva ta popularnost nije nimalo uticala na njegovo ponašanje, bio je savršeno normalna osoba sa kojom ste mogli da razgovarate kao sa na najboljim prijateljem - kaže Džajić.
Sećanja idu i dalje:
- Sećam se kad mu je sin došao na probu u Crvenu zvezdu, odigrao je samo jednu kontrolnu utakmicu i nije potpisao ugovor. Franc je u to vreme bio u stručnom štabu Olimpika iz Marseja i došao je u Beograd da isprati utakmicu Crvene zvezde i Hajduka, kako bi video na delu svoje protivnike u finalu Kupa šampiona. Seli smo i ja sam mu objasnio da njegov Štefan ne bi imao mesta pored Mileta Belodedića, da je bolje za njega da potraži šansu u nekoj drugoj sredini. Naravno, prihvatio je to na najnormalniji način. Ne zna se da li je bio bolji kao fudbaler, selektor ili funkcioner - ispričao je Džajić i zaključio:
- „Što se mene lično tiče, pamtiću ga pre svega po podvizima u kopačkama. Napravio je revoluciju od uloge libera i zasluženo stekao status ikone svetskog fudbala. Znao sam da je bolestan, ali me je vest o njegovoj smrti veoma potresla.
