EMOTIVNO PRISEĆANJE MIHINIH SINOVA: Tata je bio ČUDO OD ČOVEKA
Danas se navršava tačno dve godine otkako nas je napustio Siniša Mihajlovičć, jedan od najvećih srpskih fudbalera, a njegovi sinovi Dušan i Miroslav dali su intervju za "Il Messaggero" u kom su se prisetili svog oca!
Sudbina je tako htela da će večeras od 20.45 časova u Rimu igrati dva kluba u kojima je Siniša ostavio najveći trag, Lacio i Inter, a Miroslav je govorio baš o rimskom klubu.
- Tata je bio čudo od čoveka, bio je impresivan, veoma dobar i to ne samo kao roditelj. Mama je neverovatna, uvek nas je podržavala i pomagala. Nikad nije bilo pogodnije za sećanje na borca kao što je bio tata. Otići sa 53 godine zbog bolesti za koju si mislio da si je pobedio, bio je udarac za sve nas. Ali Lacio je za nas nešto drugo, odrasli smo u Rimu, blizu ovog tima - rekao je Miroslav i dodao:
- Kasnije je Bolonja ušla u naš život i ono što su grad i klub učinili za mog tatu nešto je što nas veže zauvek. To je snažna emocija, ja želim da budem trener i počinjem tamo gde je tata stao. To je razlog beskrajnog ponosa, ne mogu da omanem, želim da na nebu on bude ponosan na mene. Uvek mi je govorio: radi ono što voliš, ali uči. Pratim te savete. Shvatio sam da volim fudbal od malena, dok sam igrao, a potom je strast narasla živeći pored mog oca.
Istakao je Miroslav da sam traži mesto u fudbalskom svetu.
- Često sam prisustvovao tatinim pripremama, pokušavao sam da razumem kako se odnosio prema igračima. Gledao sam treninge i učestvovao u grupnom životu. Sa Bolonjom sam to mogao samo jednu sezonu jer se onda razboleo. Neko može misliti da prezime pomaže, ali ja gledam napred i tražim svoje mesto u fudbalskom svetu. Čovek je velike hrabrosti, lojalnosti i poštovanja: vrednosti koje nam je preneo i koje će nas pratiti celog života. Sada ne razmišljam o taktici, iako mi se sviđa kako tim igra. Momcima iz Bolonje želim pružiti samo veliki mir, kada vidim tatinu sliku u sali za sastanke, napunim se ljubavlju i ponosom.
