Emotivno prisećanje Tanjge na kuma Mihajlovića: "Siniša i ja smo došli isti dan. Počeli smo da živimo zajedno..."

Mihajlovićev kum Siniša Tanjga otkrio da je su njih dvojica isti dan potpisali za Vojvodinu.

– Siniša i ja smo došli isti dan. Počeli smo da živimo zajedno… – rekao je on za sajt Vojvodine.

Zatim je Tanjga ispričao šta su njegov kum i on prvo uradili nakon potpisivanja za klub.

– Kada smo stigli taj prvi dan u Novi Sad. Prvo što smo uradili posle potpisa ugovora otišli smo da upišemo fakultete. U pitanju je Fakultet za zaštitu na radu. Doduše, dva puta smo ga posetili. Prvi put kada smo upisali, a drugi tri-četiri godine kasnije kada smo došli da podignemo papire. Fudbal? Nikad se tu ne zna, daj mi da upišemo fakultet da imamo nešto za dalje u životu. Siniša je pet godina bio mlađi od mene, veliki talenat u tom periodu, ali nismo želeli da se odreknemo tek tako škole… E, onda je počela ideja “pa, čekaj, daj da mi budemo prvaci u fudbalu”. Nismo mogli da se posvetimo školi. To mi je ostalo kao neko prvo sećanje – prisetio se Tanjga.

On je bio vrlo emotivan dok je govorio o Mihi.

 - Toliko toga me ovde podseća na njega. Naša Vojvodina, naši tereni, naš Novi Sad… Pesme, izlasci, sve… Nije lako, verujte mi. Kroz sve stvari u životu smo prolazili zajedno. Toliko je bilo tu toliko situacija životnih, fudbalskih… Došli smo do odnosa koji možeš da izgradiš sa jako malo ljudi u životu - rekao je Tanjga.

Ljubav između Siniše Mihajlovića i Novog Sada je bila posebna.

– Obožavao je ovaj grad! Dobio je priznanje i za počasnog građanina Novog Sada. Želeo sam da kada izađe iz bolnice dođe ovde, da prošetamo, prisetimo se svega… Stalno se raspitivao za Vojvodinu, stanje u klubu, pratio je rezultate - naveo je on.

Tanjga je potom otkrio šta on misli da bi Mihajlović poručio trenutnim fudbalerima Vojvodine.

– Kakvo treće mesto? Hoću da budete u prva dva tima. Verujem da bi to rekao - rekao je on.

Za kraj se prisetio generacije generacije 1988/1989 Vojvodine.

– Neverovatna grupa fudbalera, trenera… Imali smo vrhunsku atmosferu i trenirali smo pakleno! Zaista, ti treninzi… Tu je sve pucalo. Kada se radilo – radilo se. Kada izlazimo išli smo svi zajedno, ali nikada pred utakmicu ili kada nas sutra čeka trening, te stvari su se znale. Uradili smo veliku stvar za našu Vojvodinu, naš Novi Sad… Ljudi su nas zaista poštovali i radovali se kada nas vide. Prvaci one velike Jugoslavije! Kada bi izašli u neki restoran u Novom Sadu sa devojkom, gotovo po pravilu bi dobijali odgovor „kuća časti“. Sećam se da smo za osvojenu titulu smo dobili 5.000 maraka u tri rate. To je novac s kojim smo mogli da odemo nekoliko dana na more. Pričam to da vam kažem da nama nisu bile motiv pare već da napravimo rezultat sa klubovom i izgradimo se kao igrači. A, novac? Ma on će kad-tad doći – zaključio je Tanjga.