MALI KLUB VELIKOG SRCA: FK Gradac iz Pločnika proslavio 50 godina postojanja

Da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu svedoči i postojanje jednog malog fudbalskog kluba velikog srca. U rasinskom okrugu nedavno je obeležen 50-ti rođendan fudbalskog kluba Gradac iz sela Pločnik, u kom su stasavale generacije i generacije od te daleke 1972. godine kada je klub osnovan, pa sve do danas.

Oni ne igraju zbog para, jer su skoro ceo vek proveli u takozvanoj "beton" ligi,  već zbog drugarstva i želje da nastave tradiciju koju su započeli njihovi očevi i dede. Bilo je tu dobrih igrača koji su mogli mnogo više od opštinske lige Varvarin, ali je lokal patriotizam učinio da ostanu tu, sa svojima. Istine radi, dva puta tokom svog postojanja igrali su okružnu ligu Kruševac, ali nisu dugo tu opstajali. Sa druge strane, za razliku od mnogih klubova koji nakon ispadanja u beton ligu odustanu, jer ne žele da se "krljaju sa seljacima" Gradac to sebi nije dozvolio, već je i nakon povratka u opštinsku ligu nastavio da postoji i takmiči se sa istim entuzijazmom i željom za novim pobedama.

Što se tiče osnivanja i zvaničnih podataka, dana 5.3.1972. godine, osnovan je fudbalski klub "GRADAC PLOČNIK". Osnivači su prvi predsednik kluba Stojanović Živko i sekretar Branković Ljubiša. Ekonom kluba bio je tada Živković Veselin zvani Papec, a prvi kapiten kluba bio je Živković Slobodan zvani Dane Popara.

Sa kojim entuzijazmom i fudbalskim žarom ovaj klub živi dugi niz godina, svedoči i uredna evidencija koja se vodi, pa je lista fudbalera sa naviše odigranih utakmica uredno zabeležena.

Mnogo igrača je prošlo kroz klub u proteklih 50 godina, a mnogi su posle završene fudbalske karijere svoj doprinos davali na različite načine. Neki su donirali opremu, neki su bili u upravi kluba, a neki su ostali verni navijači i večni prijatelji.

Kada govorimo o imenima neophodno je pomenuti bivšeg igrača sa naviše odigranih utakmica u zelenom dresu Gradca, a to je Branković Zoran zvani Mrkić, Zapravo, ruku na srce, cela ova lepa fudbalska bajka ne bi opstala bez Mrkića, uz poštovanje svima. Mrkić je bio (i dan danas je) i trener i ekonom i predstavnik kluba i predsednik i sekretar i portparol i skaut i medicinska pomoć, gotovo sve. Često je kub želeo promene, pa je Mrkić silazio sa glavnih funkcija, ali kad entuzijazam novih uprava splasne, klub bi bio osuđen na gašenje da nije bilo Mrkića. On opet pokupi i opere dresove, skupi knjižice i tera klince da igraju fudbal.

Zato Mrkić na nedavnoj proslavi 50 godina postojanja kluba sam sebi dodeli povelju i izgovori rečenicu koja naiđe na gromoglasan aplauz "Pa valjda sam zaslužio?" :)

Od istaknutih fudbalera, bivših i sadašnjih, spomenućemo one koji su zabeležili najviše nastupa u dresu Gradca i one starije o čijim se igrama i potezima i dalje priča, a to su: Andrija Ivanović, Bojan Živković, Jovan i Bojan Branković, Tomislav Milivojević, Dragan Kadrić Đida, Milan i Miloš Stanković, Dragiša Stojadinović, Siniša Stanojević Ciki, Rašić Bojan, Ivanović Dragiša Gile, Miroljub Mihajlović Minda ili fudbalski Trnokop, Obradović Miroslav Mirče, Slaviša Matić i mnogi, mnogi drugi koji neće zameriti što nisu imenom navedeni na ovom spisku, a bez kojih ova fudbalska priča neukaljana parama ne bi postojala.

Mogli bismo do sutra da prepričavamo anegdote sa utakmica, kako je Mirče za dva minuta poterao četri puta igraču loptu kroz noge, pa je publika skandirala "proteraj mu kamion" jer je tad bio i autoprevoznik, ili kako je susedno selo htelo da transferuje Đidu nudeći magarca kao obeštećenje, ili kako momci zbog "vesele noći" ne krenu na utakmicu pa Mrkić baca koferče uz psovku "ja ću da zaje*em ovo" ili mnoga treća poluvremena ispred prodavnice ili u kafani, ali to bi trajalo predugo i realno, mora uživo da se ispriča.

Momci, srećan rođendan, uzdravlje da slavite još 50 minimum, pa da uz nove i stare anegdote i veselje opet proslavljate jubileje. Srećan rođendan!