MARINOV OTAC OTKRIO SVE: Iz Srbije ga NIKO NIKADA NIJE zvao, a sada je u Zvezdi na VRHU (FOTO)
Utakmica sa Apolonom završena bez pobednika.
Marko Marin je nedavno postao kapiten Crvene zvezde i dobio "desetku", a utakmicu sa Apolonom (1:1) uživo je gledao i njegov otac Ranko. Na tirbinama u Vindišgarstenu, stariji Marin bio je u društvu predsednika kluba iz Ljutice Bogdana, Svetozara Mijailovića. Bez problema, bio je spreman za razgovor, a prvo pitanje je bilo vezano za Markovu izjavu da je porodična tradicija da se navija za Zvezdu...
MILOJEVIĆ POSLE APOLONA: Zadovoljan sam, ali moramo bolje da izvodimo prekide (VIDEO)
NIKO NIJE ZNAO KO JE STRELAC: Pogledajte ČUDNOVATI gol Zvezde protiv Apolona (VIDEO)
Ranko Marin je onda ispričao zanimljivu anegdotu...
- Otac mi je bio partizanovac. Živeli smo odvojeno, pa smo se viđali kad je on na odmoru. Pitao me je šta da mi kupi, tražio sam bicikl, jer je poni tada bio interesantan. Pristao je, ali mi postavio i jedan uslov, a to je da navijam za Partizan. Meni je idol bio Dragan Džajić, i nije bilo tog bicikla zbog kojeg bih navijao protiv njega. Na kraju sam ipak dobio bicikl, ali sam ostao zvezdaš - počeo je priču Marin stariji i otkrio kada je njegov naslednik zavoleo Zvezdu.
- U periodu kada je bila najjača. Snimao sam utakmice, iz onih najslavnijih vremena i onda to puštao Marku. Dejan Savićević mu se svideo, pošto mu je bilo interesantno kako neko može tako da razbije Bajern. Nije bilo potrebe da ga ucenjujem (smeh).
Da li se sećate prvog dresa koji ste mu kupili?
- Jedna od prvih je na slici sa Stepijem (Dragoslavom Stepanovićem), kad je bio trener Ajntrahta. Marko je baš počeo te godine u Ajntrahtu, a deca nisu imala obavezu da nose dres tog kluba. U nekim kasnijim uzrastima, to je bilo zabranjeno. Eto, tada je mogao da bude na treningu Ajntrahta u kompletnoj opremi Zvezde.
O pomenutoj slici više pročitajte OVDE.
Nije trebalo mnogo da se vidi da je Marko veliki talenat.
- To sam ja primetio veoma rano. Ne mogu sada da zamislim kakvi su najveći svetski igrači bili kao juniori, kada znam kakav je Marko bio. Nije bilo turnira na kojem nije proglašen za najboljeg. I to se ponavljalo svake godine, tako da sam znao da će da postane dobar fudbaler.
A ljubav prema fudbalu imao je i od koga da nasledi.
- Imao je... Svi smo mi pomalo terali loptu. I moj brat i ja smo igrali u trećem rangu bosanskohercegovačke lige. Na tome je i ostalo, u Nemačkoj, u četvrtoj ligi.
Onda je usledio i odlazak u Nemačku.
- Bilo je teško, baš pre početka rata. Moja supruga je bila medicinska sestra, i tada je postojao neki ugovor između Nemačke i tadašnje Jugoslavije. Još dve-tri godine pre početka rata je ona počela da se sprema, da uči jezik. Zbog toga smo i otišli u Nemačku.
MARIN: Liga šampiona nam je ponovo cilj, Bane Ivanović bi nam dobro došao
Marko je kasnije i zaigrao za nacionalni tim Nemačke.
- To je bio proces... Zemlja je bila u raspadu. Dok je on bio mali, nije se ni igrao fudbal, ratovalo se. Tako da je bilo normalno da zaigra za mlađe selekcije Nemačke. Niko ga niko iz Srbije ni pratio ni zvao, a poziv da igra za Nemačku bila je potvrda kvaliteta. Kad već sazreo za reprezentaciju, digla se pompa postojao je pritisak da zaigra, jer je bio najbolji mladi igrač. I normalno je bilo da igra i dalje. Ali, eto moram i nešto da priznam. Kad je dobijao pozive za reprezentaciju nije baš rado išao, prvo jer je u klubu bio zvezda, a u reprezentaciji kao mlad znao je dobro da nije u prvoj ekipi. To mu je smetalo, bio je nestrpljiv. A pritisak na selektora je postojao, da mora da igra.
Često u zavičaju
- Često idemo u Gradišku. Pomažemo klubu u kojem sam igrao i u kojem je Marko napravio prve korake. To je Sloga iz Gornjih Podgradaca. Ekipe su dolazile iz Nemačke, da snimaju. To je neka vrsta našeg legata, Marko je napravio svlačionicu i oni se tome obraduju. Pravi se feštica često.
Bio je Marin i učesnik one čuvene utakmice na Mondijalu u Južnoj Africi, između Nemačke i Srbije.
- Nisam bio tamo. Navijao sam za Nemačku, ali samo kad Marko igra. Kada je na klupi, ili ne igra, ja navijam za druge. Možda to neko ne može da shvati, ali meni uopšte ne smeta da Srbija pobedi, ali da on odigra dobro. To mi je najvažnija.
Objasnio je i kako je saznao da je Marko potpisao za Zvezdu.
- Nije se konsultovao, samo se javio i obradovao me. Kod mene je ta želja uvek postojala, ali se činilo da nije realno, Na kraju se svima u porodici ispunila. I kada je postao kapiten, i tada je samo javio. To me nije iznenadilo, već i obradovalo. To je bio vrh.
Marin se prisetio mondijalskog duela Srbije i Nemačke, ali je pričao i o debaklu Orlića
Bilo je emotivnih trenutaka za porodicu Marin, i kada je debitovao golom protiv Radnika i kada je Napoliju dao gol u Ligi šampiona.
- Različite su to utakmice. Mada je ta prva za njega i za mene posebno emotivna. Mnogi su čuli za Marka, ali ga nisu gledali, da je imao dobru karijeru, ali nisu znali tačno kako je dobar.
Priznao je i da se život porodice promenio, od kada je Marko u Zvezdi.
- Apsolutno. Ljudi koje sam već poznavao, sada su mnogo bliži. Ovo je vrh njegove karijere jer igra uspešno u klubu koji voli. I ja sam mu dao zadatke, eto jedan je i gol u Večitom derbiju - zaključio je Marin koji se bavi i skautingom.
BONUS GALERIJA
Pogledajte kako izgleda Tatjana Bašević, bivša devojka nemačkog košarkaša Maika Cirbesa
