NA KOSOVU SU ME OPTUŽILI ZBOG SRBIJE: Švajcarac otvorio dušu - srpski igrači su moji prijatelji!
Fudbaler poreklom sa Kosova pomenuo i Šaćirijev gest na SP 2018.
Švajcarski fudbaler Valon Behrami dao je jedan intervju za tamošnji "Blik" u kom se prisetio Svetskog prvenstva u Rusiji i problema koji je imao posle utakmice sa Srbijom!
JUVE SE MUČIO - VLAHOVIĆ NA KLUPI: Alegri otkrio zašto Dušan nije igrao!
VESTI IZ PARTIZANA: U utorak počinje prodaja paketa ulaznica za Ligu konferencija
JAČI OD VAR-A, JAČI OD SIMEONEOVE ODBRANE: Sadik rukom dao gol Atletiku, sudija rekao - PRIZNAJE SE (VIDEO9
Behrami, koji je rođen u Kosovskoj Mitrovici 1985. godine, ali je kao dete sa roditeljima otišao u Švajcarsku gde je i ostao. Tokom karijere je igrao za veliki broj klubova kao što su Lacio, Fiorentina, Napoli, HSV, dok je sa nacionalnim timom "završio" upravo posle tog Mundijala.
I to tako što je prakitčno precrtan od strane tadašnjeg selektora Vladimira Petkovića. O tome kao da je pričao sa dozom gorčine, te je odlučio da "otvori dušu" i otkrije šta se sve dešavalo na SP.
- Mnogo toga se desilo na SP. U hotelu je došlo do tuče posle remija sa Brazilom. Svi su bili srećni zbog sjajnog rezultata, sve porodice igrača su bile u hotelu. I Lara (sadašnja supruga) i moji roditelji. Mi igrači smo jeli, dok su supruga i roditelji seli za sto. Tadašnji generalni sekretar je optužio moju porodicu da se nisu pozdravili. To me je teško pogodilo, jer su se ponašali kao i svi ostali - počeo je Behrami.
Osvrnuo se Behrami i na celi onaj skandal sa albanskim orlom, kada su Džaka i Šaćiri prozivali reprezentaciju Srbije posle golova u pobedi od 2:1.
- Tu temu i danas mrzim. To je fudbal, a ne politika. Tom gestu nije mesto na fudbalskom terenu. To je glupost, ne igramo se rata. mene su na Kosovu tada optužili da nisam učestvovao u tom gestu. Igrači Srbije su moji prijatelji, rođeni su posle rata. Zato bi na ovom SP trebalo samo da se igra fudbal i ignoriše sve ostalo - rekao je Behrami koji se osvrnuo na to kako je otišao u Švajcarsku:
- Otputovali smo poslednjim autobusom sa Kosova, kada smo shvatili da tamo nema budućnosti. Imao sam četiri i po godine. Plakao sam dva meseca, svake noći. Nedostajali su mi baba i deda. Bavio sam se atletikom pre nego što sam ušao u fudbal. Negde 1998. je stiglo pismo da treba da budemo proterani, ali mi je fudbal tada pomogao. Otac fudbalskog kolege se zauzeo za nas, prikupljeni su potpisi da ostanemo.
BONUS VIDEO: Pogledajte kako Sejduba Suma dribla Harija Megvajera
