NOSTALGIČAR! Fernando Tores: Buntovni dečak izbijenih zuba i klinac koji se penzionisao posle punoletstva
"Uragan" El ninjo koji je srušio srpsku stenu
Višestruki džoker, plavi čuperak, prkosni protivnik svog odeljenja, noćna mora najboljeg defanzivca i žrtva transfera karijere. Ovim rečima može se opisati najveći talenat radničkog dela Madrida i Španac koji je Crvenoj furiji donosio trofeje - Fernando Tores.
NOSTALGIČAR! Tijeri Anri: Prokockana slava sopstvenim grehom patriotizma zbog kog je "visio naopačke"
Jedan od najubojitih napadača svih vremena mogao je biti i najveća prepreka svojoj poziciji, pošto je karijeru započeo ni manje ni više nego kao golman. Zanosio se "El ninjo" mislima da će slavu steći među stativama, međutim bolan je bio sudar sa realnošću. Zapravo, sudar je i prethodio tome, pošto se od te zamisli oprostio kada mu je prilikom intervencije na golu izbijeno nekoliko zuba.
Od tada, preselio se na najudaljeniju poziciju od sopstvene mreže, i dalje u šesnaestercu, ali protivničkom. Pun pogodak, tačnije, množina, pogoci, pošto ih je bilo nebrojano mnogo, po nekim statistikama ukupno 261.
Fudbal je nekada bio bolji! "Nostalgičar" je novi serijal portala SrbijaDanas, u kom ćete moći da pronađete zanimljivosti o fudbalerima koji su ispisali istoriju najvažnije sporedne stvari na planeti i učinili ovaj sport lepšim!
Uzdanica i simbol škole Atletiko Madrida, onog radničkog i manje popularnog dela španske prestonice. Po sopstvenom priznanju razlikovao se od drugih vršnjaka iz glavnog grada, koji su bili opčinjeni Galaktikosima, dok je plavi čuperak oduvek maštao samo o Jorgandžijama.
- Kada sam bio mali, bila su 24 dečaka u mom odeljenju. Čak njih 23 navijali su za Real Madrid, a jedini ja za Atletiko - naveo je jednom prilikom El ninjo.
U crveno-belom dresu u seniorskom timu proveo je šest godina, a odatle se uputio u najuspešnijem mogućem pravcu, ka Liverpulu, gde je postao strah i trepet za svakog defanzivca, i gde se formirao kao pravi golgeter.
Kada je posle epohe u crvenom dresu pred Špancem bila ponuda karijere, umesto nje usledio je sunovrat, ovekovečen prelaskom u Čelsi, u kom je sve krenulo silaznom putanjom, ali je ipak sa Plavcima osvojena Liga šampiona.
Počeo je neuspešan pokušaj "reanimacije" svoje karijere, pozajmice Milanu i kolevci, Atletiko Madridu nisu urodile plodom kada je golgeterski učinak u pitanju, ali je Tores i dalje neretko bio igrač odluke, postigavši golove u izuzetno važnim trenucima.
Karijeru je završio u japanskom Saganu, posle tačno 18 godina fudbala. Baš kada je ovaj "dečak" proslavio igračko punoletstvo odlučio je da stavi tačku i da od jednog "klinca" odmah postane penzioner.
Bio je utkan u uspehe nacionalnog tima Španije, ujedno bio je i formula tih uspeha, udarna igla reprezentacije sa kojom je osvojio Mundijal 2010. godine i dva puta bio prvak Evrope (2008. i 2012. godine), a u prvom finalu postigao je odlučujući pogodak protiv Nemaca, kojim je Crvena furija postala šampion Starog kontinenta.
Tores je važio za jedinog igrača kog nije uspeo da ukroti i najbolji defanzivac Premijer lige svih vremena, stena Mančester junajteda i naše reprezentacije - Nemanja Vidić. Dečak iz Španije bio je prava noćna mora za stamenog Užičanina, koji nije uspevao da pronađe rešenje za poteze Toresa, a sa ovim mišljenjem pomalo nezadovoljan kontekstom nije se slagao ni sam Vidić, te je jednom prilikom izjavio.
- Ljudi vole da kažu da sam se mučio protiv Toresa, ali je to bila samo jedna situacija, na jednoj utakmici. Želeo sam da dodam loptu do Edvina Van der Sara glavom, ali sam se predomislio u poslednji čas. Loše sam procenio razdaljinu na kojoj se nalazio i primili smo go - rekao je Vidić povodom navoda da je Španac bio jedini igrač sa kojim Srbin nije uspeo da se izbori u karijeri.
Plavi čuperak iz madridskog predgrađa Fuenlabrade ostaće zauvek upamćen kao jedan od najubojitijih centarfora u istoriji fudbala, kog su mnogi treneri vadili kao džokera u najbitnijim momentima. Da je mogao više, mogao je, da je postigao mnogo...jeste, i previše!
