MIHI JE NAJBOLJI PRIJATELJ HRVAT U RATU SRUŠIO KUĆU! Siniša mu je oprostio i od toga svi možemo nešto da naučimo
"Vukovar, najlepši grad na svetu koji je postao ruševina"
Građanskim ratom (1991-1995) uništena je jedna višedecenijska tvorevina. Skrojena, sklepana ili pak vešto stvorena, nestala je u plamenu oružanih sukoba odnevši sa sobom živote, domove, ljubavi i prijateljstva.
Za mnoge bespotrebno formirana, za one druge još besmislenije rasturena, ali ta Jugoslavija više ne postoji!
Upravo je taj rat u samom praskozorju nos promolio u Vukovar, u Borovo, odakle je jedan od najvećih fudbalera sa ovih prostora - Siniša Mihajlovič.
On je u prvim danima sukoba bio van države, ali...njegovi roditelji nisu.
- Rat je počeo u mom mestu. Moja prva kuća je srušena. Srušio ju je moj najbolji prijatelj Hrvat. Bio sam na moru, zovem majku kući i čujem puca se....- prisetio se Mihajlović godinama kasnije, a onda je opisao kako je telefonski razgovor sa majkom tekao:
- Rekoh joj - smanji televizor, ne čujem te od filma. Ma kakav televizor, to je izbio rat, pucaju ovde. Gde je izbio rat? Pucaju ovde oko kuće ratuju...
Kako je bivši reprezentativac i selektor naše zemlje rekao, kuću mu je srušio najbolji prijatelj - Stipe Majić Pipe.
- Pod mojim pritiskom, roditelji su spakovali najnužnije stvari i doselili se u Beograd.
Priključio nam se i brat Dražen. Posle je do nas stigla vest da je naša kuća u Borovu minirana i da je neko ispalio metak u moju sliku na zidu. U tom groznom činu bilo je određene simbolike, poruka je bila više nego jasna. Ko je mogao da baci bombu na našu kuću? Ko je i zašto pucao u moju i Draženovu sliku? Ta pitanja su me proganjala dok napokon nisam saznao istinu. To je učinio Stipe, jedan od mojih najboljih drugova iz detinjstva, kojeg sam doživljavao kao brata... - napisano je u knjizi o Mihinom životu autora Miroslava Gavrilovića.
Navodno, Stipe je morao da se dokaže svojima koliki je "Hrvat", te je s namerom poslati u kuću njegovog najboljeg prijatelja - Siniše. On je, prema priči najpre upozorio Mihajlovićeve roditelje da beže, jer kreće rat, što su oni odbili, tek kasnije je zapucao u sliku svog prijatelja kako bi im stavio do znanja da neće ostati živi ukoliko ostanu u Vukovaru.
- Da nisam srušio tvoju kuću, ubili bi me. Svi su znali da smo najbolji prijatelji, a morao sam da dokažem da sam veliki Hrvat. Mogao sam da je srušim i kada su tvoji roditelji bili u njoj, ali nisam. Кazao sam im da moraju da odu, što oni nisu shvatili ozbiljno, pa sam bio primoran da pucam u slike, kako bi se uplašili i pobegli - bile su reči Mihinog prijatelja, kako je sam Siniša rekao.
Ovaj gest, ma koliko predstavljao "oksimoron", Siniša je umeo da ceni, što potvrđuje i činjenica da je oprostio Stipeu.
"Kuća će da se izgradi, a moji su ostali živi" - glasio je Mihajlovićev oprost "Stipeove pokore".
Susret nekadašnjih najboljih prijatelja dogodio se nekoliko godina kasnije.
- Video sam ga 2000. godine kada sam igrao u Zagrebu. Došao je da me pozdravi, a ja sam ga upitao da li je istina da mi je on srušio kuću. Rekao je da jeste, ali da nije imao izbora jer bi, da to nije učinio, bio ubijen - rekao je kasnije Mihajlović.
U jednom intervjuu za italijanske medije on je govorio i o Vukovaru, njemu "najlepšem gradu na svetu" koji je na kraju postao ruševina!
- Pamtim ruševine zgrada i mašine koje su pravile rovove. Ptica nije letela, nije bilo ni pasa. Pamtim pogled dva desetogodišnjaka, dok su nosili puške. Imali su oči muškaraca u telu dece. Tužne oči koje su videle sve osim detinjstva. Jedan od njih mi je prišao i pitao me je ko sam. Često pomislim na to dete, voleo bih da znam šta mu se dogodilo. Ako ga rat nije uzeo, onda je danas muškarac. Možda ima ženu i decu. Nadam se da su ta deca postala odrasli koji su ponovo otkrili malo svetlosti - ispričao je tada Siniša Mihajlović.
Ipak, pomenuti Stipe je kasnije demantovao ovo što je Siniša ispričao.
- Dakle, ponavlja se priča, sa novim kvalifikacijama... Šokirao sam se. Mihajlović me je već jednom, pre par godina, optužio tom izmišljotinom da sam mu minirao kuću i pucao u fotografiju na kojoj je on sa bratom. To sam demantovao i u srpskim medijima. Nije mi se dalo tada da dublje ulazim u polemiku. Mislio sam da je ta priča gotova - rekao je hrvatski režiser, a preneo Večernji.hr.
Vratimo se na sam početak teksta, kakva god da je bila, ni jedna država, pa ni ta Jugoslavija nije zaslužila da bude ugušena u jednom od najkrvavijih građanskih ratova nakon Drugog svetskog rata.
Ova priča o Siniši Mihajloviću pokazuje sav besmisao tog sukoba, koji se u glavama mnogih još nije završio, a čije posledice nažalost, mnogi i dan danas osećaju. Ako je ova priča potpuno istinita, Mihajlovićev oprost prijatelju govori nam dve stvari.
1) Taj prijatelj jeste ispravno postupio! Primoran je srušio kuću, ali je Mihi spasao roditelje.
2) Još jedan pokazatelj kakav je čovek zapravo bio Siniša.
Podsećamo, legendarni fudbaler preminuo je 16. decembra 2022. godine posle borbe sa leukemijom, a ovaj tekst pokazuje da nas i šest meseci kasnije ipak u pričama nije napustio!
