Boris Rojević u sukobu interesa

Mirno je rukometno more posle ostavke predsednice RS Srbije, Milene Delić. Možda su pojedinci očekivali buru, ali kako stvari stoje na koju god stranu da okrenete kompas, talasa nema ni na vidiku.

Tek poneki vetar donese spekulacije, izbaci na obalu i neku informaciju...

Tako je kao u boci doneo poruku da će o muškoj reprezentaciji Srbije brigu preuzeti Momir Ilić! A, ako se tome doda da je informacija kao brod zaplovila iz luke pouzdanih izvora, bliskih novim rukometnim kapetanima, onda nema sumnje da će Orlovi dobiti novog vođu.

Nekadašnji kapiten reprezentacije Srbije, osvajač srebrne medalje je protekle tri godine predvodio jedan od najvećih klubova na svetu Vesprem. Međutim, uprava mađarskog tima nije imala mnogo vremena i strpljenja jer je pehar Lige šampiona jedini koji im nedostaje i za koji se bore dvadeset godina. Ipak, slavni Aranđelovčanin je ostavio dubok trag u ovom timu, osvojio dve titule prvaka i tri nacionalna Kupa.

Nije ovo prvi put da se ime Momira Ilića našlo na listi kandidata za mesto selektora. Prošle sezone, dok se spremao za borbu i plasman na fajnal for najelitnijeg klupskog takmičenja, dobio je poziv od tadašnje predsednice Saveza, Milene Delić. Tačnije, upravo je nekada jedan od najboljih levih bekova sveta bio prvi pik rukovodstva za mesto selektora. Tek pošto se on zahvalio na pozivu, RSS je poverenje ukazalo Borisu Rojeviću, sadašnjem strategu Orlova.

Momir Ilić je pre nekoliko meseci morao da odbije poziv jer je imao obaveze u klubu, nije želeo da bude na dva mesta, a i Vesprem je čekao vrlo zahtevni period. Želja i volja da preuzme kormilo reprezentacije Srbije nikada nije bila sporna kod ovog velikog patriote, samo je momenat bio pogrešan.

Na ruku osvajaču srebre medalje na Evropskom prvenstvu 2012. ide i činjenica da su klubovi u poslednje vreme jasno pokazali negodovanje prema sadašnjem selektoru Borisu Rojeviću zbog favorizovanja pojedinih igrača.

Naime, kako se može čuti sve više klubova ima primedbu na rad stratega Orlova jer kako ističu, on pokušava preko nacionalnog tima da angažuje pojedine igrače i za Vojvodinu, čiji je trener.

Konkretno, problem je nastao i oko Milana Jovanovića koji je na kraju sezone napustio Metaloplastiku i vagao između dva kluba da bi posle poziva u reprezentaciju promenio kurs i okrenuo ga ka Novom Sadu. Potom izostanak Bogdana Radivojevića, do tog momenta nezamenjivog šrafa na desnom krilu, potom i Vladimira Cupara, a onda i izostavljanje sa prve akcije po imenovanju i kapitena Nemanje Ilić, bez ikakvog obrazloženja.

Levo krilo Orlova je u tom trenutku bio najbolji strelac jedne od najjačih liga na svetu, Francuske, bio je i u konkurenciji za najboljeg na svojoj poziciji (kasnije je poneo obe nagade), pa tek pošto se nekoliko igrača pobunilo, ali i trenera, Ilić je za sledeću akciju, ipak, pozvan. Međutim, tada nije mogao da se odazove zbog povrede kolena...

Sve su to trzavice koje su u poslednje vreme unele nemir, pre svega među klubove, ali i igrače, koji su počeli da sumnjaju u krajnji rezultat državnog tima, ali i namere određenih ljudi oko Orlova, da li će se raditi u interesu reprezentacije ili kluba. Pre svega je direktor Vojvodine, Marko Vujin u isto vreme imenovan na istu funkciju i u reprezentaciji!

Zato su sve intezivnije priče da će uprkos jakom četvorogodišnjem ugovoru, Boris Rojević, ipak, najviše zbog nezadovoljstva velikog broja igrača i klubova, biti smenjen sa mesta selektora. Takođe, postoji i jak osnov za raskid ugovora jer u Propisima RSS, član 11. tačka 2. stoji „da za imenovanje na funkciju selektora reprezentacije ne postoji sukob interesa u skladu sa Pravilnikom o sprečavanju sukoba interesa u rukometnom sportu RSS“, pa Rojevićev ostanak na klupi Orlova direktno utiče na kršenje jasno definisanog pravilnika.

Takođe, prema istom pravilniku, ali u članu 6. veliki kamen spoticanja za selektora je činjenica da ne govori ni jedan strani jezik.