Nadica ima samo 18 godina, a već je vicešampionka Evrope, a SADA IMA SAMO JEDNU ŽELJU (VIDEO+FOTO)
Pred njom je blistava budućnost.
Ekipa naše redakcije posetila je prostorije Tekvondo kluba Imperium u hali "Pinki" u Zemunu gde nas je ugostio trener Jugoslav Nastasić sa svoja dva najistaknutija takmičara iz porodice Božanić - Nadicom i Dušanom. Nadica Božanić (18) je na nedavno održanom Evropskom prvenstvu u Dablinu, u kategoriji do 67 kilograma, osvojila srebrnu medalju u konkurenciji seniorki, dok je Dušan, iako tek 17-godišnjak, vlasnik brojnih odličja u mlađim kategorijama a na svetskoj rang listi već zauzima 66. mesto.
Naša srebrna tekvondistkinja ističe kako je zavolela ovaj sport već na prvom treningu, dugoročan cilj u karijeri joj je plasman na Olimpijske igre, a trenutno ide korak po korak, sa željom da pruži maksimum na svakom narednom velikom takmičenju.
SREĆA U RULET ZAVRŠNICI: Obradović arhivirao Sloveniju i izneo OČEKIVANJA pred sledeću fazu
U ZVEZDI DEFINITIVNO PRELOMILI: Poznat status Vladana Milojevića
VAZURA SA OSMEHOM POTVRDIO: On je prvo VELIKO zimsko pojačanje Partizana! (FOTO)
- Počela sam da treniram tekvondo sa šest godina, zajedno sa sestrom i bratom. Za mogućnost treniranja saznali smo u školi, svi zajedno smo došli na prvi trening, svidelo nam se i brat i ja treniramo do danas - prisetila se Nadica.
Nju je upoznala cela naša reprezentacija na pionirskom šampionatu Evrope u Sloveniji kada je u napetoj borbi u finalu savladala takmičarku iz Turske, na opšte oduševljenje cele naše selekcije koja je sa tribina zdušno bodrila Nadicu.
- Od početka sam stvarno zavolela borbu. Pored pomenutog pionirskog šampionata, posebno se sećam kadetskog prvenstva Balkana 2014. godine kada sam takođe dobila Turkinju za jedan bod što mi je tada puno značilo. Nakon toga usledilo je zlato sa Evropskog šampionata, pa sam bila druga na Svetskom zaključno sa velikim uspehom u vidu drugog mesta na Olimpijskim igrama za mlade.
Za ovakav kontinuitet rezultata neophodan je naporan rad, a Božanićeva nam je ukratko opisala kako to izgleda.
- Treniram redovno, šest dana u nedelji, samo je nedelja rezervisana za odmor. Četiri dana imamo po dva tringa, dok preostala dva u nedelji treniram po jednom. Radim kako u sali, tako i u teretani - ističe perspektivna tekvondistkinja.
Glavni cilj u karijeri joj je plasman na Olimpijske igre, ali Nadica ide korak po korak.
- Uvek gledam da sebi zadam neki cilj, pa sada razmišljam o narednom prvenstvu Evrope, međutim dugoročno ciljam plasman na najveće sportsko takmičenje, kao i svaki sportista.
Nadica nam je ukratko opisala tok takmičenja u prestonici Republike Irske gde je postigla za sada najveći uspeh u karijeri.
- Prva protivnica bila je iz Francuske, i taj meč je počeo njenim vođstvom od 6:2. Ipak, onda sam zaigrala bolje i pobedila sa 20 razlike na prekid. Isti ishod je bio protiv Šveđanke Elin Johanson, učesnice Olimpijskih igara. U polufinalu sam se "osvetila" Ruskinji Juliji Zajcev koja me je lane pobeđivala sa ključna dva boda u završnici, što mi je jedna od najdražih pobeda. Nažalost, u finalu sam poražena od takmičarke iz Hrvatske Doris Pole. Prve dve runde su bile veoma neizvesne, ali sam onda napravila veliku grešku koja me je koštala osam bodova što je bilo kasnije nemoguće nadoknaditi - priseća se srebrna Srpkinja.
Ona nam je otkrila ko su joj bili uzori na početku karijere.
- Najviše se ugledam na Milicu Mandić, koja je nekako "lansirala" ovaj sport u Srbiji, uz Novaka Đokovića koga jako volim. Ipak, kako sam starija sve se više okrećem sebi i radim stvari kako bi se što više unapredila - jasna je Nadica.
Njen brat Dušan je takođe osvajao zlata na pionirskim, kadetskim i juniorskim šampionatima, dok je na Olimpijskim igrama za mlade u Argentini zauzeo peto mesto. Ove godine je u Španiji osvojio bronzanu medalju, iako se borio sa povredom šake, a stekao je i prvo seniorsko iskustvo.
On nam je ispričao jednu zanimljivu anegdotu sa samih početaka sportske karijere.
- Prvo sam trenirao fudbal u Zemunu nekih godinu dana. Ipak, i trener i saigrači su me "zadirkivali" da sam pregrub u duelima. Kada sam došao na prvi trening u tekvondu odmah sam se pronašao u ovom sportu, jer je ovde pohvalno da dobro tučeš - sa osmehom se priseća talentovani Srbin.
Za Dušana i dalje postoji mogućnost da se plasira u Tokio, a prvo ga očekuje kup Srbije, posle koga će znati da li će kao predstavnik naše zemlje putovati na kvalifikacioni tunrir za Olimpijske igre.
- Cilj mi je da, poput sestre, osvojim neku od medalja kao senior. Kod muškaraca, postoji izuzetno velika konkurencija, a ono što mi sada treba je što više seniorskog iskustva. Potrudiću se da ga vremenom steknem i zabeležim značajne rezultate za srpski tekvondo - jasan je Dušan.
Oni, kao i trener Nastasić ističu veliku zahvalnost direktoru Elektrotehničke škole "Zemun" koju pohađaju, Đurađu Banjcu, koji ima veliko razumevanje za njihove sportske obaveze i izostanke sa nastave koji su neizbežni prilikom ozbiljnog bavljenja sportom.
Jugoslav Nastasić, trener u klubu Imperium, otkrio nam je da se od olimpijskog zlata u Londonu koje je osvojila Milica Mandić sve više dece odlučuje za bavljenje upravo ovim sportom.
- Tako veliki uspeh je svakako uticao na "bum" tekvonda u našoj zemlji. Naš klub, ako računamo i sekciju u Novoj Pazovi, broji oko 100 takmičara, a zanimljivo je da njih čine većinom devojčice. Ovom prilikom ističem izuzetnu saradnju sa Tekvondo Asocijacijom Srbije, Olimpijskim komitetom i Ministarstvom omladine i sporta koji nam pružaju veliku podršku u radu - rekao je Nastasić.
Tekvondo klub Imperium ima tradiciju dugu 19 godina, a desetine polaznika su osvajači odličja u mlađim kategorijama, između kojih su Sandra Stamevski i Marko Hreljac bili bronzani na kontinentalnim prvenstvima. Za uspehe kluba, pored Nastasića, izuzetno su zaslužni i njegov pomoćni trener Danilo Vukelić, kondicioni trener Vlada Radojičić, kao i psiholog Boris Stanković.
Nama ostaje samo da im poželimo puno rada, sreće i uspeha u budućnosti.
Pogledajte još slika sa treninga Imperiuma u galeriji