"NAŠA ZLATA TEK DOLAZE": Oglasio se predsednik Srpskog atletskog saveza!

Angelina Topić bio je sigurno uzela da se nije povredila i zbog toga odustala od finala. Verovatno i Ivana Španović, ali najbolja srpska atletičarka je u Pariz stigla sa povredom koja je presudila da ne uđe u finale. Ni Elzan Bibić, takođe, nije bio na visini zadatka zbog problema joji je imao u Olimpijskom selu, a o čemu je već govorio.

Međutim, Srbija mora da bude ponosna na atletiku zbog svega onoga što je u poslednje vreme donela našoj zemlji, kao i onoga što tek sledi, a o čemu je govorio i prvi čovek Srpskog atletskog saveza Veselin Jevrosimović.

- Na kraju Olimpijskih igara u Parizu, Srbija se ponosno vratila sa pet osvojenih medalja – tri zlata, srebrom i bronzom. Ipak, atletika nije ispunila očekivanja. Ovaj put, nismo osvojili nijednu medalju, uprkos velikim nadama i šansama koje smo imali. Pariz nam jednostavno nije bio suđen - poručio je Jevrosimović i dodao:

- Za to je bilo mnogo razloga, ali najviše su nas pogodile povrede. Mlada Angelina Topić, talentovana juniorka, doživela je strašnu povredu – polomila je fibulu desne noge tokom zagrevanja. Ipak, ona se hrabro borila i plasirala u finale, ali dalje od toga nije mogla. Njena odlučnost i hrabrost inspirisale su mnoge, iako su nam srca bila slomljena zbog njene povrede.

Ivana Španović, naša legenda, borila se s teškom upalom ahilove tetive. Sa neizvesnošću pred Olimpijadu, primila je injekciju koja je trebalo da je oslobodi bola. Bila je spremna da rizikuje sve – da osvoji medalju i po cenu da joj tetiva pukne. Srećom, najgore se nije dogodilo, ali pritisak i bol su bili previše.

Mladu Adrianu Vilagoš, na koju je pao pritisak javnosti, bila je spremna i odlučna da nasledi svoje povređene drugarice. Emotivno su je pogodile njihove borbe. U 11 sati ujutro, u idealnim vremenskim uslovima, pred očima 80.000 gledalaca na stadionu , ruka joj se jednostavno stegla u kvalifikacijama. Tri pokušaja nisu bila dovoljna za ulazak u finale.

Nastavio je Jevrosimović:

- Po prvi put nakon 15 godina, vraćamo se sa velikog takmičenja bez medalje. Ipak, ne smemo zaboraviti – ovo je samo početak. Pred nama je smena jedne atletske generacije, ali generacije koja nam donosi nadu. Angelina i Adriana su svetionici mladih talenata koji tek dolaze. Na juniorskom prvenstvu sveta 2015 imali smo samo dva atletičara sa ispunjenom normom, ali sada, 2024. godine, na svetsko prvenstvo u Peru šaljemo čak 20 juniora sa kvalifikacionim normama. Sledeće Olimpijske igre, u Los Anđelesu, donose nove šanse. Verujem da ćemo imati mnogo više kandidata za medalju nego u Parizu, i, što je najvažnije, mnogo više sreće.

Zato vas sve molim – verujmo i ne odustajmo. Imamo sjajnu, zlatnu generaciju. Bolje nemamo, ali ni bolje ne trebamo, jer su oni naše najveće blago. Svaki korak, svaka suza i svaki skok su deo njihove priče, priče koja tek treba da se ispiše zlatnim slovima.