OVO SE SVAKI ČOVEK BAR JEDNOM UPITAO: Zašto se poeni u tenisu računaju 15, 30, 40? Neverovatno, ali postoje čak DVA objašnjenja
Zanimljivo.
Tenis je u Srbiji postao jedan od najpopularnijih sportova u periodu od pre više od jedne decenije do danas, a većina zaljubljenika se makar jednom zapitalo zašto se poeni broje sa 15-30-40, a ne jednostavno 1-2-3 i tako dalje…
POZIV LJUBIČIĆA: Nazovite teren "Filip Šatrije" po Nadalu
NOVAK PADA SA ATP TRONA: Biće preteško vratiti se na čelo, a evo kada je najbolji momenat da to URADI
NADAL ZARADIO ČETIRI MILIONA VIŠE OD ĐOKOVIĆA: Evo na kom je mestu Novak na listi najplaćenijih
Postoje dva objašnjenja:
Odgovor leži u nastanku tenisa, njegovim samim počecima. Naime, ukoliko niste znali, ovo pravilo je nastalo po ugledu na sat, te je zato 15, 30 i 45!
Međutim, pošto je važilo pravilo da se gem mora osvojiti sa dva poena razlike (zato postoji „djus“), morali su podeliti kraj tog kruga na više delova, pa su odlučili da treći osvojen poen ide „samo“ do 40, i ako bi se desilo da oba takmičara osvoje po tri poena (40-40) to bi značilo da je za osvajanje gema nekome od njih bilo potrebno da osvoje dva uzastopna poena – prvo za 50-40, pa tek onda sledeći poen bi donosio 60-40.
Drugi razlog leži u francuskoj igri zvanoj „jeu de paume“ (igra dlanova), preteči modernog tenisa.
Naime, u zemlji "petlova" se prvobitno tenis igrao rukama umesto reketima! Igra je toliko bila popularna, da je neposredno pre revolucije 1789. samo u Francuskoj bilo više od hiljadu terena igre u kojoj je cilj bio da se po gemovima i setovima osvajaju poeni tako što se šakom udara loptica unutar delova terena razdvojenih mrežom.
Teren je bio dimenzija 90 stopa dužine (2 x 45) i 45 stopa širine. A brojanje … ono je bilo slično današnjem, mada u neku ruku i znatno očiglednije. Naime, server bi se nakon prvog osvojenog poena približio mreži za 15 stopa, nakon drugog za još 15, a nakon trećeg za 10 (nije mogao za 15 jer bi se zakucao u mrežu). I otuda sekvenca 15-30-40.
Još jedna od zanimljivosti koja se vezuju za "beli sport" jeste i način na koji glavni sudija izgovara nulu, kada govori rezultat u toku gema.
Iako priča na engleskom, on nulu ne izgovara ni kao „zero“ ni kao „null“ već to više liči na reč „love“! Zapravo, on i ne kaže nula, već kaže „jaje“, što je sinonim za nulu, i to na francuskom (l’oeuf)!
Izraz djus (deuce) potiče od francuskog “dva”, sa značenjem “još dva poena do gema”.