"BOLJE DA DOBROVOLJNO PODNESE OSTAVKU" Da li Zelenski i dalje sme da bude predsednik Ukrajine?
Dvadesetog maja ističe formalni mandat ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom.
Krajem marta trebali su da se održe sledeći predsednički izbori, ali ih je parlament odgodio zbog ratnog stanja u zemlji. U ukrajinskom društvu se u međuvremenu povela rasprava o tome ko će voditi zemlju nakon što istekne petogodišnji mandat predsedniku, piše Deutsche Welle.
Na početku godine, samo su retki političari i komentatori ozbiljno postavljali to pitanje. Krajem februara, kada je Zelenski dao ocenu dvogodišnjeg rata sa Rusijom, nazvao je pokušaje osporavanja njegove legitimnosti "neprijateljskim narativom".
- To nije mišljenje zapadnih partnera ili bilo koga u Ukrajini, to je deo programa Ruske Federacije - naglasio je pred novinarima. No, rasprava time nije završena.
Jesu li izbori mogući pod ratnim zakonom?
Većina ukrajinskih pravnika tvrdi da je potpuno jasno da Zelenski zadržava svoju vlast sve dok se ne izabere novi predsednik.
- Ovo je potpuno jasno navedeno u Ustavu Ukrajine: Nakon isteka petogodišnjeg mandata, od trenutka inauguracije, ovlasti predsednika se ne završavaju automatski. One se završavaju tek inauguracijom novog izabranog predsednika, dakle, tek nakon izbora - objašnjava u razgovoru sa DW Andrij Mahera, stručnjak za ustavno pravo iz ukrajinskog Centra za politiku i pravnu reformu (CPLR).
Trenutno su i predsednički i parlamentarni izbori zabranjeni u Ukrajini ali iz različitih razloga. Ustav izričito zabranjuje samo parlamentarne izbore, dok ratno stanje isključuje sve izbore.
Zahtev za dobrovoljnu ostavku
Izbori pod ratnim stanjem nisu zabranjeni samo radi zaštite birača od opasnosti.
- Ratnim zakonom su ograničena određena ustavna prava i slobode, kao što su pravo na slobodno izražavanje mišljenja, mirno okupljanje i sloboda kretanja. Stoga je nemoguće osigurati princip opšteg biračkog prava i slobodnih izbora - objašnjava Andrij Mahera. Slično su se u martu izjasnili "Institut za zakonodavstvo, naučno i pravno veštačenje Nacionalne akademije nauka Ukrajine" kao i Centralna izborna komisija zemlje.
U raspravi o mandatu Zelenskog ne učestvuju samo aktivni pravnici, nego i veterani ukrajinske politike, kao što je na primer Grihorij Omelčenko, koji je sredinom 1990-ih bio član parlamentarnog odbora za izradu Ustava. On ističe da nije propust što nema direktnog propisa o produženju mandata predsednika. Naprotiv, to je svesna zaštita.
No, u otvorenom pismu Zelenskom, objavljenom u martu u novinama "Ukrajina Moloda", on ipak poziva predsednika da "ne uzurpira državnu vlast", odnosno da je ne prigrabi, i da u maju 2024. dobrovoljno podnese ostavku.
Zelenski i dalje uživa veliku podršku
Međutim, legitimnost Volodimira Zelenskog, prema mišljenju posmatrača, ne samo da se oslanja na zakone, nego i na podršku ukrajinskih građana. Iako je došlo do određenog opadanja, podrška i dalje ostaje prilično visoka. Prema istraživanju ukrajinskog istraživačkog centra "Rasumkov", sprovedenog u januaru 2024.,69 odsto Ukrajinaca ima poverenja u državnog lidera, dok manje od četvrtine nema.
Još jedno istraživanje, koje je početkom februara predstavio Kijevski međunarodni institut za sociologiju (KIIS), pokazuje da 69 odsto ispitanika smatra da bi Zelenski trebao da ostane predsednik do kraja ratnog stanja. Samo 15 odsto podržava održavanje izbora pod trenutnim uslovima, dok još deset odsto podržava ideju da predsednik prenese ovlasti na predsednika parlamenta, Ruslana Stefančuka.
Anton Hruščevski, direktor KIIS-a, ipak upozorava na poslednja dva scenarija, ističući da oni predstavljaju još veću opasnost za legitimnost vlasti i destabilizaciju situacije u Ukrajini.
- Milioni građana su u inostranstvu, milioni su pod okupacijom, stotine hiljada služe u vojsci. Ako se građani ne mogu uključiti kao birači ili kandidati na izborima, to će podrivati legitimitet izbornih rezultata - navodi Hruščevski.
Ko može da se poziva na Ustavni sud?
Većina pravnika, koje je kontaktirao DW, smatra da bi Ustavni sud trebao da okonča raspravu o ovlastima predsednika i mogućim izborima.
- Samo Ustavni sud sme da tumači Ustav i proverava jesu li drugi zakoni u skladu s njim - ističe Andrij Mahera.
Ali, sudije Ustavnog suda ne mogu samoinicijativno da proveravaju tako važna pitanja. Takođe, ne može svako da pokrene proveru. Ustavni sud može da pozove predsednik, vlada, Vrhovni sud, grupa od 45 parlamentarnih poslanika ili parlamentarni odbornik za ljudska prava. Međutim, do sada niko od njih to nije učinio.
Krajem februara, list Cerkalo Tišnja izveštavao je, pozivajući se na svoje izvore, da kancelarija Volodimira Zelenskog radi na zahtevu Ustavnom sudu, ali se ne usuđuje da ga samostalno podnese.
Navodno bi to trebala da učini grupa od 45 poslanika iz Kluba poslanika predsednikove stranke "Služitelji naroda".
Međutim, iz frakcije se tvrdi da niko ne dovodi u pitanje legitimnost predsednika Zelenskog. Čak i opozicija pokazuje iznenađujući konsenzus. Predstavnici različitih političkih snaga izjavili su da nemaju nameru da se obrate Ustavnom sudu i podsetili su na sporazum poslaničkih klubova da se do kraja ratnog stanja ne održavaju izbori.
Vesti iz Ukrajine čitajte OVDE.
Izvor: Srbija Danas/DW/Autor: Igor Burdiga/Preneo: V.M.
