DAN POSLE! Šta će biti nakon što Rusija porazi Ukrajinu i njene zapadne saveznike!
Ako Ukrajina i njeni zapadni saveznici izgube rat, Evropa bi se mogla suočiti sa scenarijem u kojem Rusija potčini ostatak Ukrajine, instalira marionetski režim i postepeno integriše većinu ili celu zemlju u novo rusko carstvo.
Dugoročno gledano, to bi bila Pirova pobeda Moskve. Represivno carstvo će se boriti da probavi svoje okupirane zemlje, pokori nemirno stanovništvo i snosi teret veoma visokih vojnih troškova u novoj eri konfrontacije.
Ruska pobeda i raspad ukrajinske države imali bi izuzetno teške posledice i po Evropu.
Za početak, možemo očekivati desetine miliona novih izbeglica. Na ukrajinskim teritorijama koje je Rusija okupirala, prvo 2014., a zatim od 2022. stanovništvo je sada samo delić onoga što je bilo ranije. Ako se sličan odnos odnosi i na dalja ruska osvajanja, bilo bi realno računati na 10 do 15 miliona izbeglica, uz nešto više od 4 miliona koliko ih je Evropa već ugostila, koja se slivaju u obližnje evropske države.
Ruska pobeda bi transformisala evropsku politiku u nekoliko aspekata. Razmišljanja o dogovoru sa ovom novom Rusijom, nečim što se donedavno izazivalo smeh u Parizu, Berlinu i nekim drugim evropskim prestonicama, bila bi potpuno nerealna. Ukrajinska vlada u egzilu bi delovala iz Varšave ili negde drugde u centralnoj Evropi. Rashodi za odbranu, koji će ove godine dostići 4 procenta BDP-a u Poljskoj i najmanje 2 procenta u većem delu NATO-a, morali bi ponovo da se udvostruče kako bi se odlučno odvratile pretnje od Rusije.
Novi sukobi bi mogli biti na pomolu. Do kojih starih granica bi ruski predsednik Vladimir Putin želeo da vrati imperiju Kremlja? Finskom, Poljskom i baltičkim državama nekada je vladala Moskva, i svako ko ima pristup televiziji koju je odobrio Kremlj može naći ruske imperijalističke sanjare kako govore na ovaj način.
Obnavljanje imperije izvan Ukrajine može biti nerealna perspektiva, ali ko se usuđuje da to uzme zdravo za gotovo u Helsinkiju, Rigi ili Varšavi? Novo doba evropske konfrontacije je izvesno.
Putin vodi svoj rat kako da potčini Ukrajinu, tako i da ponovo uspostavi ravnotežu globalnog poretka dalje od Zapada i onoga što smatra dominacijom SAD. Za svoj prvi cilj, on ima mlaku kinesku podršku, ali za drugi, on ima snažnog saveznika u Pekingu, koji podjednako vidi svako slabljenje Zapada kao jačanje sopstvene pozicije.
Japanski premijer Fumio Kišida rekao je pred Kongresom SAD u aprilu da bi Ukrajina danas mogla sutra biti Istočna Azija. Poput pada Sajgona i pada Kabula, ruska pobeda u Ukrajini bi bila viđena širom sveta kao još značajniji znak slabljenja moći Sjedinjenih Država. Apetit za avanturizmom brojnih svetskih aktera će se sigurno povećati.
Posledice puštanja Rusije da pobedi u Ukrajini bile bi katastrofalne za Ukrajince, izuzetno ozbiljne po bezbednost Evrope i duboko destabilizujuće za ostatak sveta, piše Karl Bilt u autorskom članku.