"NEĆE PROĆI NEKAŽNJENO" Zapad se plaši da zamrzne rusku imovinu? Moglo bi skupo da ih košta, Putin upozorio na posledice
Zemlje G7 dogovorile su ranije ove sedmice strukturu zajma za obezbeđivanje najmanje 50 milijardi dolara Ukrajini u vidu kredita, koji bi se finansirali prihodima ostvarenim od kamata na zamrznutu rusku imovinu, ali neće konfiskovati glavnicu tih sredstava.
Ako bi zemlje G7 konfiskovale rusku imovinu, to bi moglo da ih košta skoro 83 milijarde dolara u visini njihovih ulaganja u rusku ekonomiju, izračunao je Sputnjik na osnovu podataka nacionalnih statističkih službi.
Prema proračunima, obim direktnih investicija članica G7 u rusku ekonomiju do kraja 2022. godine (trenutno nema novijih podataka) iznosio je 82,8 milijardi dolara.
Najveći investitor u rusku privredu bila je Velika Britanija, prema poslednjim dostupnim podacima, sa imovinom procenjenom na 18,9 milijardi dolara.
Slede Nemačka (17,3 milijarde dolara), Francuska (16,6 milijardi dolara) i Italija (12,9 milijardi dolara). Ulaganja američkih kompanija u rusku ekonomiju iznosila su 9,6 milijardi dolara, Japan i Kanada uložili su 4,6 milijardi dolara, odnosno 2,9 milijardi dolara.
U saopštenju nakon prvog dana samita u Italiji u petak zemlje G7 su zvanično potvrdile nameru da Ukrajini obezbede oko 50 milijardi dolara kredita do kraja godine, koji će biti otplaćen iz prihoda od zamrznute ruske imovine.
EU i zemlje G7 zamrznule su skoro polovinu ruskih deviznih rezervi, oko 300 milijardi evra, od početka ruske specijalne vojne operacije.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da zaplena ruske državne imovine neće proći nekažnjeno.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je zamrzavanje imovine u Evropi krađom. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će Rusija odgovoriti ako joj rezerve budu zaplenjene. Prema njegovim rečima, Moskva ima i opciju da ne vraća sredstva koja su zapadne zemlje zadržale u Rusiji.
Izvor: Srbija Danas/24sedam
