ISPLIVAO MIROVNI PLAN OLAFA ŠOLCA Rusija zadržava sve teritorije, ALI šta će morati da preda zauzvrat?

U tekstu se navodi da kancelar Šolc radi na tome da Rusku Federaciju dovede za pregovarački sto, uz pretpostavku da će Kijev prihvatiti teritorijalne ustupke.

Takođe, spominje se da je Šolc šokiran poražavajućim izbornim rezultatima u dve nemačke pokrajine - Tiringiji i Saksoniji - gde je većinu osvojila stranka krajnje desnice AfD. Prema listu, Šolc upravo u rešavanju "ukrajinskog pitanja" vidi mogućnost da sačuva svoju poziciju.

Nemačka je ključna država Zapada

Iako su zemlje BRIKS-a i mađarski premijer Orban već nešto pokušali, ova inicijativa ima mnogo veću težinu. Radi se o inicijativi predstavnika države koja je druga ili treća najvažnija država globalnog Zapada, ključna država Evropske unije i najvažniji saveznik SAD-a na evropskom kontinentu.

Ako se zemlje globalnog Juga, predvođene Kinom i Indijom, priključe Šolcovoj inicijativi, verovatnoća za mirovne pregovore se znatno povećava. Zajedničkoj platformi jedne od vodećih zemalja Zapada, kao i zemljama globalnog Juga, biće gotovo nemoguće suprotstaviti se.

Međutim, to nipošto ne znači da će Ukrajina ili Rusija odmah podržati takvu inicijativu ili će čak, uprkos njoj, nastaviti sa vojnim delovanjem. Štaviše, lideri obeju zaraćenih zemalja već su do sada dali mnoge izjave u kojima odbijaju teritorijalne kompromise. Osim toga, Kurska ofanziva ukrajinskih snaga dodatno je zakomplikovala ideju o primirju.

Trenutna pozicija

Iako su početne pozicije Kijeva i Moskve po pitanju pregovora načelno poznate, jasno je da će, ako do pregovora dođe, morati da se postignu kompromisi. Takođe, vraćajući se na ofanzivu u Kurskoj oblasti, pregovaračka pozicija se menja. Ideju o primirju duž linije fronta Ruska Federacija ne može prihvatiti jer se linija fronta nalazi i na njenoj međunarodno priznatoj teritoriji.

Iako je Ruska Federacija uvela četiri ukrajinske pokrajine u svoj sastav, postoje vojno-birokratski termini koji jasno određuju mehanizme delovanja, uspostavljeni još u jesen 2022. godine. Tako su ove četiri oblasti, koje su međunarodno-pravno ukrajinska teritorija, a Ruska Federacija ih je integrisala (iako ne u celosti), područja u "vojnom stanju". U Kurskoj oblasti, kao i u drugim pograničnim oblastima, Rusija je uvela "srednji nivo reagovanja".

U tom smislu jasno je da Rusija na četiri ukrajinske regije gleda kao na predmet pregovora, ali ne i na Kursku oblast. To u Kremlju stvara određene probleme po pitanju mirovnih pregovora. Ukrajinska diplomatija mogla bi tražiti od saveznika, pa i od zemalja globalnog Juga, da prisile Rusiju na pregovore.

Nema povlačenja iz Kurska

U tom slučaju Rusija ne bi imala izbora nego ili jasno pokazati da je spremna na dijalog i pregovore, čak i u nepovoljnoj situaciji na terenu, ili odbiti trgovinu sopstvenim teritorijama. Zemlje koje se smatraju saveznicima Rusije, prvenstveno Kina, koja je više puta pozivala na pregovore, ne bi bile najsrećnije zbog tog odbijanja.

Kremlj se tokom celog rata postavljao prema globalnoj javnosti kao strana koja je spremna na pregovore, ali uz uvažavanje svojih zahteva i realnosti na terenu. Međutim, sada kada je situacija na terenu nešto komplikovanija, mogućnost pregovaranja se rezolutno odbija.

S druge strane, još nije poznato koji je cilj Kijeva u Kurskoj oblasti. Ako je ideja trgovati ruskom teritorijom, to je malo verovatno. Postavlja se pitanje šta bi Ukrajina dobila u zamenu za taj teritorij. U vojno-strateškom smislu, radi se tek o nekoliko sela i manjih mesta, što Ukrajini u ravnopravnoj razmeni ne bi donelo ništa značajno.

Takođe, tražiti znatno veći deo teritorije ili neki strateški deo, poput NE Zaporožje, nije sasvim realna opcija. Ipak, verovatno je da Ukrajina ne namerava prepustiti Ruskoj Federaciji teritorije da ne dobije ništa zauzvrat.

Kina i Nemačka ključne

Sva ta pitanja će se otvoriti tek kada Šolcova inicijativa zaživi i ako je Kina podrži. Za sada kancelar Šolc nije zvanično potvrdio da ona postoji. Ako zaista postoji plan nemačkog kancelara i ako se ne radi o još jednoj PR inicijativi, onda bi se ranije pomenuta kontroverzna pitanja mogla otvoriti sa mogućnošću da budu i rešena. Ipak, za sada i Ukrajina i Rusija, svaka iz svojih razloga, rade na tome da se taj plan ne realizuje.

Srbija Danas/Index.hr