LINIJA FRONTA SE RASPADA SVUDA: Osim u OVOM GRADU, brani ga AZOV
Rusi dnevno bacaju 150 kliznih bombi.
Dvadeset kilometara istočno od ukrajinskog garnizonskog grada Limana, mesecima se vodi očajna bitka. Nekada zelena borova šuma Serebrjanskog pretvorena je u nagorele panjeve, koje podsećaju na slike sa Some u Prvom svetskom ratu, uništene ruskim napadima u cilju uklanjanja ukrajinskih rupa.
U strahu da bi se linija fronta mogla srušiti, ukrajinski komandanti su prošlog leta rasporedili Azovsku pešadijsku brigadu u ovaj sektor. Njihov zadatak je bio, i još uvek jeste, da odbiju ono što je Maslo, 29-godišnji štabni narednik iz 1. bataljona, opisao kao „stalne napade, svaki dan, ponekad 24 sata dnevno”. S vremena na vreme, brigada izvodi opasne kontranapade, piše The Guardian.
Loša vidljivost, oko 30 metara gde je drveće deblje, i disparitet resursa otežava borbu. Maslo govori o „manje-više stabilnoj“ artiljeriji pet prema jedan u korist Rusa, iako smatra da je taj odnos bliži 10 prema jedan u najintenzivnijim sektorima fronta, kao što je zimska bitka kod Avdijevke, koju je Rusija dobila u februaru.
Rusi dnevno bacaju 150 kliznih bombi
Napadi ruskih bespilotnih letjelica također se su sve češći, dodao je Maslo, što ukazuje na uspješan pomak Moskve prema ratnoj ekonomiji. Međutim, možda najozbiljniji problem s kojim se branitelji suočavaju su ruske klizne bombe, koje avioni Su-34 i Su-35 izbacuju s udaljenosti od čak 70 km. Ovo su umjereno precizna oružja koja mogu izazvati pustoš ako pogode cilj.
Makaš, štabni narednik drugog bataljona, kaže da na ovaj sektor fronta dnevno padne 100 do 150 kliznih bombi. Njegova izjava sugeriše da je zvanična procena ukrajinske vojske od 3.500 takvih bombi bačenih na linije fronta u prvih 77 dana ove godine možda čak i previše skromna. Ovo oružje može da ponese 500 do 1500 kg eksploziva i stvori krater širine 30 metara i dubine do 10 metara.
Razumljivo je da se vojnici na prvoj liniji boje većih bombi. Presretanje takvog naoružanja ili aviona koji ga lansiraju je zadatak PVO, u čemu je nedostatak Ukrajine, ili možda borbenih aviona F-16 naoružanih raketama dugog dometa, iako je malo verovatno da će zapadni avioni i njihovi piloti biti suštinski spremni pred kraj ove godine. A ne zna se koliko će biti isporučeno.
Ukrajina je u februaru pomerila jedan od svojih PVO sistema Patriot na liniju fronta, onesposobivši 10 Su-34 i dva Su-35, ali je početkom marta jedan sistem oštećen od strane ruske rakete, iako je Pentagon rekao da je popravljen oko nedelju dana kasnije.
Ovakve neravnoteže u naoružanju, izazvane dugom pauzom američke vojne pomoći, koja je završena tek ove nedelje, i sporim razvojem evropske proizvodnje naoružanja, počele su da utiču na ukrajinski moral. Visoki zvaničnici privatno priznaju da mobilisanje većeg broja ljudi za borbu postaje izazov, pri čemu neki beže iz zemlje ili razmišljaju o tome, dok se drugi fokusiraju na pronalaženje jedinica u kojima ih komandanti neće izlagati nepotrebnim rizicima.
Akumulacija ruskih snaga. Formira se mostobran
Procenjuje se da je Rusija donedavno imala 400.000 vojnika koji su se borili u Ukrajini, a nedavno je ovaj broj porastao na 500.000. To stvara potrebu za većim brojem veterana, kao i nadoknadama za stradale (zvanično, Ukrajina ima 1.300 mrtvih vojnika mesečno i tri puta više ranjenih). Uveliko se očekuje da će Moskva uskoro pokušati da pokrene intenzivniju ofanzivu, iako postoje znaci da je pritisak već počeo.
Pre dve nedelje, glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, general-potpukovnik Oleksandr Sirski, rekao je da se situacija na istočnom frontu značajno pogoršala i da period suvog i toplijeg vremena olakšava ruske napade tenkovima i oklopnicima. vozila. Ukrajinska vojna obaveštajna služba procenila je da se 20.000 do 25.000 ruskih vojnika okupilo zapadno od Bahmuta, u blizini Časiv Jara, tražeći da zauzmu uzvišice u centralnom Donbasu.
Što je još važnije, postoje znaci da se severozapadno od Avdijevke formira ruski mostobran od pet kilometara.
Hitne potrebe Ukrajine prepoznate su u opremi u vrednosti od milijardu dolara isporučenoj u sredu iz SAD, uključujući artiljerijske granate, protivvazdušne rakete Stinger, protivtenkovsko oružje Javelin i oklopna vozila Bredli. Dodatni paket od 500 miliona funti koji je najavio UK takođe uključuje 400 oklopnih vozila. Poseban problem je, kažu ukrajinski lekari, obezbeđivanje dovoljno zaštićenog transporta za odvođenje ranjenika sa ratišta.
Eksperti veruju da će u bliskoj budućnosti biti potrebne dodatne isporuke vojne pomoći da bi se preokrenula pogoršana situacija u Ukrajini, uključujući još najmanje sedam baterija Patriot za zaštitu gradova i suzbijanje bombardovanja sa fronta. "Za sada ovo nije kontraofanzivni paket za Ukrajinu i nema realnih izgleda za kontraofanzivu ove godine. Sledeća godina će biti teška i moguće je da će Ukrajina morati da ustupi više teritorije pre nego što se front stabilizuje", rekao je Matthev Savill, analitičar londonskog Roial United Services Institute (RUSSI).
Azov porazio ruske napadače u šumi Serebrjanski
Međutim, u šumama oko Limana postoji drugačija perspektiva. Azov tvrdi da je pobedio ruske napadače. Brigada sa preko 5.000 vojnika odbacila je ekstremno desničarske veze, istrajno isticane u ruskoj propagandi pre invazije, i postala jedna od elitnih vojnih snaga, sastavljena isključivo od dobrovoljaca. Njeni članovi kažu da postoji lista čekanja, koja jedinici omogućava da bira.
Tavr Bogdan Krotevič (31), načelnik štaba Azova, tvrdi da su visok moral, kohezija jedinica i otvorenost da se čuje svačiji glas, što nije uvek pravilo, bili ključ uspeha protiv tradicionalnog hijerarhijskog modela sovjetskog komandovanja. Kultura „međusobnog poštovanja“ ima za cilj da obezbedi da životi vojnika ne budu izgubljeni, pri čemu komandant ističe demografski profil brigade, sa prosečnom starošću do 35 godina, i dodaje: „Ako ste mlad i takmičarski raspoložen i sa stavom , onda imate šta da dokažete."
Visok moral i sveže razmišljanje u boljim ukrajinskim trupama neće biti dovoljni za pobedu u ratu za nacionalni opstanak, a priroda zapadne podrške u praksi (uprkos optimističkim izjavama političkih lidera) frustrira mnoge ukrajinske vojnike. Tavr se žali da je Zapad do sada isporučivao samo oružje da bi stvorio „zastoj koji bi mogao biti udoban za Zapad, iako civili i dalje umiru“, napominjući da je najmanje osam civila ubijeno u bombardovanju grada Dnjepra prošle nedelje .
Izvor: Srbija Danas/Index.hr