"MNOGIM ZEMLJAMA PRETI GLAD" Crne prognoze MMF-a: Rat u Ukrajini šalje udarne talase širom planete
Međunarodni monetarni fond će smanjiti procene globalnog rasta za 2022. i 2023. godinu zbog rusko-ukrajinskog rata koji podstiče uspon cena hrane i energenata, stvarajući pritisak na ionako krhke ekonomije, izjavila je danas generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva.
Fond će umanjiti prognoze rasta 143 ekonomije koje čine 86 posto globalne ekonomske proizvodnje, mada će većina zemalja zadržati pozitivan rast, rekla je ona najavljujući novi Izveštaj o svetskim ekonomskim izgledima, koji će biti objavljen na prolećnim sastancima MMF-a i Svetske banke sledeće nedelje, prenosi Rojters.
Georgieva, koja je ranije nagovestila verovatno smanjenje projekcija, navela je da rat u Ukrajini "šalje udarne talase širom planete" stvarajući velike prepreke zemljama koje se bore da se oporave pandemije kovid-19 koja i dalje besni.
NBS DONELA NOVA PRAVILA: Zbog OVOGA je zatvoreno veliki broj menjačnica
NISTE SIGURNI DA LI VAM FIRMA UPLAĆUJE DOPRINOSE? Evo kako to sada možete da proverite
NAFTA POSKUPELA, SUTRA NOVE CENE GORIVA: Evo za koliko su skočile cene crnog zlata i ŠTA TO ZNAČI ZA SRBIJU
- Glavni uzrok onoga s čim se danas suočavamo je rat, i taj rat se mora završiti... U ekonomskom smislu, rast opada, a inflacija se povećava. U ljudskom smislu, prihodi stanovništva opadaju, a problemi rastu - rekla je Georgieva u Karnegi zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu.
Zapadne sankcije uvedene Rusiji odražavaju „globalni poredak koji je ozbiljno uzdrman“, navela je ona, upozoravajući na veliku novu pretnju - fragmentaciju globalne ekonomije na geopolitičke blokove, sa različitim trgovinskim i tehnološkim standardima, sistemima plaćanja i rezervnim valutama.
- Takva tektonska promena (fragmentacija) bi izazvala bolne troškove prilagođavanja. Lanci snabdevanja, istraživanje i razvoj i proizvodne mreže bi bili prekinuti i morali bi ponovo da se grade. Siromašne zemlje i siromašni ljudi će snositi teret ovih dislokacija - rekla je Georgieva.
Predočila je takođe da rat pogoršava prehrambenu nesigurnost širom sveta, s obzirom na prekide isporuka žitarica i đubriva iz Ukrajine, Rusije i Belorusije što podiže cene hrane i najteže pogađa najslabije zemlje.
Bez hitne, koordinisane akcije za povećanje snabdevanja hranom, mnogim zemljama preti veća glad, siromaštvo i socijalni nemiri, ocenila je šefica MMF-a.
Prema njenim rečima, jedan od imperativa je poboljšanje dugoročne otpornosti kroz diverzifikaciju poljoprivredne proizvodnje, kao što se širila i proizvodnja vakcina po regionima tokom pandemije.
MMF predviđa da će inflacija, koja je sada "jasna i prisutna opasnost" za mnoge ekonomije, ostati povišena u dužem periodu nego što se ranije očekivalo.
Georgieva nije iznela konkretan podatak o očekivanom globalnom rastu, ali je ranije izjavila da će on biti niži od 4,4 posto koliko je MMF predviđao u januaru, kada je takođe smanjio prognizu za pola procentnog poena u odnosu na prethodnu.
- Od tada, izgledi su se značajno pogoršali, uglavnom zbog rata i njegovih posledica. Inflacija, finansijska pooštravanja i česti lokdauni u Kini, koji izazivaju nova uska grla u globalnim lancima snabdevanja – takođe utiču na privrednu aktivnost - dodala je ona.
Takođe je apelovala da se u dobroj veri nastavi sa koordinisanom akcijom za rešavanje zajedničkih problema kao što su klimatske i brze tehnološke promene.
- Kompleksno ne znači nemoguće... Moramo imati na umu da odgovor ne sme biti u izolaciji i fragmentaciji - zaključila je Georgieva, napominjući da je integracija koja je viđena nakon završetka Hladnog rata rezultirala utrostručavanjem obima globalne ekonomije i snažnim smanjenjem siromaštva za oko 1,3 milijarde ljudi.
Više vesti o dešavanjima u Ukrajini pročitajte OVDE.
