"BIRAMO RAT SA ZAPADOM I RUSIJA MORA DA POBEDI"Najbogatiji Rusi stali uz Putina i povukli ključan potez! (FOTO/VIDEO)

Gubici na bojnom polju brzo su se gomilali, a mnogi su smatrali da je invazija katastrofalna greška. 

-Rusija koju duboko volimo pala je u ruke idiota. Oni se pridržavaju bizarne, zastarele ideologije iz devetnaestog veka. Ovo se ne može dobro završiti. Završiće se katastrofom - rekao je Roman Tročenko, bivši šef najveće brodogradnje u zemlji, drugom poslovnom čoveku tokom telefonskog razgovora koji je procurio u aprilu 2023. 

U drugom razgovoru koji je procurio, poznati muzički producent Josif Prigožin (koji nije povezan sa Jevgenijem Prigožinom) nazvao je ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovu vladu "jebenim kriminalcima". Neki od oligarha koji su bili u inostranstvu u vreme invazije odbili su da se vrate u Rusiju, uključujući Mihaila Fridmana, vlasnika najveće privatne banke u zemlji.

Ali to je bilo tada. Kako je 2023. počela, elite su počele da podržavaju rat. Više muzičara je počelo da putuje da bi nastupalo na okupiranim teritorijama. Fridman se u oktobru vratio u Moskvu iz Londona, zaključivši da je život na Zapadu pod sankcijama nepodnošljiv i da je situacija u Rusiji relativno udobna. I nije bilo novih snimaka oligarha koji gunđaju o ratu. U stvari, teško je zamisliti da se takvi razgovori dešavaju.

To je zato što su ruske elite naučile da prestanu da brinu o sukobu. Zaključili su da je invazija, čak i ako je potpuno ne podržavaju, podnošljiva životna činjenica. Kao rezultat toga, izgledi da bi mogli da ospore odluke Kremlja, koje su uvek bile male, potpuno su nestali. I umesto da raspravljaju da li da podrže Putina, ruske elite sada raspravljaju o drugom pitanju: kako bi se rat mogao završiti.

Oni imaju različite odgovore. Neki veruju da bi velika pobeda na bojnom polju omogućila Putinu da ostvari delimičnu pobedu i, stoga, zaustavi rat. Drugi misle da Putin neće stati sve dok ne ode do Kijeva. Neki su uvereni da je Putinu zaista važna konfrontacija sa Zapadom, a ne pobeda u Ukrajini, i da će tako napasti drugu državu u Evropi, bez obzira na to šta se dešava sa trenutnim sukobom. Ali nekoliko pesimista smatra da je premisa samog pitanja pogrešna. Kako oni vide, rat odgovara Putinovim političkim interesima, pa će se on boriti dok je živ.

Kako su naučili da prestanu da brinu?

Postoji više razloga zašto su se ruske elite pomerile ka Putinu. Jedan je da su postali oprezniji dok se Moskva obračunava sa neistomišljenicima. Drugi, s tim u vezi, je da oni shvataju da je besmisleno protestovati. Ali možda je najveći razlog za njihovu promenu to što su počeli da vide invaziju u fundamentalno drugačijem svetlu. Danas veruju da Rusija pobeđuje. Moskva, na kraju krajeva, ostvaruje stabilne, iako spore, dobitke na bojnom polju. Ukrajina je pretučena i nadjačana, ratuje sa ogromnim nedostatkom artiljerijskih granata. A zapadna podrška Kijevu jenjava, ugrožavajući pristup Ukrajine vojnim zalihama.

-Loše je biti izgnanik kao pobednik, ali je gore biti izopštenik kao gubitnik - rekao mi je jedan ruski oligarh, koji je ranije kritikovao rat, ali sada izgleda da ga razume. (On je, kao i drugi, govorio pod uslovom anonimnosti, kako bi zaštitio svoju bezbednost.) 

Oligarh je rekao da se u Rusiji sve promenilo: stavovi prema Putinu, pogledi na Ukrajinu i pogledi na Zapad. 

-Moramo da pobedimo u ovom ratu - rekao mi je: - U suprotnom, neće nam dozvoliti da živimo. I, naravno, Rusija bi propala.

Sa ovom promenom u perspektivi, oligarsi sada raspravljaju o tome koji uslovi u Ukrajini mogu predstavljati pobedu. Za relativne optimiste, svaka veća uspešna ofanziva bila bi dovoljna. Za ove elite, takva pobeda bi zadovoljila Putina i slomila volju Ukrajine da oslobodi više teritorije, čak i ako to ne odvrati zemlju od odbrane onoga što joj je ostalo. Oni veruju da je najverovatnija meta ove vrste ofanzive Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini.

Sveopšti napad na Harkov bio bi jeziv. Grad, glavni grad Ukrajine od 1919. do 1934. godine, bio je živo središte ukrajinske i ruske kulture, nauke i obrazovanja pre početka rata. Ako Rusija pokuša da ga zauzme, Harkov će doživeti skoro potpuno uništenje preostale infrastrukture, što će dovesti do brze depopulacije, jer ionako oskudne osnovne usluge postaju nemoguće održavati. Ljudi koji ostanu tu bi onda morali da prežive pod ruskom okupacijom.

Koliko god ovaj ishod bio užasan, to je najmanje strašna vizija koju zastupa ruska elita. Prema jednom biznismenu bliskim vezama sa Kremljom, Putin neće biti zadovoljan osvajanjem severoistoka Ukrajine. Jedini ishod koji će prihvatiti je zauzimanje Kijeva. Putin gaji posebnu, gotovo mističnu vezu sa ukrajinskom prestonicom, koju smatra kolevkom ruske civilizacije. Putin ima posebnu naklonost prema Kijevsko-pečerskoj lavri, starom pravoslavnom manastiru u kojem je proveo skoro sve vreme tokom svoje poslednje zvanične posete gradu 2013. Lavra je počivalište nekoliko poštovanih ruskih svetaca i istorijskih ličnosti, uključujući i carskog ruskog premijera Petra Stolipina, kome se Putin duboko divi. Putin je čak naručio i statuu Stolipina koja sada stoji u blizini Kremlja. Njegova želja da sačuva Lavru može objasniti zašto Rusija nije snažno bombardovala Kijev na način na koji ima druge ukrajinske gradove. (Novi ruski ministar odbrane, duboko religiozni Andrej Belousov, takođe ima snažan afinitet prema Lavri.)

Ako Rusija započne drugu kampanju za zauzimanje ukrajinske prestonice, vojska bi verovatno započela ofanzivu iz Belorusije, baš kao što je to uradila u zimu 2022. Verovatno bi uključivala, kao i tada, ruske trupe koje bi prolazile kroz radioaktivnu pustoš u okolini nuklearne elektrane u Černobilu. Ali mnogi u Moskvi veruju da bi ovoga puta, sa ojačanom ruskom vojskom i oslabljenim rezervama Ukrajine, njihova zemlja mogla da pobedi. Po mišljenju ruskih elita, Ukrajinci su jednostavno previše umorni da bi postavili još jednu čvrstu odbranu.

Nema nazad

Za Putina, međutim, rat u Ukrajini nije samo, ili čak uglavnom zbog Ukrajine. Umesto toga, ljudi bliski ruskom predsedniku kažu da on na invaziju vidi samo jedan front u sukobu sa Zapadom. To znači da uspeh Rusije na bojnom polju možda neće biti dovoljan da ugodi Putinu. Da bi pobedio svoje prave neprijatelje, u Briselu i Vašingtonu, Putin možda oseća potrebu da uradi i više od toga.