OBMANA ZAPADA: I Žitni i Minski sporazum imali su isti cilj – da se naoruža Ukrajina (FOTO)

Baš kao što su Minski sporazumi poslužili kao paravan za pripremu vojnog scenarija u Donbasu i tajno noružavanje Kijeva, tako je i „žitni koridor“ korišćen za „pumpanje“ Ukrajine oružjem za sukob sa Rusijom. Dakle – i žitni i Minski sporazum, imali su isti cilj.

- Kao što su potvrdili i ukrajinski i zapadni političari, Kijev i Zapad su zaključili Minske sporazume kako bi omogućili Ukrajini da prikupi snagu, ojača, da se naoruža, da obuči svoju vojsku da bi potom napali Donbas. Isto je i sa Sporazumom o žitu, koji je takođe propao jer nije ispunjen u delu koji se ticao Rusije i isporuke ruske hrane i đubriva na svetska tržišta, kao i u delu povezivanja ruskih banaka sa SVIFT sistemom - kaže ruski ekspert Denis Baturin.

Kako dodaje Baturin, i „žitni koridor“ je korišćen za naoružavanje Ukrajine i napade na teritoriju Rusije i ruske civilne objekte.

- Bili smo svedoci napada dronovima na Sevastopolj i druge objekte na Krimu, koji su mogli da budu primenjeni samo iz ovog ‘žitnog koridora’. U stvari, poslednji napad na Krimski most je potvrdio ovu informaciju - dodao je Baturin.

Osim što su ukrajinski dronovi koji su napali Krimski most bili lansirani sa broda koji je učestvovao u žitnom aranžmanu, do materijalnih dokaza da je taj koridor korišćen za prevoz municije došla je i ruska Federalna služba bezbednosti (FSB), koja je pronašla tragove eksploziva na teretnom brodu koji je plovio Kerčkim moreuzom iz Turske za Rostov na Donu radi utovara žitarica. Utvrđeno je da je u maju ovaj brod bio u ukrajinskoj luci Kilija, a u potpalublju su pronađeni tragovi eksploziva dinitrotoluena i tetrila.

Utvrđeno je i da je julu u turskoj luci Tuzla izvršena potpuna smena posade broda koju su činili 12 državljana Ukrajine, a promenjeno je i ime broda. Ove okolnosti mogu ukazivati na mogućnost korišćenja stranog civilnog broda za isporuku eksploziva na teritoriju Ukrajine, zbog čega je teretnom brodu zabranjen prolazak ispod Krimskog mosta.

Naoružavanje Kijeva i šverc oružja

Ruski eksperti ne isključuju da su ovi brodovi umešani i u ilegalnu trgovinu oružjem i da je iznajmljivanjem brodova koji su bili angažovani za prevoz žita dostavljano oružje i municija Ukrajini.

Od početka ukrajinske krize zemlje NATO-a aktivno „pumpaju“ Ukrajinu vojnom tehnikom, municijom, malokalibarskim oružjem i drugim vrstama naoružanja, a to oružje završava ne samo na ukrajinskom frontu nego i na drugim tržištima. Eksperti objašnjavaju da „preduzimljivi ukrajinski biznismeni stvaraju međunarodne lance za preprodaju ovog oružja na crnom tržištu“.

Eksperti takođe ističu da je ovo još jedna potvrda da je takozvani "žitni dogovor" služio, između ostalog, i kao paravan za šverc oružja, a činjenica da je Rusija suspendovala Sporazum o žitu pomoći će da se zaustavi ilegalna trgovina oružja.

Između ostalog, kaže Baturin, naoružavanje Ukrajine koje je kamuflirano Dogovorom o žitu bio je jedan od razloga zašto se Rusija povukla iz tog sporazuma.

- Ukrajina se naoružavala pod maskom Sporazuma o žitu i za to postoji više potvrda, a ne samo jedna. Odnosno, brodovi su natovarani oružjem, istovarani u ukrajinskim lukama, a zatim su obavljali civilne funkcije. Naravno, to je neprihvatljivo - naglasio je ekspert.

Baturin ističe da Rusija sada može da kontroliše rutu, nakon što je Crnomorska inicijativa prestala da funkcioniše od 18. jula, a Moskva povukla bezbednosne garancije brodovima za prevoz ukrajinskih žitarica iz tri ukrajinske luke u Crnom moru.

- Rusija je severozapadni deo Crnog mora – a to je upravo deo koji se odnosi na plovidbu iz Bugarske i deo mora kojim je prolazio ‘žitni koridor’ do Bosfora i Dardanela – proglasila opasnim za plovidbu u okviru specijalne vojne operacije. Stvar je u tome da je Rusija u stanju da kontroliše i ima pravo da kontroliše tu zonu... - dodao je ruski ekspert.

Eksperti ocenjuju da je za Rusiju dobro što je konačno izašla iz Sporazuma o žitu, koji je od početka bio apsolutno štetan za nju i isključivo je Zapad imao koristi od toga, dok je Ukrajina od toga finansirala svoje ratne pohode.

Zapad obmanjuje Rusiju od kraja Hladnog rata

Zapad, koji uporno naoružava kijevski režim, produžavajući tako sukob i stvarajući sve veća razaranja gradova i sve veći broj žrtava, Moskvu optužuje da „koristi glad kao oružje“ i istovremeno prećutkuje činjenicu da je Rusija jedina zemlja koja je spremna da besplatno isporuči rusko žito najsiromašnijim zemljama.

Za skoro godinu dana, u okviru posla sa Ukrajinom, izvezeno je ukupno 32,8 miliona tona tereta, od čega je više od 70 odsto otišlo u bogate zemlje, uključujući, pre svega, države EU, dok je u zemlje poput Etiopije, Sudana, Somalije, Avganistana, Jemena otišlo manje od tri odsto tj. manje od milion tona.

Dakle, glavni cilj prehrambenog sporazuma - a to je da žito bude isporučeno zemljama kojima je ono najpotrebnije - nije realizovan, čime je taj sporazum obesmišljen.

Kijev i Zapad su zarađivali od tog sporazuma i učinili sve da on propadne, kao što su to uradili i sa mirovnim Minskim sporazumima.

Uslovi Sporazuma o žitu koji se tiču Rusije nisu ispunjeni, jer zapadne zemlje nisu ni planirale da ispune svoja obećanja, baš kao što Kijev i Zapad nisu nameravali da realizuju Minske sporazume, nego su iskoristili dobijeno vreme da naoružaju Kijev.

Dakle, to je bila čista „kupovina vremena“, kako bi se ukrajinska armija silom rešila problem Donbasa i spremila se za sukob s Rusijom.

Prave ciljeve tog sporazuma, koji su Ukrajinci uporno kršili, potvrdili su i bivši ukrajinski predsednik Petar Porošenko, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši francuski predsednik Fransoa Oland, koji je takođe bio jedan od potpisnika tog dokumenta iz 2014. godine za rešavanje ukrajinske krize.

Oland je priznao da su sporazumi iz Minska bili pokušaj da Kijev dobije na vremenu kako bi ojačao vojsku. Prema njegovim rečima, tadašnja geopolitička situacija nije išla u korist Ukrajine, a Zapadu je bila potrebna pauza. Oland je rekao da je deo javnosti mislio da je ruski lider Vladimir Putin ovim dogovorima želeo da dobije na vremenu, ali da to nije istina. Vreme je, kako je naglasio, bilo potrebno Kijevu, a ne Moskvi.

Porošenko je takođe rekao da je potpisivanje Minskih sporazuma dalo Ukrajini osam godina da „izgradi vojsku, ekonomiju i globalnu proukrajinsku antiputinovsku koaliciju“, dok je pre svih Merkelova izjavila da su ti sporazumi bili pokušaj da se Kijevu pruži vreme za jačanje.

Priznanja Zapada o pokušaju da se Kijevu "kupi vreme" uz pomoć Minskih sporazuma Moskva vidi kao još jedan dokaz sistematskih laži Zapada. Šef Odbora ruske Dume za međunarodne poslove Leonid Slucki ocenio je da je Rusija sistematski obmanjivana od kraja Hladnog rata. Napredovanje NATO-a ka Istoku, serija obojenih revolucija u postsovjetskim republikama, stvaranje antiruskog uporišta od Ukrajine - sve je urađeno sa jednim ciljem, a to je geopolitičko slabljenje Rusije.

Kako je naglasio, takve izjave zapadnih lidera otklanjaju dalju potrebu da se objašnjavaju razlozi i ciljevi ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.