IZUZETNO LOŠ POLOŽAJ KIJEVA? Ukrajina PRIMORANA da premesti NAJJAČE trupe, Rusi se odlučili za NASILNE operacije - Evo dokle je stigla vojska
Krajem protekle nedelje, nakon višesatnih raketnih napada i temeljne artiljerijske pripreme, deo jedinica Oružanih snaga Ruske Federacije je iz Belgorodske prešao na teritoriju Harkovske oblasti u Ukrajini i otpočeo ofanzivne operacije na nekoliko pravaca.
Tokom prvih sati 10. maja ujutro, ruske izviđačko-diverzantske jedinice sprovodile su operacije nasilnog izviđanja kako bi utvrdile potencijalne slabe tačke ukrajinske linije odbrane. Po otkrivanju istih, pokrenuti su obimniji napadi u koje su uključene i oklopno-mehanizovane jedinice ruske vojske.
Napredovanje ruskih boraca na kopnu praćeno je snažnim artiljerijskim i napadima iz vazduha po prvoj liniji odbrane ukrajinskih trupa, ali i njihovoj pozadini pa je tokom vikenda uništeno nekoliko manjih mostova koji su služili za prebacivanje ukrajinske tehnike i snabdevanje preko okolnih reka i kanala.
Dokle je stigla ruska vojska
Za protekla tri dana, ruske trupe uspele su da prodru u proseku 5-7 kilometara u dubinu teritorije pod kontrolom ukrajinskih snaga, oslobodivši pritom oko 160 kvadratnih kilometara Harkovkse oblasti, što je više nego veličina teritorije oslobođene na celom frontu tokom aprila.
Ono što je važno naglasiti jeste da je ruska vojska ovo uradila bez uključivanja glavnine snaga koja je se i dalje nalazi u Belgorodskoj oblasti, a procenjuje se da je duž granice sa Ukrajinom raspoređeno oko 50.000 ruskih vojnika.
Već tokom drugog dana operacije, definisana su dva glavna pravca ruskog napada: prvi usmeren ka selu Lipci severno od Harkova i drugi ka gradu Volčansku, iz kog su ukrajinske snage redovno granatirale Belgorod.
Kada je u pitanju prvi pravac napada, deluje da ruske snage nameravaju da se sporednim seoskim putem, koji prolazi kroz Lipce, spuste direktno do Harkova. U protekla tri dana na ovom pravcu oslobođena su sela Strelečja, Krasne, Plinam Morohovec, Olejnikovo i Borisovka, a borbe se trenutno vode u Glubokovu i Lukjanciju.
Nešto istočnije je otvoren još jedan, sporedan pravac ka selima Zelene (oslobođeno 13. maja), Neskušnoje i Vesjoloje, sa ciljem da se preseče put koji vodi dalje ka istočnim delovima Harkovske oblasti.
Na drugom glavnom pravcu oslobođena su sela Ogurcovo, Gatišče, Pletenevka i Tihoje, a postoje indicije da će ruska vojska pokušati da preseče put uz reku Severski Donjec koji se koristi za snabdevanje Volčanska. Što se tiče samog Volčanska, ruske trupe su već uspele da zauzmu aerodrom i fabriku za preradu mesa na njegovim severozapadnim obroncima, a najžešće borbe se trenutno vode u stambenim četvrtima.
Takođe, na osnovu dostupnih podataka može se zaključiti da je ruska komanda odlučila da ne pokušava brze prodore i pravljenje uskih koridora uz ključne komunikacije, već se trudi da proširi front i uspostavi fizičku vezu između jedinica na dva različita pravca.
Cilj ovakve taktike jeste da se osiguraju bokovi snaga koje napreduju, ali i da se protivničke trupe razvuku na što većem delu fronta i primora ukrajinska komanda da pošalje dodatna pojačanja sa drugih delova bojišta.
Kao što je već pomenuto, napredovanje kopnenog dela ruskih snaga prate konstantni udari ruske avijacije, koja desetinama "jedrećih" avio-bombi zasipa ukrajinske položaje, komandna mesta, utvrđenja i mesta koncetracije žive sile i tehnike. Takođe, operateri lutajuće municije "lanset" su u protekla tri dana uspeli da unište veći broj neprijateljskih tenkova, višecevnih lansera i sistema PVO.
Šta je cilj operacije u Harkovu i u kakvom je stanju ukrajinska odbrana
Budući da glavnina ruske vojske predviđena za ovu operaciju i dalje nije uključena u borbena dejstva, ostaje upitno šta je zapravo cilj ofanzivnih dejstava u Harkovskoj oblasti, a za sada postoji nekoliko mogućnosti.
Prva je da ruska komanda zaista namerava da oslobodi drugi najveći grad u Ukrajini i znatno udalji liniju fronta od državne granice, kako bi se stvorio tzv. "sanitarni koridor", o kom je govorio ruski predsednik Vladimir Putin.
U tom slučaju, harkovska ofanziva bila bi samo deo šire operacije, koja bi u nekom trenutku morala da obuhvati Sumsku i Černigovsku oblast, čiji bi cilj bio sprečavanje daljih napada na Belogrodsku, Kursku i Brjansku oblast RF.
Sa druge strane, napadi na Harkovsku oblast mogu služiti i kao ofanzivni manevar sa ciljem da se ukrajinska komanda primora da prebaci neke od najbolje obučenih trupa sa drugih delova fronta, što je već delimično i urađeno. Cilj ovog poteza bilo bi slabljenje ukrajinskih položaja na ostalim sektorima bojišta, pre svega u DNR na Avdejevskom pravcu i kod Časovog Jara.
Naime, još za vikend su se pojavile informacije da je deo jedinica ukrajinske vojske iz Hersonske oblasti hitno prebačen u Harkovsku, kako bi se sprečilo dalje napredovanje ruskih snaga.
Takođe, na objavljenim video-snimcima zarobljenih ukrajinskih vojnika može se primetiti da je veliki deo njih pripadao zloglasnom puku Kraken, koji se nalazi pod komandom Glavne obaveštajne uprave (GUR), kao i Ruskom dobrovoljačkom korpusu (RDK), čiji su pripadnici u više navrata upadali u pogranične delove Belgorodske oblasti.
Sve to ukazuje na loše stanje u kom se nalazi ukrajinska vojska na ovom delu fronta, čemu, pored transfera dobro obučenih jedinica i velike količine opreme, svedoči i nedovršena linija odbrane, ako se tako uopšte i može nazvati, budući da utvrđenja nisu fizički povezana rovovima, već služe kao zasebni položaji.
Zbog nepripremljenosti linije odbrane i neuspeha u zaustavljanju ruske vojske, smenjen je komandant operativno-taktičke grupe "Harkov" Oružanih snaga Ukrajine Jurij Galuškin, koga je na poziciji zamenio Mihail Drapatij učesnik borbi za Herson i Marijupolj, a tokom vikenda načelnik GUR-a Kiril Budanov je kao glavnog krivca za čitavu situaciju označio glavnokomandujućeg ukrajinske vojske Aleksandra Sirskog.
Istovremeno, francuski "Mond" preneo je svedočenje jednog od ukrajinskih vojnika u Volčansku koji je izjavio da odbrana u ovom gradu "nije pripremljena" i da nemaju "sredstva neophodna za zaustavljanje napredovanja ruskih trupa".
Izvor: Srbija Danas/RT Balkan/Autor: Stefan Dobrić