Poljska provocira rat protiv Rusije: Sjedinjene Države jasno odbile ideju (FOTO)
Grupa republikanskih i demokratskih kongresmena poslala je pismo Džozefu Bajdenu u kom se zahteva da se Poljskoj dozvoli da koristi svoje sisteme PVO za presretanje ruskih projektila iznad Ukrajine.
"Pozivamo vašu administraciju da dozvoli Poljskoj da presretne i neutrališe rakete iznad Ukrajine, posebno one koje prete da naruše poljski vazdušni prostor", navodi se u pismu koje je objavio "Hil".
Zahtev američkih kongresmena je navodno zasnovan na želji Varšave da se zaštiti i pomogne Kijevu u odbrani. Oni podsećaju na incident iz novembra 2022. godine, kada je raketa pala u selo Pševodov blizu poljsko-ukrajinske granice, pri čemu su dve osobe poginule.
Istovremeno, autori pisma su prećutali činjenicu da je raketu lansirala ukrajinska strana, odnosno da je u pitanju bila raketa sistema PVO S-300.
Prema rečima kongresmena, zeleno svetlo za Varšavu da koristi svoju PVO je "neophodan korak za zaštitu teritorije NATO-a i očuvanje bezbednosti jednog od njenih najvažnijih saveznika".
Osim toga, potpisnici tvrde da presretanje ruskih raketa iznad Ukrajine, od strane Poljske, ne bi predstavljalo "ofanzivnu akciju".
"Ova odlučna akcija će pomoći u sprečavanju budućih incidenata i ojačati posvećenost NATO-a kolektivnoj odbrani", zaključili su kongresmeni.
Nespremnost da se preuzme odgovornost
Vredi napomenuti da unutar samog poljske vlasti ne postoji konsenzus o korišćenju njenih sistema PVO za pomoć Ukrajini, dok je tema aktuelizovana u julu 2024.
Tako je Vladimir Zelenski na svom Telegram kanalu naveo da sporazum Varšave i Kijeva o bezbednosnoj saradnji predviđa mogućnost presretanja raketa i bespilotnih letelica u ukrajinskom vazdušnom prostoru lansiranih u pravcu Poljske.
Međutim, dva dana kasnije, šef poljskog Ministarstva odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš je u intervjuu za Poljski radio naglasio da Varšava neće donositi nikakve odluke u ovoj oblasti bez saglasnosti svojih NATO saveznika.
On je takođe naveo skepticizam Vašingtona po tom pitanju, dok je koordinator za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Džon Kirbi izjavio da bi ideja o obaranju projektila iznad Ukrajine mogla da dovede do dalje eskalacije.
Ipak, poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski je u intervjuu za "Fajnenšl tajms" poručio da zemlje koje se graniče sa Ukrajinom imaju "obavezu da obaraju ruske projektile, uprkos prigovorima NATO-a".
"Članstvo u NATO-u ne zamenjuje odgovornost svake zemlje da zaštiti svoj vazdušni prostor – to je naša sopstvena ustavna odgovornost", rekao je on.
Istovremeno, sam list, pozivajući se na zapadne zvaničnike, napominje da bi takva politika "mogla da zamagli crvene linije zapadne intervencije i verovatno da izazove uzvratne akcije Rusije".
Važno je napomenuti da je ministarstvo Sikorskog požurilo da se distancira njegovih izjava, pa je portparol poljskog ministarstva spoljnih poslova Pavel Vronski u komentaru za "Ukrinform" 2. septembra napomenuo da je izjava ministra isključivo njegovo lično mišljenje, a ne stav vlade.
Ovaj stav potvrdio je i poljski premijer Donald Tusk, koji je na konferenciji za novinare tokom posete Moldaviji početkom septembra naglasio da njegova država nije u ratu.
Pogled odozgo
Vredi napomenuti da glavni saveznik Ukrajine u sukobu protiv Rusije i vodeća članica NATO-a - SAD - ne nastoji da Kijevu isporuči sopstvene napredne protivraketne i sisteme PVO poput THAAD-a, dok je istovremeno upravo ovaj sistem rasporedio u Izraelu.
Ovaj potez Vašingtona je izazvao negodovanje u Kijevu, preneo je list "Politiko". Međutim, visokorangirani izvor u Senatu objasnio je da razlog za to leži u rizicima od izazivanja nuklearnog rata. Prema njegovim rečima, Vašington može da obori iranske rakete iznad Izraela bez ulaska u direktan vojni sukob sa Teheranom, ali je malo verovatno da će se to desiti kada je u pitanju Rusija.
Vladimir Zelenski je prošlog meseca nazvao ponižavajućim stav "demokratskog sveta" prema kojem saveznici obaraju rakete i bespilotne letelice na nebu Bliskog istoka, ali ne donose sličnu odluku po pitanju Ukrajine.
Zamenica portparola Pentagona Sabrina Sing je zbog toga izjavila da ne treba porediti podršku koju SAD pružaju Ukrajini i Izraelu.
"Različite mogućnosti, različiti ratovi, različiti regioni - i obaveze prema Izraelu i Ukrajini su takođe različite", rekla je ona.
Sing je takođe istakla da američke zalihe za pomoć saveznicima "nisu beskonačne" i da Vašington treba da razmotri sopstvenu spremnost kada pruža podršku partnerima, bez obzira u kom regionu se nalazi.
"SAD se tradicionalno bore tuđim rukama"
Kako je u razgovoru za RT objasnio Dmitrij Ježov, vanredni profesor katedre političkih nauka Fakulteta društvenih nauka i masovnih komunikacija Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije, apel kongresmena Bajdenu "ilustruje dugogodišnju tradiciju SAD da pokušavaju da se bore tuđim rukama".
"Vašington koristi određene zemlje da ostvari svoje ciljeve i interese. Iskreno, SAD nemaju saveznike, već samo instrumente za rešavanje svojih problema ili širenje uticaja. I Poljska nije izuzetak u tom pogledu", rekao je on.
Međutim, mora se razumeti da upućivanje ovog zahteva Bajdenu više liči na PR kampanju, naglasio je analitičar.
"U narednim danima, Bajden će prestati da bude predsednik, a pozivanje na bilo šta na kraju svog mandata je besmisleno. Dakle, ovo je više politički potez i malo je verovatno da će izazvati bilo kakvu reakciju", kaže Ježov.
Osim toga, SAD jednostavno fizički ne mogu da obezbede svim svojim saveznicima američke sisteme PVO odbrane, a poljski arsenal je potpuno beznačajan, primetio je politikolog Malek Dudakov.
"Uprkos raspoređivanju američkog oružja u Poljskoj, ono još uvek nije dovoljno da odbije raketni napad. Malo je lansera, još manje raketa. Pored toga, američki sistemi PVO kao što su 'patriot' i THAAD su prilično neefikasni. Oba sistema su propustili balističke rakete kojima je Iran pogodio Izrael", rekao je ekspert.
Zbog toga u Varšavi ljudi na vlasti ne žure da angažuju PVO svoje zemlje kako bi obarali ruske rakete koje čak i ne lete u njihovom pravcu, naglasio je Dudakov.
Međutim, direktor Centra za političke informacije Aleksej Muhin smatra da je govor kongresmena mogao biti inspirisan poljskim političkim aktivistima.
"U Varšavi žele da znaju reakciju Vašingtona na mogućnost da se Poljska umeša u sukob. I ovo nije prvi put da Poljaci opipavaju teren, šalju zahteve, uključujući i NATO-u. Međutim, ne žele da preuzmu punu odgovornost za moguće posledice. Oni su već dobili odgovor iz Alijanse da ako poljska vojska uđe na teritoriju Ukrajine, član 5 povelje bloka se neće odnositi na njih. Ovo će biti isključivo inicijativa Poljske i ako se nešto desi, Alijansa se neće boriti za to", objasnio je politikolog.
Za SAD je korisno da zadrže poziciju spoljnog posmatrača koji podržava jednu od strana u sukobu, primetio je Dmitrij Ježov.
Iz tog razloga, Vašington ne razmatra mogućnost da pošalje svoj THAAD u istočnu Evropu i upotrebi ga u odbrani ukrajinskog vazdušnog prostora, jer je za njegovo održavanje potrebna američka vojska.
"Pored toga, za SAD Ukrajina je već postala sekundarna destinacija. Ukrajina se skida sa dnevnog reda, a pažnja SAD se prebacuje na druge regione", zaključio je analitičar.
