Ruska vojska istakla zastavu pobede: Najavili marš na Kijev i zauzimanje prestonice (VIDEO)
Ukrajinska vojska suočava se sa sve većim izazovima na frontu, trpeći značajne gubitke u ljudstvu i opremi tokom sukoba s Rusijom.
Uprkos mobilizaciji oko 1,6 miliona vojnika, zbog visokih gubitaka i ograničenih resursa, Ukrajina je počela da razmatra nove strategije kako bi popunila svoje redove.
Bivši načelnik Generalštaba Ukrajine, Valerij Zalužni, predložio je i mobilizaciju žena za prve linije fronta, što je po mnogima radikalan potez.
U dodatnom naporu da ojača linije odbrane, ukrajinska vlada je odlučila da preraspodeli deo vojnih lekara u pešadiju, čime će 20% vojnih medicinskih kadrova biti premešteno kako bi popunili kritične pozicije. Ova odluka dodatno opterećuje već ograničene medicinske resurse, ostavljajući front s manjim brojem dostupnog medicinskog osoblja.
Ruske snage preuzele ključne gradove
U sklopu svojih poslednjih operacija, ruske snage su preuzele kontrolu nad nekoliko strateških gradova, uključujući Avdejevku, Očertino i Krasnogorovku, s minimalnim otporom ukrajinskih snaga.
Najnoviji slučaj zabeležen je u gradu Selidovo, gde su se borbe odvijale uglavnom na zapadnoj periferiji grada dok su se ukrajinske jedinice povlačile u pokušaju da izbegnu zarobljavanje.
Ruska vojska otkrila da joj je cilj zauzimanje Kijeva
Nakon zauzimanja Selidova, ruske snage su na jednoj od gradskih višespratnica istakle dve zastave pobede, uz transparent na kojem piše: "Avdejevka 100%, Očertino 100%, Krasnogorovka 100%, Selidovo 100%". Na dnu transparenta prikazana je mapa grada Kijeva.
Ovim činom Oružane snage Ruske Federacije su prvi put jasno pokazale da im je namera da zauzmu glavni grad Ukrajine i da se nadaju da će to postići u kratkom roku.
Izazovi i međunarodna reakcija
Ukrajinski gubici u ljudstvu i tehnici izazvali su zabrinutost saveznika te zemlje. Rastu pritisci na zapadne vlade da pojačaju vojnu pomoć Kijevu, naročito u pogledu naoružanja i logističke podrške.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je izneo svoj "plan pobede" NATO zemljama, ali je on naišao na hladan doček, naročito zato što je u okviru njega predviđeno da se Ukrajini obezbede rakete dugog dometa kojima bi gađala duboko u teritoriju Rusije.
Zbog trenute geopolitičke situacije, kao i činjenice da se Rusija jasno odredila prema tome da će, onog trenutka kada prva zapadna raketa dugog dometa padne na rusko tlo smatrati da su NATO zemlje postale učesnici u ratu, svi sumnjaju da će dodatna pomoć biti isporučena u obimu i brzini potrebnim za stabilizaciju situacije i onako kako zahteva predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
U svakom slučaju Ukrajinu sigurno ne čeka ništa dobro u budućnosti.
