REČI SERGEJA LAVROVA SLEDILE ZAPAD "Ruska vojska ima oružje i za gospodare Ukrajine!"

Lavrov je, u intervjuu za Sky News Arabia, rekao da Rusija raspolaže naoružanjem koje se nalazi u stanju pune borbene gotovosti i koje može imati ozbiljne posledice.

On nije precizirao o kakvom se tačno oružju radi, ali je podvukao da Moskva ne želi nuklearni sukob. Time je naglasio da Rusija smatra neprimerenim bilo kakve razgovore o upotrebi nuklearnog oružja i mogućnostima „pritiska na crveno dugme“.

Ova izjava Lavrova dolazi u vreme intenzivnih spekulacija na Zapadu o mogućnosti direktnog sukoba sa Rusijom, što dodatno podstiču tvrdnje da bi Ukrajina uskoro mogla dobiti zapadno naoružanje sposobno za izvođenje udara unutar ruskog teritorijalnog prostora.

Uprkos ovim tvrdnjama, Lavrov naglašava da Moskva ne želi otvoreni rat sa Zapadom i da bi oni koji donose odluke u zapadnim zemljama trebalo pažljivo da razmotre ruske stavove.

Ova situacija je razvila se kao deo šire diskusije o „crvenim linijama“ koje je Rusija postavila i kojima se nagoveštava ozbiljnost posledica u slučaju prelaženja tih linija.

Lavrov je rekao da su izjave Moskve jasne i da se očekuje da ih Zapad shvati ozbiljno. Međutim, istovremeno, zvanični stavovi Moskve su suzdržani u vezi s upotrebom nuklearnog oružja, čemu svedoči i ruska vojna doktrina.

Ta doktrina jasno definiše scenarije u kojima bi mogla biti izvršena upotreba nuklearnog naoružanja, a oni uključuju isključivo situacije u kojima je agresija usmerena protiv same Rusije ili njenih saveznika, a koja uključuje oružja za masovno uništenje, ili kada je običnim naoružanjem ugroženo samo postojanje države.

U ovom kontekstu, Lavrov je podvukao da, iako su ruske oružane snage spremne i opremljene za bilo kakvu situaciju, Rusija ne teži sukobu, već se oslanja na političko odvraćanje.

Ova retorika, koja naglašava vojnu snagu Rusije bez otvorene pretnje, ima za cilj da umiri međunarodnu zajednicu, dok istovremeno pokazuje ozbiljnost ruskih „crvenih linija“.

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je takođe govorio o retorici NATO saveza, naglašavajući da Alijansa koristi „zastrašivanje“ stanovništva svojih zemalja mogućom ruskom upotrebom nuklearnog naoružanja.

U svojim izjavama iz februara, Putin je optužio zapadne vlade da manipulišu javnim mišljenjem stvaranjem „lažnih“ pretnji od strane Rusije, ističući da Moskva ne namerava da koristi nuklearno naoružanje, osim u situacijama koje su definisane u ruskoj doktrini.

Putin je takođe naglasio da Rusija nema teritorijalne pretenzije prema drugim zemljama i da nema aspiracija za širenje teritorija, što je često tema spekulacija na Zapadu. Ovo je deo šire strategije Rusije da se distancira od optužbi za agresivnu ekspanzionističku politiku, koja se često koristi u zapadnoj retorici.

Širi geopolitički kontekst ovih izjava dolazi iz sve intenzivnijih sukoba između Rusije i zapadnih zemalja, posebno u vezi s pitanjem rata u Ukrajini.

Sa jedne strane, Zapad optužuje Rusiju za agresiju i destabilizaciju Ukrajine, dok Moskva tvrdi da je Zapad taj koji podržava „nelegitimni režim“ u Kijevu i koji podstiče sukob.

U tom kontekstu, Rusija nastoji da demonstrira svoju spremnost na odbranu svojih interesa, ali bez namere da inicira totalni rat ili nuklearni sukob, čime šalje poruku i zapadnim političkim liderima i svojoj domaćoj javnosti.

Izjave o „crvenim linijama“ su deo dugoročne strategije odvraćanja, u kojoj Rusija signalizira da neće tolerisati dalje uplitanje u svoje vitalne interese, posebno kada je reč o naoružavanju Ukrajine.

Moskva često koristi ovaj pojam kako bi postavila jasne granice koje, ako budu pređene, mogu izazvati ozbiljne posledice. Međutim, i pored oštre retorike, Rusija nastavlja da insistira na diplomatskim rešenjima i izbegavanju sukoba velikih razmera.

Lavrovljeve izjave su osmišljene da pošalju jasnu poruku Zapadu, ali i da umire strahove unutar same Rusije da bi sukob mogao prerasti u nuklearni rat. On je jasno stavio do znanja da su svi razgovori o nuklearnom sukobu, uključujući pritisak na „crveno dugme“, bespredmetni i da Rusija u potpunosti razume težinu takvih koraka.

Uprkos oštrim tonovima, Moskva ne teži nuklearnom obračunu, već želi da pošalje signal o svojoj spremnosti da brani svoje interese u slučaju potrebe.

U zaključku, Lavrov je želeo da podvuče rusku vojnu spremnost, ali i naglasio da su ruski ciljevi defanzivne prirode.

Ova poruka ima za cilj da očuva balans snaga i odvraćanja, istovremeno jasno stavljajući do znanja da Moskva nije zainteresovana za eskalaciju koja bi dovela do nuklearnog sukoba, već želi političko rešenje trenutne krize.

Ovaj balans između vojnih pretnji i političkog pragmatizma karakteriše trenutni stav Rusije u odnosima sa Zapadom.