SABOTAŽA NA SEVERNOM TOKU IZVRŠENA DAVNO? Zapadni teoretičari izneli nove informacije: Tvrde da je OVO glavni krivac
Eksperti napominju da, uz pretpostavku da je upotrebljena neka vrsta bombe, eksplozivno punjenje ne bi moralo da bude snažno.
Zapadni teoretičari su, posle razmatranja ko je mogao da sabotira tri priobalne linije gasovoda "Severni tok" 1 i 2, usled čega je došlo do podvodnog curenja plina, zaključili da je prva na listi sumnjivih ruska špijunska podmornica "Belgorod", modifikovano plovilo kojim komanduje Glavna uprava za istraživanje morskih dubina (GUGI).
PUTIN IZDAO ODLUČNO NAREĐENJE: "Tužilac da reaguje na prekršaje mobilizacije"
PUTIN SPREMIO VELIKU CEREMONIJU: Obraća se građanima - Donbas, Herson i Zaporožje postaju deo Rusije
PRIPAJANJE ČETIRI OBLASTI RUSIJI POTPUNO MENJAJU TOK RATA? Stručnjak tvrdi - Sudbina Ukrajine će biti ODLUČENA
Budući da je ova podmornica sposobna da ometa podmorske komunikacije u vidu kablova, postavlja se pitanje zašto ne bi i cevovode.
Slede neke druge tehničke varijante, sve po nalogu iz Kremlja.
Ruska podmornička flota, smatra se veoma moćnom silom, a njene podmornice su, tvrde na Zapadu, dobro uvežbane za ovakve operacije, jer su se decenijama usavršavale, istražujući podvodne internetske kablove preko severnog Atlantskog okeana. Sada je, dodaju, pokazala svoju pravu snagu.
Jedina ograda koju zapadni analitičari iznose, jeste pitanje da li bi ruski predsednik Vladimir Putin reskirao korišćenje svojih podmorničkih snaga u ovakve svrhe, uključujući diplomatske posledice "ako bi nešto pošlo po zlu".
Pravi trenutak
Tri male naprave, 70 metara ispod vode, u blizini cevovoda mogle su da budu postavljene i mnogo ranije, dok je, recimo, svet bio fokusiran nuklearnu elektranu Zaporožje ili zločine otkrivene u Buči, spekulišu zapadni teoretičari.
Dodaju da je, možda, ruska misija obavljena dok su sve oči bile uprte u Zimske olimpijske igre u Kini.
Eksperti iz zapadnih zemalja navode brojne opcije, među kojima su takozvana autonomna podvodna vozila ili podvodni dronovi koji nose eksploziv.
To nije nemoguće, ali bi i jedno i drugo sredstvo moralo da dođe sa nekog broda domaćina, koji bi, s obzirom na plitko područje, bio lako uočen. Otežavajuća okolnost leži i u činjenici da postoji i rizik da podvodni dron ispusti eksplozivno punjenje na pogrešno mesto.
Eksperti napominju da, uz pretpostavku da je upotrebljena neka vrsta bombe, eksplozivno punjenje ne bi moralo da bude snažno, budući da su cevi debele tek nekoliko centimetara. Osim toga, do eksplozije ne bi moralo da dođe u samim cevima, čak bi to bilo i efikasnije, jer se pod vodom snaga eksploziva multiplikuje.
Postoje veoma različite vrste savremenih morskih mina. Neke mogu da se rasporede i na određeno područje i unapred programiraju. Tako, na primer, postoje mine u obliku torpeda koje se penju prema površini kada detektuju zvuk brodskih propelera iznad sebe. Mine mogu da imaju samo jednu ili čak sedam osovina. Najčešće je u upotrebi ona sa dve osovine, od kojih svaka ima sedam oštrica, a namenjena je za napade na nosače aviona.
Prednost prethodnog postavljanja takvih mina je u tome što se operacija može izvesti kada je svetska pažnja usmerena na drugu stranu, a mogu da se postave i mesecima pre nego što bi trebalo da dođe do eksplozije. Uređaj, sposoban da probuši rupu u tankoj metalnoj cevi, mogao je, spekulišu upućeni, da bude postavljen više meseci pre nego što će se na to mesto spustiti ruska podmornica klase "kilo", što bi bilo rizično, ribarski brod registrovan u Sankt Peterburgu, ili jahta nekog oligarha u prolazu, nagađaju na Zapadu.
Svetski mediji postavljaju i pitanja da li je mesto odabrano kao "crta razdelnica" između dveju nacija, kao i ko je bio odgovoran za proveru gasovoda "Severni tok" zbog neželjenih gostiju na cevima, kao što su, recimo, puževi.
Spekulacije sa Zapada pokazuju i za šta bi bile sposobne zemlje koje se u njega svrstavaju. U tom svetlu, optužbe bi mogle da idu i u "rikverc", iz pravca Rusije, kao reakcija na taktiku Zapada da je "napad najbolja odbrana".
Vodeni stub
Budući da se radi o dubini od samo sedamdesetak metara, tajni ulazak nuklearne podmornice u Baltičko more bio bi vrlo težak zadatak, ako ne i nemoguć. To, međutim, ne znači da ronioci sa "Belgoroda" ne bi mogli da deluju na tim dubinama, mada bi ih izuzetno jake morske struje prilično ometale.
Osim lake uočljivosti, ruskoj podmornici zadatak bi otežao i takozvani vodeni stub, mešavina slatke i slane vode, koji bi svaki poduhvat sa eksplozivom učinio krajnje rizičnim, ali, ipak, ne i nemogućim.
