Ruski predsednik ima NOVE planove za zauzimanje teritorije? Ako ovo prizna, korak će ga deliti od potpune pobede
Na sajtu prokremljanskog dnevnika "Izvestija" pojavio se zanimljiv članak na Dan Rusije 12. juna.
Potpisan je od strane Sergeja Кirijenka, prvog zamenika šefa kabineta Vladimira Putina, i obećao je stanovnicima okupiranih teritorija Ukrajine da će ovi regioni biti apsorbovani u Rusiju.
UKRAJINCI DOŠLI U POSED TEHNIČKE DOKUMENTACIJE KRIMSKOG MOSTA: Kijev ismeva Moskvu da ne ume da očuva strateški objekat
"RUSIJA NIJE IZVRŠILA INVAZIJU, GAJILI STE NEONACISTIČKI REŽIM" Lavrov za BBC podsetio na izjavu Zelenskog o kojoj nisu izvestili
KIJEV PRIMIO VIŠE OD 30 MILIJARDI EVRA VOJNE POMOĆI: Spisak naoružanja koje je Ukrajina dobila od Zapada od početka rata
Sadržao je i ovaj provokativan pasus: "Cela Rusija će raditi na obnovi Donbasa koji su uništili fašisti. Da, ovo će koštati nekoliko biliona rubalja. Ali taj novac će biti izdvojen iz ruskog budžeta, čak i po cenu privremenog pada životnog standarda nacije".
Ukrajinski mediji su odmah izvestili o članku kao o istinskoj politici Kremlja. "Izvestija" ga je odmah uklonila, tvrdeći da je hakovan.
Кirijenkov komad je verovatno bio lažan, što sugerišu i interpunkcijske greške. Ipak, u mnogim aspektima, on odražava planove Kremlja za istočne i južne regione Ukrajine, piše "Blumberg".
Više od tri meseca nakon takozvane "specijalne vojne operacije", Кremlj nije dao zvaničnu izjavu o tome kako vidi budućnost teritorija koje je zauzeo. Sve što je uradio je priznavanje nezavisnosti dve već postojeće samoproglašene proruske države - Donjecke i Luganske Narodne Republike - unutar granica istoimenih ukrajinskih regiona. Ipak, Rusija je takođe zauzela gradove i naselja u oblastima Herson, Zaporožje i Harkov, na koje "narodne republike" nikada nisu polagale pravo.
Zvaničnici kolaboracionističkih administracija uspostavljenih na osvojenim teritorijama često su govorili o predstojećim referendumima o pridruživanju Rusiji. Ipak, Кremlj nije zvanično odobrio nijedan od ovih projekata. Zajednica u regionu Zaporožja - ili, što je verovatnije, grupa tamošnjih proruskih aktivista - "glasala" je za pridruživanje Donjeckoj Narodnoj Republici u aprilu, očigledno strahujući od scenarija po kojem "republike" postaju deo Rusije nakon rata, a ostale osvojene teritorije zaglavljene su u nekakvoj sivoj zoni u kojoj su se "republike" našle posle 2014. godine.
Čak ni uvođenje "republika" u Rusiju nije zvanični plan, iako ruske ličnosti koje su o tome govorile stoje mnogo više u režimskoj hijerarhiji od lokalnih kolaboracionista. Među njima su najviši funkcioneri vladajuće partije Jedinstvena Rusija i ruskog parlamenta. Oni se, međutim, razilaze oko toga kada bi mogli da budu održani "referendumi" o pridruživanju Rusiji — već u julu, ili možda tek za godinu dana.
Takođe, neizvesno je da li će Rusija uspeti da zadrži nedavno osvojene teritorije. U oblasti Luganska većina teritorije je već okupirana, ali oko dve trećine Donjecke oblasti ostaje u ukrajinskim rukama. U obraćanju ove nedelje, predsednik Volodimir Zelenski je uverio Ukrajince da će se Ukrajina vratiti u svaki grad u kojem se trenutno ne vijori ukrajinska zastava.
Za kolaboracioniste na okupiranim teritorijama ovo zvuči kao pretnja smrću. Njima je potrebno čvrsto obećanje Moskve da se Rusija neće povući i tako ih prepustiti ukrajinskim vlastima. A da bi oni bezrezervno pomogli ruskoj vojsci, obećanje mora uključivati konačnu zaštitu ruske granice pomerene dovoljno daleko na jugozapad da im pruži zaklon. Međutim, samo jedan čovek je sposoban da pruži takvo obećanje - Putin. On to još nije učinio, osim ako se ne računa njegov nedavni nagoveštaj da svoju misiju vidi kao onu koju je vodio car Petar I Veliki u Severnom ratu 1700-1721. godine.
- Petar Veliki je 21 godinu vodio Veliki severni rat. Ratovao je sa Švedskom i činilo se kao da im je nešto uzeo. Nije im uzeo ništa, vratio je ono što je bilo rusko - rekao je Putin.
To je do sada najjasnija izjava o namerama ruskog lidera. Ali, pomeranje granica je važna odluka koju je doneo samo jednom, u slučaju Кrima. Osporavani referendumi koje su "narodne republike" održale 2014. odnosili su se samo na širok autonomije unutar Ukrajine - nije im rečeno da ih čeka status ruskih regiona. Abhazija i Južna Osetija, gruzijske oblasti koje Rusija takođe priznaje kao nezavisne, nikada nisu bile pozvane da se pridruže Rusiji kao njen sastavni deo.
Lako je shvatiti zašto je Кrim - strateški važan kao baza ruske Crnomorske flote - ostao izuzetak. Priznanje da je teritorijalna ekspanzija cilj Rusije u velikoj meri isključuje bilo kakvo poslovanje sa Zapadom, a pre svega sa Evropom. Zvanično postavljanje takvog cilja bilo bi jednako obećanju da nikada neće stati sa okupiranjem teritorija dok se ne zadovolje apetiti Кremlja. Ovi apetiti se teoretski protežu na bilo koju teritoriju koja bi se mogla posmatrati kao deo "istorijske Rusije", nejasnog pojma koji bi mogao da obuhvati veći deo istočne i severne Evrope. Priznanje bi značilo objavu otvorenog rata i otkrivanje Putina kao ambicioznog osvajača kojeg mali korak deli od nošenja carske krune, piše "Blumberg".
