Aleksandar je beogradski zanatlija velikog srca, a njegove ruke NAPRAVILE SU PROIZVOD KOJI POMAŽE SVIMA! (FOTO)
Osetio sam da dolazi vreme kad se ljudi bude i kad shvataju da ne mogu verovati više mašinskoj i konvencionalnoj masovnoj proizvodnji hrane uopšte i da su zanatlije osobe kojima se može mnogo više verovati - kaže beogradski koradžija
Grad Beograd iznedrio je mnoga lica koja su društvu doprineli kako svojim idejama, radom i trudom, tako i svojom brigom za dobrobit ljudi. Upravo jedan od njih je i sagovornik našeg portala, majstor koradžijskog zanata. Da dobro ste pročitali, on je koradžija.
Njegovo ime je Aleksandar Arsenoski, bavi se starim zanatom, koji gotovo da je nestao sa naših prostora i svakodnevno svojim rukama pravi prava čuda, koja ne samo što su ukusna, već i pomažu mnogobrojnim ljudima da prebrode razne zdravstvene probleme.
Nikola je apsolutni genije: Napravio je rukavicu koja može da prepozna lica, emocije i jačinu svetlosti (VIDEO)
Koradžijsku radionicu retko gde ćete videti, a upravo ono što niste znali o ovom zanatu, ispričao nam je Aleksandar, koji je svoje umeće i želju da pomogne drugima pretočio u stvaranje potpuno zdravih kora i hleba.
- Koradžija je zanatlija koji stvara kore. Postoji više vrsta kora i upotrebljavaju se za pite, mlince, lazanje, burek i tome slično. Koradžija je majstor svog zanata, kao na primer buregdžija. Kore se razvlače na stolu, to jest keper belom platnu. Mnogi koradžije povezuju sa umetnicima. Može biti logično kad se uporede sa slikarima. Slikar stvara na platnu vešto baratajući sa četkicom, a koradžija oklagijom, pa obema rukama razvijajući ili razvlačeći testo na platnu. Potrebno je zaista imati osećaj u rukama – navodi Aleksandar.
U njegovoj porodici od davnina se održava tradicija koradžijskog zanata, ali Aleksandar priznaje da nije oduvek želeo time da se bavi, ali i zašto je na kraju postao koradžija iako to više nije bilo isplativo zanimanje.
- Četvrto sam koleno u porodici sa tatine strane. Pradeda je bio među prvim koradžijama u Beogradu još oko 1930. godine. Kada sam bio mlađi, ovaj posao me nije zanimao. Tata je bio nezadovoljan i nije mi ga preporučivao, jer kao i svi zanati danas nisu donosili zaradu, nisu ih cenili. Sve je palo u vodu kad su počeli da se naširoko otvaraju hiper-marketi. Otac je bio prinuđen da se preusmeri na drugi posao, a koradžijsku radnju nije zatvorio iz, najviše emotivnih razloga - kaže Aleksandar i dodaje:
- Po završetku fakulteta, pokušavao sam da pronađem sebi mesto u poslu koji bi me zadovoljio. U jednom trenutku javila mi se želja da naučim pradedin zanat. Tata je naravno pristao da me nauči. Osetio sam da dolazi vreme kad se ljudi bude i kad shvataju da ne mogu verovati više mašinskoj i konvencionalnoj masovnoj proizvodnji hrane uopšte i da su zanatlije osobe kojima se može mnogo više verovati. Svidela mi se ideja da nastavim nešto što je još pradeda radio. To zaista ima neku svoju težinu i snagu - priča zadovoljni Aleksandar koji je ovaj zanat usavršio i našao mu mesto u modernom društvu.
Ono što Aleksandra razlikuje od svih ostali koradžija jeste to što je prvi u Srbiji proizveo "kore od spelte", kao i to što pravi kore i hleb koji su stoprocentno zdravi i namenjeni ljudima koji imaju zdravstvene tegobe poput dijabetesa, intolerancije na gluten, ali i ljudima na posebnom režimu ishrane. Njegova humanost i želja da pomogne ljudima u svom gradu, ali i šire, prevagnuli su nad fakultetskom diplomom, čistim profitom i konvencionalnim receptima. Svakoga dana, radost mu je i zadovoljstvo što od mušterija čuje reči zahvalnosti što je stvorio svojim rukama proizvode dobre za njihovo zdravlje.
- Još jedan razlog zbog čega se trenutno bavim koradžijskim zanatom je to što želim da uvedem jedan nov pravac, a to su zdravije kore, pravljene od zdravijih sorti žitarica, biljkama koje se ne tretiraju pesticidima, hemijskim otrovima i koje svako može da koristi u ishrani, a naročito deca, sportisti, i ostali ljudi koji su na specifičnom režimu ishrane, dijabetičari, ljudi koji su intolerantni na savremeni pšenični gluten itd. Prvi sam u Srbiji počeo da radim kore od spelte ili pira (Triticum spelta), kore za lazanje, kombinacija spelte i heljde - rekao je za naš portal koradžija Aleksandar.
Svakoga dana njegove ruke su brašnjave i vredne, razvlače i mese, ali takvih ruku je malo. Malo ih je i u Beogradu i u Srbiji. Malo je zanatlija ove vrste i pravo je pitanje do kada će opstati, te stoga Aleksandar ima još jednu ideju kako da doprinese srpskom društvu, a to je pre svega kako da svoje znanje prenese i na druge.
NEOBIČNE KNJIGE krase Biblioteku "Lazić": One su ponos Beograda, kada ih vidite znaćete ZAŠTO (VIDEO)
- Nekada je u Srbiji postojala neka vrsta škole za koradžije. Bilo je potrebno da se prođe test da bi budući koradžija dobio sertifikat. Danas koradžija ima sve manje, a jedan od razloga je mašinska proizvodnja kora. Da li želim da prenesem ovaj zanat nekome? Ako sve bude kako treba i uspem da savladam prvo sebe, a onda sve ostale prepreke kojih ima dosta, tek tada bih mogao da se posvetim obuci i ko zna, možda održim sertifikovani kurs za koradžije - zaključio je Aleksandar.
Pravi Beograđani, poput Aleksandra Arsenoskog, nisu samo oni koji su se rodili u Beogradu, već svi oni koji život našim građanima čine lepšim, boljim i dugotrajnijim. Srbi su poznati kao gurmani, a danas je primetno da je zdravih đakonija sve manje na policama marketa, te su ovakvi majstori svog zanata zlata vredni i treba ih sačuvati od zuba vremena.
